ALBANIJA: NA DUGOM PUTU

Nedugo posle pada komunistickog rezima u Albaniji, Avenir Balvora, upravnik vrtica u Tirani, odlucio je da se okusa kao privrednik na tek nastajucem slobodnom trzistu.

Postao je direktor albanske gradjevinske kompanije na Kosovu Qufaj & Co. U junu 1992. kupio je plac od 16.000 kvadratnih metara i pribavio gradjevinsku dozvolu od opstinskih vlasti za podizanje zgrada sa oko 500 stanova.

Ali, dok se 1993. godine pripremao da zapocne gradnju, njegova gradjevinska dozvola je suspendovana i konacno ponistena – zbog cega je posao propao.

Uveren da opstinske vlasti nisu bile u pravu kada su mu oduzele gradjevinsku dozvolu, Balvora je 1994. godine izneo citav slucaj pred sud i zahtevao odstetu u iznosu od 60 miliona leka (600.000 americkih dolara).

Okruzni sud u Tirani odbacio je njegovu tuzbu, pa je Balvora podneo zalbu. Apelacioni sud je doneo odluku u njegovu korist, ali je ta odluka ponistena na sledecoj instanci. Balvora je pokusao da iznese slucaj pred Ustavni sud, ali ga je ovaj odbio, proglasavajuci se nenadleznim za takve procese.

Posto se osetio izgubljenim u birokratskom lavirintu sudstva u Albaniji, Balvora je izneo svoj slucaj pred Evropski sud za ljudska prava u Strazburu.

Proslog novembra, posle devet i po godina borbe, ECHR je konacno presudio u njegovu korist i nalozio gradskoj skupstini Tirane da isplati kompaniji Qufaj & Co 700.000 evra (840.000 dolara) odstete.

Ali, Balvora i dalje ceka svoj novac. A takvih slucajeva ima jos mnogo.

Od pada komunizma, oko 5.000 sudskih odluka, sto je vise od polovine ukupnog broja, prakticno su ignorisane, tvrdi Zoakin Taso-Vilalonga, predstavnik Evropske komisije za pravosudje i unutrasnje poslove u Tirani.

U 2002. godini, 48 odsto sudskih odluka nije bilo realizovano, a 2003, ovaj postotak je skocio na 52 procenta, tako da Albanija ima najslabije rezultate u jugoistocnoj Evropi. U slucajevima u kojima je sud nalozio drzavi da isplati odstetu, stopa neizvrsavanja iznosi celih 100 procenata. “Sta god da vlada ucini u vezi sa ovim slucajem, to ce za nas biti veoma indikativno”, rekao je Zoakin Taso-Vilalonga. Ipak, dodao je da niska stopa izvrsavanja sudskih naloga nikako nije problem samo u albanskom pravosudnom sistemu.

On i jos nekoliko predstavnika Evropske unije koji prate rad sudova u Albaniji kazu da i pored toga sto su pravni temelji u Albaniji uspostavljeni, mnoge sudije su lose obuceni, pravosudje u celini je duboko politizovano i optereceno korupcijom, a zatvorski kapaciteti su u ocajnom stanju.

Kada se albanski staljinisticki rezim srusio 1991. godine, vlada koja je potom nastala morala je da gradi pravosudni sistem zemlje prakticno od nule.

U starom sistemu, tuzioci i istrazitelji su imali dozvolu da koriste bezobzirne metode da bi dosli do priznanja optuzenih. A sudije su mogli biti samo oni koji su odani partiji.

U pokusaju da izgradi nesto sto lici na pravosudje, vlada je organizovala sestomesecni pravosudni kurs. Nekoliko stotina polaznika ga je zavrsilo 1992. godine i oni su postavljeni za sudije.

Drugi su postavljani samo na osnovu veza koje su imali u novom rezimu, iako nisu prosli nikakvu obuku

Posto su imenovani na brzinu, vecina novih sudija su imali veoma malo iskustva, bili su nekvalifikovani i prakticno neobavesteni o evropskim pravnim standardima. Oni drugi su dugovali usluge ljudima koji su ih postavili.

