Bez sudskog poziva za grčkog predsednika
Karadžić sada namerava da Karlosa Papuljasa pozove kao svedoka odbrane.
Bez sudskog poziva za grčkog predsednika
Karadžić sada namerava da Karlosa Papuljasa pozove kao svedoka odbrane.
Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 734, 23. mart 2012.)
Na suđenju bivšem lideru bosanskih Srba, Radovanu Karadžiću, sudije su odbacile zahtev da upute obavezujući sudski poziv aktuelnom predsedniku Grčke kako bi optuženikov tim odbrane obavio razgovor s njim.
U zahtevu koji je predao u januaru ove godine, Karadžić je od sudija zatražio da pozovu predsednika Grčke kako bi branioci porazgovarali s njim. Okrivljeni je tvrdio da je obavezujući poziv neophodan zbog toga što je Karolos Papuljas (Karolos Papoulias) prethodno nagovestio da se neće dobrovoljno odazvati na poziv za jedan takav razgovor.
Karadžić je u svom zahtevu naveo da se sa Papuljasom – koji je grčki predsednik postao 2005. godine, dok je u vreme bosanskog rata bio ministar inostranih poslova – susreo deset dana nakon minobacačkog napada na sarajevsku pijacu Markale, koji se odigrao 5. februara 1994. U tom napadu je ubijeno preko 60 ljudi, dok ih je povređeno preko stotinu.
Karadžić je tokom suđenja u više navrata ocenio da je dotični incident inscenirala sama bosanska vlada, te da su tela koja su pronađena na licu mesta bila „lutke i stari leševi“. On osporava raniji zaključak Tribunala da je ta minobacačka granata ispaljena sa teritorije koja je bila pod kontrolom bosanskih Srba.
U svom januarskom zahtevu, Karadžić je naveo da je Papuljasa, kada ga je 15. februara 1994. sreo, obavestio da „bosanski Srbi nisu odgovorni za granatu koja je pala na pijacu Markale“.
Karadžić je naglasio da je na istom sastanku tadašnjem grčkom ministru inostranih poslova rekao da su „Srbi spremni da deo vlastitog teškog naoružanja stave pod kontrolu UN-a“. Naveo je i da je za vreme rata sa Papuljasom razgovarao u više navrata, pored ostalog i o pripadnicima jedinica Ujedinjenih nacija koji su 1995. bili uzeti za taoce, kao i vlastitoj želji za „mirovnim procesom“.
„Postoji mnoštvo razloga da se poveruje u to da predsednik Papuljas raspolaže informacijama koje su značajne i neophodne za odbranu dr Karadžića od optužbi da je odgovoran za granatiranje Markale-1, da je sudelovao u zajedničkom zločinačkom poduhvatu koji je protiv Muslimana izveden tokom 1994. i 1995., te da je odgovoran i za ’uzimanje talaca’ iz redova UN-a, u maju 1995.“, kaže se u zahtevu.
„Markale-1“ je oznaka za napad iz februara 1994; drugo granatiranje iste lokacije usledilo je u avgustu 1995.
Sudije su ove sedmice odbacile argumente koji su u prilog obavezujućeg zahteva izneti u januarskom zahtevu, te navele kako je „imajući u vidu da je okrivljeni lično prisustvovao tim [ratnim] sastancima, teško zaključiti da postoji bilo kakva potreba za time da se njegov pravni zastupnik sretne sa predsednikom Papuljasom i intervjuiše ga, jer su i on i njegov pravni zastupnik potpuno upoznati“ sa dokazima koje bi predsednik mogao izneti ukoliko bi bio pozvan da se pojavi kao svedok odbrane.
Neposredno nakon što su sudije donele ovu odluku, Karadžić je uputio pismo grčkom ambasadoru u Holandiji, u kojem ga je obavestio o tome da Papuljasa namerava da pozove kao svedoka odbrane. Karadžić je ambasadora zamolio da ga obavesti o tome da li će predsednik svedočiti dobrovoljno, „pošto bih u protivnom zahtevao da mu se uputi obavezujući nalog da se pojavi“.
Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.
