Beograd otkriva bagdadske tajne

Prema vojnim izvorima u jugoslovenskoj prestonici, vlasti u Beogradu predale su Sjedinjenim Drzavama podatke o rezimu Sadama Huseina koji su prikupljeni u vreme Milosevicevog rezima, kao dokaz svoje spremnosti za saradnju u kampanji protiv terorizma koju predvodi Amerika.

Sve se odigralo nakon sto je pocekom meseca u londonskom "Sandej Tajmsu" objavljeno da Beograd i dalje saradjuje sa bagdadskim rezimom.

Vlasti su odmah odbacile takve optuzbe. Ipak, zabrinuti da bi takve tvrdnje mogle ugroziti izglede zemlje za ulazak u NATO program Partnerstva za mir, predstavnici vlasti su prihvatili da Amerikancima dostave sve poverljive podatke o saradnji koja je trajala skoro dve decenije.

Politicki izvori bliski jugoslovenskim vlastima izjavili su za IWPR da je Vasington bio veoma uznemiren informacijama u medijima i da je zahtevao objasnjenje. Vlasti su pozurile da pruze dokaze da ne naoruzavaju Irak, niti ga vojno savetuju.

Prema tvrdnji jednog visokog zvanicnika Vojske Jugoslavije, koji je dao izjavu za IWPR pod uslovom da ostane anoniman, aktuelnoj odluci da se kompletna obavestajna arhiva savezne vojske stavi na raspolaganje SAD prethodilo je dostavljanje nekih vaznih podataka o Sadamovoj ratnoj masineriji odmah nakon dogadjaja od 11.septembra.

"Beograd je vec dostavio podatke o irackom integrisanom sistemu protivavionske odbrane, o sistemu komunikacije koji povezuje glavnu komandu i operativne jedinice, projekte ojacanih betonskih sklonista i podzemnih postrojenja, kao i podatke o kljucnim ljudima oko irackog lidera", izjavio je.

Jedan politicki izvor potvrdjuje da je Vasington bio veoma zadovoljan prethodnom saradnjom Beograda, ali je poceo da izrazava zabrinutost posle izvestaja objavljenih ranije ovog meseca, prema kojima je SFOR u Bosni, koji inace predvodi NATO, zapoceo istragu povodom tvrdnji da je Institut za avijaciju "Orao" u Bijeljini, pod kontrolom bosanskih Srba, pruzao pomoc u servisiranju ruskih mlaznjaka koje poseduje Irak.

Zabrinutost je narasla posle izvestaja u "Sandej Tajsmu" da se nekoliko oficira Vojske Jugoslavije nalazi u Iraku , te da pomazu organizovanje protivavonske odbrane, navodi isti izvor.

IWPR je iz nekoliko internacionalnih izvora dobio potvrde da je Beograd uspeo da dokaze da nema kontakata sa Bagdadom, ali da ipak nije mogao iskljuciti mogucnost da privatni trgovci oruzjem mesetare bez znanja drzave.

"Period saradnje sa irackim rezimom zavrsio se sa Milosevicem, tako da vecina ovih optuzbi dolazi prekasno. Beograd je to pokazao veoma konkretnim potezima (otvaranjem arhiva)", izjavio je vojni zvanicnik za IWPR.

Saradnja Beograda sa Bagdadom datira s pocetka sedamdesetih godina, kada su izmedju ove dve zemlje razmenjivane grupe jugoslovenskih i irackih vojnih strucnjaka. Ipak, ozbiljna saradnja je pocela tek posto je izbio rat izmedju Irana i Iraka 1980.godine.

Jugoslavija je u Iraku izgradila na desetine utvrdjenih betonskih sklonista za avione, vojnih aerodroma i podzemnih komandnih mesta. Takodje je obezbedila tehnologiju za masovnu proizvodnju svih kalibara municije i raketa za visecevne bacace, a iracki avioni i oruzje su remontovani u vojno-tehnickim institutima u Jugoslaviji.

Tokom devedesetih godina, sankcije su nametnute i jednoj i drugoj zemlji, sto je onemogucilo razvijanje vojnih veza, ali su trgovci oruzjem uspostavili snazno crno trziste i organizovali sverc rezervnih delova za iracku vojsku i avijaciju.

Jugoslavija sada pokusava ne samo da konacno raskine veze iz proslosti, vec se nada da ce na ovaj nacin uvecati i svoje sanse za ulazak u NATO program Partnerstvo za mir, za koji veruje da je od kljucnog znacaja za oporavak zemlje.

Dve godine posle pada Milosevica, interni politicki problemi i nerazresena pitanja kao sto su odnosi izmedju Srbije i Crne Gore i saradnja sa Haskim tribunalom usporavaju resavanje kandidature Jugoslavije za clanstvo u programu alijanse koji vec ukljucuje Sloveniju, Hrvatsku, Makedoniju i Albaniju.

Mediji nisu izvestili da je vrsilac duznosti nacelnika generalstaba Vojske Jugoslavije, Branko Krga, posetio Pentagon i Ministarstvo spoljnih poslova SAD da bi razgovarao o preostalim preprekama za ukljucivanje Jugoslavije u ovaj program.

Aleksandar Radic je vojni analiticar beogradske novinske agencije VIP.