U odredjenoj meri, pravosudje i dalje pati od nedostatka iskustva i potrebe da vraca usluge, smatra Taso-Vilalonga. Medju ozbiljnijim problemima, kako veruje Taso-Vilalongo, nalazi se i nametljivo postupanje ministarstva pravde.

Pravosudni sistem Albanije podeljen je na okruzne sudove, apelacioni sud i vrhovni sud, sa ukupno 378 sudija. Svi oni podlezu disciplinskim akcijama petnastoclanog Visokog saveta za pravdu, VSP, u kojem je clan i ministar pravde, Fatmir Dzafaj. Taso-Vilalongo smatra da to nije ispravno.

Mada ministar pravde ne glasa u slucajvima koji se odnose na disciplinske postupke, medjunarodni posmatraci kazu da sudije imaju utisak da je ministar pravde sef i oklevaju da donose odluke sa kojima se on ne slaze.

“To sto ministarstvo pravde kontrolise sudske odluke… ne koristi (nezavsnosti)”, kaze Taso-Vilalonga, naglasavajuci da se time sudije prakticno stavljaju na milost i nemilost ministru i njegovom misljenju. Reagujuci na ove optuzbe, Aida Gugu, sef kabineta kod Dzafaja izjavila je: “Ministarstvo je svesno takvih kritika, ali smatra da VSP dobro funkcionise, jer nijedan slucaj kojim se savet bavio nije bio kritikovan zbog politicke pristrasnosti.”

Daljoj politizaciji pravosudja doprinosi cinjenica da ministarstvo moze pokrenuti istragu o bilo kojoj sudskoj odluci sa kojom se ne slaze.

Ministarstvo tvrdi da postupa samo kao nadzorni organ, te da je nadzor pravosudja neophodan.

“Sta mozemo uciniti?”, pitao je Arben Imami, bivsi ministar pravde i politicar. “Ako ne nadziremo pravosudje, rizikujemo mogucnost da sudije naprave kliku koja ce brinuti samo o sopstvenim interesima.”

Ono sto medjunarodni posmatraci opisuju kao mesanje ministarstvo opravdava naglasavajuci da je albanski sistem pravljen po uzoru na italijanski, a posmatraci iz EC nemaju reci kritike za ovaj drugi.

Medjutim, u italijanskom modelu inspektori iz ministarstva pravde ogranicavaju svoj nadzor i ne intervenisu u pravosudnim stvarima.

Izmedju ostalih i Imami smatra da je nadzor potreban i da su tvrdnje da se ministarstvo previse mesa u rad pravosudja preterane.

“Ministarstvo ne poseduje stvarnu moc nad sudskim odlukama”, kaze on. “Ali moze stvoriti neprijatnosti.”

To je neophodno, zbog zastite od stalnih optuzbi za korupciju. I tu bi mogao imati pavo.

Sudije i administrativni radnici imaju male plate, sto je problem sve zemlje u razvoju, jer se tako stvara plodno tlo za korupciju.

Prema nalazima istrazivanja Inicijative za razvoj prava u Jugoistocnoj Evropi, pedeset procenata Albanaca je 2001. i 2002. verovalo da su sudije korumpirani, a sezdeset sest procenata je smatralo da su avokati isti.

U poslovnoj zajednici taj postotak je cak i veci, kako tvrdi Auron Pasa, direktor Instituta za razvoj i istrazivanje alternativa, ekspertskog tima iz Tirane. Pasa kaze da su dve trecine poslovnih ljudi koje je Institut ispitivao proslog septembra tvrdili da nepouzdane sudske odluke negativno uticu na poslovno okruzenje.

Ovakva shvatanja nisu bez osnova. Izmedju 2002. i 2005. VSP je smenio 13 sudija. Jos osmoro su dobili opomene, a trojica sudija apelacionog suda su prebaceni u sudove nize instance zbog pocinjenih prekrsaja.

