Beogradski analitičari obuzdavaju optimizam nakon Hadžićevog hapšenja
Oni kažu da je potrebno učiniti još mnogo toga pre no što Srbija dobije zeleno svetlo za članstvo u EU.
Beogradski analitičari obuzdavaju optimizam nakon Hadžićevog hapšenja
Oni kažu da je potrebno učiniti još mnogo toga pre no što Srbija dobije zeleno svetlo za članstvo u EU.
Piše: Aleksandar Roknić iz Beograda (TU br. 702, 22. jul 2011.)
Hapšenje poslednjeg odbeglog optuženika za ratne zločine, Gorana Hadžića, ne mora nužno značiti i veće šanse za priključenje Srbije Evropskoj Uniji – upozoravaju analitičari iz Srbije.
EU je saradnju sa Haškim tribunalom – tačnije, hapšenje svih preostalih begunaca – odredila kao važan uslov za evropsko članstvo, ali ovdašnji analitičari ukazuju na to da Brisel traži i napredak u još nekim oblastima.
Komentatori iz Srbije kažu da će obustavljanje pregovora između Beograda i Prištine biti i dalje kočnica procesu integracije, te ističu kako je najviše čemu se Srbija može nadati dobijanje statusa kandidata krajem godine – a da će datum početka pregovora o članstvu u EU-u zavisiti od kosovskog pitanja.
Hadžić je početkom devedesetih bio predsednik onih hrvatskih područja koja su za vreme sukoba kontrolisali Srbi, a uhapšen je 20. jula na Fruškoj gori, u Vojvodini (severna Srbija). On je poslednji haški optuženik koji je izmicao pravdi.
Tribunal ga je u 14 tačaka optužio za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti koji su tokom hrvatskog rata navodno počinjeni nad hrvatskim i drugim nesrpskim stanovništvom. Neke od optužbi tiču se masakra u kojem su na farmi Ovčara (nadomak Vukovara) stradala oko 194 hrvatska ratna zarobljenika i civila.
Politički analitičar Dušan Janjić kaže da Srbija tek treba da ispuni neke od ostalih uslova za članstvo koje je EU odredila.
„Završetak reforme sudstva, kao i pitanje nezavisnosti žalbenog i vrhovnog suda. Mislim da su to kompleksni uslovi koje Srbija ne ispunjava“, rekao je Janjić. „Tu je, zatim, i borba protiv organizovanog kriminala i korupcije. Ni tu nije postignuto previše, osim kada je u pitanju medijsko izveštavanje o tome.“
Janjić kaže da postoje i problemi u vezi sa još jednim uslovom – implementacijom zakona o političkim partijama i mandatima skupštinskih poslanika; kao i konfuzija oko toga šta se podrazumeva pod sledećim uslovom – „značajnim napretkom“ u dijalogu između Beograda i Prištine.
„Niko ne zna šta taj ’značajni napredak’ znači“, nastavlja Janjić. „Hapšenje Hadžića definitivno jeste jedan od uslova, ali to nije dovoljno za priključenje Srbije EU-u.“
Profesor političkih nauka na Beogradskom Univerzittetu, Predrag Simić, veruje da će najveća prepreka na putu ka članstvu Srbije u EU-u biti pitanje Kosova.
Kada su u pitanju unutrašnje reforme, koje će Beograd morati da izvrši da bi postao kandidat, Simić kaže da će i to biti težak posao, ali da se radi o prepreci koja je manja od Kosova.
„Jedan od problema u sprovođenju reformi biće restitucija, ali to je tema i u drugim zemljama – na primer, u Hrvatskoj“, kaže on.
Izvršni direktor beogradskog Centra za novu politiku, Vladimir Todorić, kaže da je u ovom trenutku status kandidata za članstvo u EU-u zagarantovan, ali da će datum pregovora o članstvu u Uniji zavisiti od napretka dijaloga između Beograda i Prištine, usvajanja i primene zakona o restituciji i borbe protiv korupcije.
Vojni i politički analitičar Zoran Dragišić, pak, kaže kako je moguće da će Srbija dobiti status kandidata, ali ukazuje na to da EU prihvata samo zemlje koje su „stabilne i funkcionalne, sa zdravom ekonomijom, kao i sa korupcijom i organizovanim kriminalom koji su unutar okvira koje društvo može da podnese“.
„Srbija [nakon Hadžićevog hapšenja] nije bliža EU-u, niti se u ovoj zemlji išta značajno promenilo“, kazao je on. „Ona je najsiromašnija u Evropi, neefikasna i korumpirana. Šta smo popravili da bi Evropa gledala na nas drugačije?“
Direktorka beogradskog Centra za evropske integracije i javnu upravu, Ana Trbović, kaže kako je vrlo verovatno da će Srbija postati kandidat za EU nakon Hadžićevog hapšenja.
„Jedini [značajniji] uslov u tom pogledu su reforma pravosuđa i pitanje mandata parlamentarnih predstavnika“, kaže ona.
U svom prvom pojavljivanju nakon hapšenja Hadžića, predsednik Srbije Boris Tadić je najavio da će uslediti detaljna istraga o tome kako je Hadžić uspeo da ostane na slobodi otkako je 2004. godine optužen.
Tadić je rekao i da je Srbija zatvorila najteže poglavlje saradnje s Haškim tribunalom, te da će nastaviti da ispunjava svoje međunarodne obaveze.
On je odbacio ocene da su hapšenja Mladića i Hadžića posledica međunarodnog pritiska, insistirajući na tome da se Srbija prevashodno rukovodi moralnim imperativima, zakonskim obavezama i svešću o tome da je gonjenje osumnjičenih za ratne zločine neophodno za nastavak procesa pomirenja u regionu.
„Potpuno je iluzorno da bi pritisci mogli dovesti do rezultata kada je u pitanju Kosovo“, kazao je Tadić. „Mi ne funkcionišemo pod pritiskom.“
Preovladava utisak da političari u Srbiji hapšenje Hadžića pokušavaju da predstave kao događaj koji će građanima Srbije doneti bolju budućnost, a ne kao nešto što je učinjeno zbog pritiska iz EU-a i Tribunala.
Aleksandar Roknić je obučeni novinar IWPR-a iz Beograda.
