Albanija: Poboljsanje odnosa sa Srbijom

Izgleda da je doslo do neocekivanog otopljavanja diplomatskih odnosa izmedju Tirane i Beograda posle iznenadne posete bivseg albanskog premijera Ilira Mete Beogradu proslog vikenda. Odnosi dveju drzave vec dugo su zategnuti zbog spora oko statusa Kosova.

Analiticari veruju da lider vladajuce Socijalisticke partije u Albaniji, Ilir Meta, zeli da postane posrednik u uspostavljanju dijaloga u regionu. Cilj ovakvih napora je da splasnu tenzije izmedju albanskih manjinskih grupa i vlasti u balkanskim drzavama.

Dan pre nego sto je posetio Beograd, Meta je u Tirani razgovarao sa Hasimom Tacijem, liderom opozicione Demokratske stranke Kosova i bivsim komandantom Oslobodilacke vojske Kosova. Taci se suprotstavlja saradnji sa Beogradom.

Dve nedelje ranije Meta je bio u Skoplju i susreo se sa albanskim politicarima u Makedoniji. U razgovorima je od njih zatrazio da postuju Ohridski sporazum koji je okoncao sestomesecni oruzani sukob.

U toku posete Srbiji, Meta je razgovarao sa predsednikom Vlade Srbije, Zoranom Djindjicem i jugoslovenskim ministrom inostranih poslova Goranom Svilanovicem. U Beogradu se takodje susreo sa liderima albanske zajednice u Presevskoj dolini.

Pretpostavlja se je da je ova uzurbana diplomatska aktivnost pokusaj da se ostavi utisak na zvanicnike Evropske unije koji se za mesec dana sastaju da bi doneli odluku o eventualnom pocetku pregovora o buducoj integraciji Albanije u Evropu.

Na svakom od ovih putovanja Meta je sirio poruke tolerancije. On je, prilikom susreta u Beogradu, podsetio lidere albanske zajednice da se jedino postovanjem primirja u Presevu moze postici stabilnost u regionu.

Ovaj preokret narocito je znacajan ako se ima u vidu cinjenica da se pre samo dve sedmice cinilo da su Albanija i Srbija nepomirljivo medjusobno zavadjene.

Odnosi izmedju dveju zemalja pogorsali su se u aprilu, nakon posete albanskog premijera Pandeli Majka Kosovu. Jugoslovensko ministarstvo inostranih poslova ulozilo je zvanican protest, navodeci da Tirana nije obavestila jugoslovenske vlasti o poseti. Beograd je ocito zeleo da naglasi svoj stav da je Kosovo sastavni deo Jugoslavije. Stoga bi se za posete inostranih zvanicnika najpre moralo zatraziti odobrenje Saveznog ministarstva inostranih poslova.

Nebojsa Covic, potpredsednik srpske vlade i sef drzavnog Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju, optuzio je Tiranu za pokusaj proracunatog provociranja jugoslovenskih vlasti.

Tirana je odbacila ove proteste, insistirajuci na cinjenici da je postupila u skladu sa protokolom prilikom priprema za posetu albanskog premijera. Albanska vlada najavila je posetu misiji UN na Kosovu, UNMIK, a prvi sastanak Pandeli Majka upravo je bio sa sefom UNMIK-a Mihaelom Stajnerom.

Kada se albanski premijer susreo sa predsednikom Vlade Kosova, Bajramom Redzepijem, kosovski ministar za poljoprivredu, predstavnik koalicije kosovskih Srba "Povratak", takodje je prisustvovao sastanku.

UNMIK je uzvratio na proteste iz Beograda da vlasti u Pristini, a ne Beograd, treba da ugovore takvu posetu.

Beogradu se, takodje, nije dopalo potpisivanje sporazuma izmedju Narodne banke Albanije i Centralne banke Kosova u aprilu ove godine.

Pitanje statusa Kosova predstavlja kamen spoticanja u odnosu izmedju dve zemlje zbog napora koje Beograd ulaze da naglasi kako je pokrajina sastavni deo Jugoslavije i Srbije. Albanski predsednik Redzep Mejdani uporno je Kosovo nazivao nezavisnim entitetom.

Cini se, ipak, da su Metini diplomatski napori imali izvesnog uspeha. Doslo je do splasnjavanja tenzija, makar za sada. "Vlade Srbije i Albanije su u potpunosti odlucne da rade na uspostavljanju stabilnosti na Balkanu", izjavio je Djindjic posle sastanka sa bivsim albanskim premijerom.

Govoreci o Kosovu, Meta je rekao da Albanija poziva kosovske Albance i Srbe da udruze napore u izgradnji novih demokratskih institucija. On je dodao da Tirana i Beograd "treba da gledaju samo napred, a da se ne osvrcu na proslost".

Nije poznato sta je sledeci cilj Ilira Mete, ali njegova mirovna inicijativa ima, svakako, marketinski znacaj sracunat na simaptije medjunarodne javnosti, pre donosenja kljucne odluke o pocetku slozenih pegovora koji bi trebali da dovedu do evropske integracije.

Teodor Misa je izdavac magazina "Opserver" u Tirani.