U jednom zapazenom slucaju iz 2004. godine, Jonila Kasoruho, sudija u gradu Djirokaster na jugu zemlje, snimljena je skrivenom kamerom kako prima mito od lica koje je ucestvovalo u sudskom sporu oko imobine. Dobila je otkaz od VSP i sada je napustila Albaniju, kako je saopstio je Kresnik Spahiu, bivsi sudija koji predvodi Ured za zastupanje gradjanstva, gradjansku grupu iz Tirane.

Ilir Panda, bivsi ministar pravde koji sada radi kao zamenik predsednika VSP, potvrdio je da korupcija predstavlja poblem, ali je izjavio da veruje da su stavovi rasireni u javnosti preterani. “Verujem da ima korumpiranih sudija, ali ne toliko koliko javnost misli da ih ima”, kaze Panda.

Takve predstave o pravosudju delom su inspirisane problemima u drugim sektorima pravnog sistema u Albaniji, Na primer, u zemlji poznatoj po svercu droge, oruzja i ljudi, samo 12-15 slucajeva krijumcarenja je istrazeno u poslednje dve godine, i niko nije osudjen, kako tvrdi Taso-Vilalonga.

Ali cak i ako su predstave javnosti o korupciji u pravosudju preterane, optuzbe zbig nepravilnosti u postupcima navele su Oli Ren, EU komesara za prosirenja, da zahteva od premijera Albanije Fatosa Nanoa da pokaze “konkretne rezultate” u “borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala” u govoru koji je odrzala u evropskom parlamentu u aprilu.

Jos jedan problem koji ugrozava legitimnost pravosudnog sistema, kako smatra Taso-Vilalonga, jeste lose stanje istraznih zatvora.

Albanija ima 12 takvih centara, od kojih su osam pod upravom policije, a ostali pod upravom ministarstva pravde.

Oni kojima upravlja policija uvek su pretrpani i nedostaju im dovoljno osvetljenje, grejanje i cirkulacija vazduha.

“Oni (pritvorenici) zive u zivotinjskim uslovima”, izjavio je bivsi ministar Imami.

Centri kojima upravlja ministarstvo nalaze se u boljem stanju, ali centar u Vljori takodje je pretrpan. Mesta ima za 50 ljudi, a smesteno ih je 80, sto je situacija za koju Taso-Vilalonga nema razumevanja.

“Dali smo novac da se naprave istrazni zatvori u ovoj zemlji, ali moramo videti neke znake da je i sama vlada spremna da se finansijski posveti zadatku poboljsanja zatvorskih kapaciteta. Necemo placati bas sve”, kaze on.

Zvanicnici vlade objavili su da su dobili sredstva za preuredjenje istraznih zatvora, ali kazu da ce taj proces potrajati. “Za takva poboljsanja potrebne su bar dve godine”, izjavio je Endjel Hisi, koji je nadlezan za odeljenje za zatvore u minitarstvu pravosudja. “To ce se raditi korak po korak.”

S obzirom na to gde je bila 1991. godine, nema sumnje da je Albanija napravila znacajan napredak u funkcionisanju pravosudja.

“Imamo postavljene pravne temelje, imamo manje primedbi na implementaciju zakona. Potrebni su nam politicka volja i administrativni kapaciteti”, tvrdi Ilir Panda, zamenik predsednika VSP, koji je i sam pravnik i bivsi ministar pravosudja.

Ipak, bice potrebno jos vremena da se iskorene problemi koji jos opterecuju sistem i izgradi poverenje u pravosudje – sto Taso-Vilalonga smatra krucijalnim.

“Sta mislite kako je doslo do situacije iz 1997. godine?”, pita Taso-Vilalonga, misleci na kolaps piramidalne stednje i haos koji potom nastao. “Ljudi nisu verovali institucijama i bili su spremni da uzmu zakon u svoje ruke.”

Ali, uprkos ogromnim izazovima sa kojima se pravosudje suocava, Taso-Vilalonga smatra da je Albanija na dobrom putu.

“Albanija je jos daleko, daleko od evropskih standarda”, kaze on, “ali ja sam optimista.”

Altin Radzimi je producent TV stanice TOP kanal u Tirani i rdovan dopisnik Transition On Line, TOL (www.tol.org)