Beograd insistira na izgradnji vojne baze

Zvanicnici Ministarstva odbrane Srbije i Crne Gore kazu da nameravaju da sprovedu u delo plan za izgradnju kontroverzne vojne baze u juznoj Srbiji uprkos protestima lokalnih Albanaca.

Mestani albanske nacionalnosti strahuju da bi nova vojna baza, zajedno sa vojnim planovima za regrutaciju mestana po prvi put tokom poslednje decenije, mogla ugroziti krhki mir pre nego sto se na pravi nacin ustali u ovom regionu.

U saopstenju dostavljenom IWPR-u, Bojan Dimitrijevic, savetnik za reforme u vojsci pri Ministarstvu odbrane, kaze da ce se izgradnja nove baze u Cepotinu nastaviti uprkos protestima.

"Lokacija za takvu kasarnu je od vitalnog znacaja za drzavne interese", smatra Dimitrijevic.

On tvrdi da je nova baza neophodna za smestaj snaga bezbednosti, koje se vec nalaze u regionu, kako bi one mogle da brzo intervenisu u zoni bezbednosti koja deli Srbiju od Kosova. Time ce se, takodje, pojacati osecaj medju lokalnim stanovnistvom da je sredina u kojoj zive bezbednija.

Dimitrijevic je naglasio da ce vojna baza biti izvan glavnih podrucja u kojima zive etnicki Albanci.

Nacelnik generalstaba general Branko Krga polozio je kamen-temeljac za vojnu bazu sredinom juna. Nova kasarna nalazice se u blizini kosovske granice, izmedju Preseva i Bujanovca, i obezbedice smestaj za 1.000 pripadnika vojnih i policijskih snaga.

Jednako je kontroverzno saopstenje u kome je general Krga najavio da ce vojska poceti sa regrutacijom lokalnih Albanaca.

Oko 70.000 etnickih Albanaca, koji predstavljaju vecinu stanovnistva juzne Srbije - u opstinama Presevo, Bujanovac i Medvedja - snazno su protestvovali. Opisujuci ovu odluku kao cin koji podseca na Milosevicevo doba, oni upozoravaju da ce se time stvoriti nove tenzije u regionu koje bi mogle dovesti do egzodusa lokalnih Albanaca.

Radovi na novoj vojnoj bazi zapoceli su u trenutku kada je lokalno stanovnistvo pocelo da prihvata mirovni plan ciji je cilj stabilizacija stanja na jugu Srbije. U periodu od 1999. do 2001. godine, u regionu je besneo konflikt izmedju srpskih snaga bezbednosti i albanske gerile - Oslobodilacke vojske Preseva, Bujanovca i Medvedje, OVPBM. Ovaj sukob izbio je kao posledica rata na susednom Kosovu, u kome se srpska vojska nasla na porazenoj strani i u regionu juzne Srbije u kome su tinjale medjuetnicke tenzije.

Ubrzo nakon pada Milosevicevog rezima u oktobru 2000. godine, pripremljena je mirovna strategija za ovaj region. Do sredine 2001. godine, albanska gerilska vojska je demilitarizovana, a ustanovljena je multietnicka policija. Lokalni izbori odrzani su prosle godine.

Uprkos ovim promenama, lokalni Albanci su i dalje sumnjicavi prema srpskim snagama bezbednosti - glavnim instrumentom represije Milosevicevog rezima. Etnicki Albanci nisu sluzili vojni rok jos od 1991. godine - sto je aranzman koji je odgovarao kako Milosevicu tako i Albancima - iz razlicitih razloga. Albanci su odbijali da ispunjavaju vojnu obavezu u nacionalnoj vojsci, a sama armija se nije ni trudila da ih pozove na sluzenje vojnog roka.

Stoga ne iznenadjuje cinjenica da su lideri albanske zajednice sa kojima je razgovarao IWPR izrazili svoju ljutnju zbog planova Ministarstva odbrane.

"Zasto je armiji potrebna jos jedna baza ovde kada je regionu potrebna demilitarizacija, a ne razmestanje novih vojnih snaga?", pita se Skender Destani, predsednik skupstine opstine Presevo. "Izgradnjom nove vojne baze srpske vlasti se ponovo vracaju u proslost. Mi, Albanci, smo kategoricno protiv izgradnje takve baze u ovom regionu."

Novi lider Demokratske partije Albanaca, Mustafa Ragimi, kaze: "Umesto sustinskih promena u vojnim strukturama Srbije i Crne Gore neposredno nakon zavrsetka Miloseviceve ere, vrh armije najavljuje da ce zapoceti izgradnju vojnih baza na teritoriji gde zivi veliki broj etnickih Albanaca."

Ragimi je rekao za IWPR da ce izgradnja nove baze znaciti da juzna Srbija ima najvecu koncentraciju vojnih snaga u celoj republici - a taj region je vec blizu americkoj vojnoj bazi Bondstil na Kosovu.

Orhan Redzepi, bivsi lokalni komandant raspustene gerilske organizacije OVPBM, koji sada predvodi Pokret za demokratski progres u skupstini opstine Preseva, optuzio je srpsku vladu da zeli odrzanje nestabilnosti u regionu. Planirana vojna baza predstavlja "cistu provokaciju", rekao je on.

"Ne mozete graditi vojnu bazu pre nego sto se pronadje resenje za probleme etnickih Albanaca u ovom podrucju", kaze on.

Lokalni Albanci sa kojima je IWPR razgovarao takodje su izrazili zabrinutost kao i njihovi politicki lideri. "Ko nam sada moze garantovati da se ove snage nece otrgnuti kontroli?", pitao je Hisen, stariji covek iz Bujanovca.

Najava generala Krge da ce vojska poceti da poziva mlade Albance na sluzenje vojnog roka dodatno je pojacala napetost u regionu, kazu analiticari. Tri vodece politicke stranke koje predstavljaju etnicke Albance jednoglasno su protestvovale govoreci da albanski mladici ne bi trebalo da se odazivaju na pozive jer jos uvek nema zakonskih odredbi koje bi omogucile Albancima da sluze vojni rok u regionu umesto da ih salju u vojne jedinice sirom zemlje.

Takodje, dodaju oni, vojska nije ociscena od Milosevicevih oficira. Oni kao primer navode novog nacelnika armijske sluzbe bezbednosti generala Momira Stojanovica, cije se ime u vise navrata pominjalo u haskim sudnicama u vezi sa ulogom koju je imao na Kosovu.

Skender Latifi je nezavisni novinar iz Preseva.