Arkanovo Carstvo Sverca

Zeljko Raznatovic, ratni zlocinac iz Srbije, mafijaski sef koji je ubijen u Beogradu prosle nedelje, bio je na celu ogromnog poslovnog carstva zasnovanog na krsenju sankcija.

Smatra se da je u trenutku njegove smrti Arkan vredeo vise desetina miliona nemackih maraka i da je svoje bogatstvo stekao podrskom drzave, izvoznika, bankara i policije.

Oblast sive ekonomije, koju vlada nezvanicno podrzava, predstavlja vec duze vreme dominantni vid ekonomskog zivota Srbije. U ovome lezi objasnjenje kako Srbija, uprkos sankcijama, uspeva da omoguci svojim gradjanima hranu, benzin i ulje za lozenje.

Sverc goriva predstavljao je Arkanovu najprofitabilniju aktivnost. U toku poslednjih sedam godina u Srbiji su se pojavila tri velika svercerska kanala.

Prvi i najveci je "drzavni" kanal putem kojeg sve vrste goriva dospevaju u zemlju. Prednost poslovanja sa drzavnim kanalom je u tome sto se ne ceka dugo na drzavne papire.

Nedostatak je sto veliki deo ukupnog profita zavrsava u dzepovima drzavnih funkcionera.

Pre dva meseca ovaj kanal je presao u ruke Marka Milosevica, sina jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica. Nezavisni beogradski mediji objavili su da se ovo preduzece udruzilo sa konzorcijumom drzavnih banaka, stavljajuci veci deo uvoza goriva u Srbiju pod svoju kontrolu.

Drugi svercerski kanal pripada crnogorskom podzemlju, kojem nezvanicno pomazu vlasti u Podgorici.

Prednosti poslovanja sa crnogorskim klanom je redovna isporuka goriva, medjutim nepovoljnost je u tome sto se isporuke moraju placati u stranoj valuti.

Razni manji kriminalni klanovi u Srbiji kontrolisu treci kanal. Uvoznici su privatna preduzeca koja se oslanjaju na korumpirane drzavne cinovnike da bi prikrili svoje poslove.

Dok se Arkanov biznis uglavnom odvijao u domenu sverca goriva, on se poprilicno obogatio I pri distribuciji goriva.

"Kad god nije zeleo da se bavi prodajom goriva ili ukoliko mu cena ne bi odgovarala, on bi svoje tankere iznajmio za transport", tvrdi jedan njegov prijatelj.

Tankeri sa nalepnicama njegovog preduzeca SDG bili su zasticeni jer je bilo jasno da pripadaju opasnoj licnosti.

Sa kontaktima unutar policije, Arkan je imao uvid u razna dosijea, a ponekad i u poverljive strategijske analize zahvaljujuci kojima je bio jedan korak ispred njegovih rivala.

Najunosniji posao u poslednjih tri godine bio je sverc kafe i stranih cigareta. U ovim poslovima Arkan je uvek imao partnere koji su imali ulogu posrednika.

Jedan beogradski biznismen tvrdi da je Arkan upotrebljavao prilikom ovih poslovanja svoje crnogorske veze. Umesanost crnogorske drzave u sverc cigareta i njihove distribucije u Italiju preko mafijaskih porodica, nedavno je dovelo do toga da jedan ministar vlade dobije otkaz.

Arkan je takodje profitirao na uvozu vestackog djubriva. U toku poslednje tri godine nekoliko proizvodjaca vestackog djubriva iz Svedske i Nemacke unosno je poslovalo sa jednom firmom koja je registrovana u Madjarskoj i koja izvozi djubrivo u Srbiju. Arkan je navodno omogucio novcana sredstva potrebna za ovu operaciju.

Godinama su Arkan i njemu slicni sticali bogatstvo putem unosnih svercerskih operacija. Milosevicevo tolerisanje ovakvih aktivnosti dovelo je do brzih profita i oni su postali milioneri.

Cena prosperiteta pod rezimom Milosevica je velika. Evropska zajednica nedavno je objavila listu od 600 jugoslovenskih gradjana kojima je putovanje unutar EU zabranjeno zbog njihove povezanosti sa Milosevicem.

Srdjan Staletovic je dopisnik IWPR iz Beograda