ANALIZA: Mucenik Anti-Globalizacije

Iz Haga izvestava Mirko Klarin (TU 229, 9-14. jul 2001)

Pokret protiv globalizacije pronasao je svog prvog mucenika visokog ranga:

Slobodana Milosevica.

Na konferenciji za stampu odrzanoj protekle sedmice u Amsterdamu, dvojica

kanadskih advokata, koji su se prethodno susreli s bivsim jugoslovenskim

predsednikom u Pritvorskoj jedinici UN u Sheveningenu, uveravali su

novinare da "proganjanje Srba, a posebno g. Milosevica, nije nista drugo do

nastavak procesa globalizacije".

Jedan od kanadskih advokata, Kristofer Blek, osnivac Medjunarodnog komiteta

za odbranu Slobodana Milosevica, predstavio se na pomenutoj konferenciji

kao Milosevicev "pravni agent", ali nije objasnio sta to znaci. Optuzeni je

za sada odbio da odredi advokata koji bi ga zastupao pred tribunalom.

Blek je rekao da je Milosevic tokom minulih deset godina bio u prethodnici

anti-globalisticke borbe. Zbog toga je, prema njegovim recima, NATO

bombardovao Jugoslaviju, i zbog toga se bivsi predsednik sada suocava sa

optuzbama za ratne zlocine u Hagu.

U medjuvremenu, Blekov kolega Andre Tremble opisao je tribunal kao "pravni

instrument ugnjetaca".

"Ljudi moraju da shvate sta se u stvari dogadja", rekao je on, aludirajuci

na to da je javnost naivna i zavedena ako misli da je Milosevicev slucaj na

bilo koji nacin povezan s pravdom ili ratnim zlocinima. "Koji ratni

zlocini? Koje masovne grobnice?", zapitao je Blek.

On je porekao da su Srbi cinili bilo kakva zlodela. Govoreci na sestu

godisnjicu srebrenickog masakra, Blek se izrugivao ekshumacijama desetina

masovnih grobnica i iskazima prezivelih zrtava - sto tokom svog sudjenja

nije osporavao cak ni general Radislav Krstic, optuzen za genocid zbog

navodnog ucesca u ubijanju hiljada Muslimana nakon pada zone bezbednosti

UN.

Blek je u nastavku skicirao "dvostruku" strategiju bivseg predsednika.

Najpre, Milosevic i njegovi "pravni savetnici", predvodjeni samim Blekom,

nameravaju da pred holandskim sudovima, Evropskom komisijom, Generalnom

skupstinom UN i drugim institucijama ospore legalnost njegovog hapsenja i

zatvaranja.

Kanadski advokat je najavio da ce ta akcija biti odmah pokrenuta pred

holandskim sudovima "na temelju odredbe lokalnog zakona po kojoj onaj ko je

doveden u Holandiju pod okolnostima koje su pravno neregularne, moze to

osporiti pred holandskim sudom".

Blek je izjavio da ocekuje da ce se Milosevic pojaviti na raspravi pred

holandskim sudom. Odbio je da prognozira ishod takve akcije, ali je rekao

da bi, prema informacijama holandskih advokata, Milosevic trebalo da bude

pusten zbog toga sto je njegovo hapsenje "cista otmica", a njegovo

zatvaranje od strane tribunala "nelegalno".

Drugi deo strategije stupio bi na scenu, rekao je Blek, samo "ukoliko sve

propadne i on [Milosevic] bude primoran da se suoci sa procesom pred ovim

telom [tribunalom]." Milosevicev pravni agent je izjavio da ce u tom

slucaju Milosevic imati nekoliko opcija. On moze odsustvovati iz sudnice,

braniti se samostalno, unajmiti advokatski tim i njime sam upravljati, ili

pak prepustiti svoju odbranu drugima. Blek je potvrdio da je o tome

diskutovano "samo na uopsten nacin. . . . On jos nije doneo odluku i ja ne

znam sta ce odluciti."

Sasvim slucajno, jedan drugi Kanadjanin, visi procesni tuzzilac Dik

Rajneveld, Milosevicevu odluku ocekuje sa zanimanjem. Rajneveld je, kao

visi tuzilac na sudjenju pociniteljima silovanja u Foci, proces gonjenja

uspesno pretvorio u presedan u okvirima medjunarodnog prava, time sto je po

prvi put pokazao da silovanje i seksualno porobljavanje predstavljaju

zlocine protiv covecnosti. Upravo je on odredjen da pred sudom zastupa

optuzbu u Milosevicevom slucaju.

U intervjuu za Dnevnik tribunala, Rajneveld je potvrdio da bi se slucaj

mogao odugovlaciti ukoliko se Milosevic odrekne pravnih zastupnika.

"Ukoliko optuzeni ima branioce, onda postoji i mogucnost sporazuma oko toga

koje su cinjenice sporne i moraju biti dokazane, a koje nisu, tako da na

njih ne moramo gubiti vreme", rekao je Rajneveld.

Tokom 30-godisnje karijere tuzioca, Rajneveld se retko susretao s

optuzenicima koji su odbili da ucestvuju u sudjenju ili da imenuju

branioca, iz razlicitih motiva: neki jer nisu verovali da bi im advokat

mogao na bilo koji nacin biti od pomoci, dok su drugi "mislili da su

pametniji od svih ostalih i zeleli da vlastiti slucaj vode samostalno".

U takvim okolnostima, izjavio je Rinveld, duznost zastupnika odbrane

"preuzimaju sudije". Prema njegovim recima, oni tada stite prava optuzenog

i imaju mnogo aktivniju ulogu prilikom ispitivanja svedoka i utvrdjivanja

cinjenica "kako bi na kraju mogli da donesu valjanu odluku o krivici ili

nevinosti".

Tuzilac je priznao da to ponekad njegov posao cini tezim. "Teze je

raspravljati se sa sudijama koji uvek imaju poslednju rec, nego sa

advokatima odbrane dok su sudije u ulozi nepristrasnih arbitara", kaze on.

Jos jedan kanadski pravnik izrazio je veliko interesovanje za ovaj slucaj.

Nekadasnji glavni tuzilac Luiz Arbur, koja je maja 1999. podigla optuznicu

protiv Milosevica, izjavila je da Milosevicevo prebacivanje u Hag smatra

"najvaznijim trenutkom u istoriji ove izvanredne institucije [tribunala]. .

.. . Predstojecim sudjenjem Milosevicu bice ostvareno sve ono sto krivicno

pravo simbolizuje - istina, odgovornost i solidarnost onih koji su bezbedni

sa onima koji to nisu".

Nimalo pokolebani podrskom koja je tribunalu pruzena Milosevicevim

transferom, aktivisti pokreta anti-globalizacije nastavljaju da se

okupljaju oko Milosevica. Nekadasnji vrhovni tuzilac SAD Remzi Klark, koji

je na skupu u Beogradu ostro kritikovao srpske vlasti neposredno posle

izrucenja, zatrazio je i dobio dozvolu da se sretne sa Milosevicem u

Sheveningenu.

Mozda ce se stilizovani posteri crnomanjastog Slobe naci u prvoj borbenoj

liniji prilikom nekog buduceg jurisa anti-globalista na MekDonalds, bas kao

sto su 1968. demonstranti marsirali za Ce Gevarinim likom. Hoce li ova veza

vise koristi anti-globalizacionom pokretu nego Milosevicevoj pravnoj

zastiti, ostaje da se vidi.

Mirko Klarin je visi urednik IWPR za pitanja tribunala za ratne zlocine i

glavni urednik Novinske agencije SENSE.