Bitka Za Predajnik Na Cvilenu

Agim Fetahu, direktor "Radio Kosova", sedi u svojoj ogromnoj kancelariji u centru Pristine, sa tapaciranim vratima i prevelikim namestajem, zadubljen u nepravilne koncentricne krugove koji prekrivaju mapu pokrajine.

Po planovima medjunarodnih tela, ovi krugovi predstavljaju RTV mrezu. Cak i u najboljem slucaju domasaj ove mreze pokriva tek cetvrtinu teritorije, dok njeni uzi krugovi pokrivaju Pristinu i Prizren.

Lokalni izbori zakazani su za jesen i stvaranje efikasne prenosne mreze od velikog je politickog, profesionalnog i komercijalnog znacaja.

"Ukoliko ne dodje do stvaranja ove mreze, prenos ce obavljati stanice u kojima vladaju neprofesionalci, to jest zuta stampa", kaze Fetahu, bivsi novinar "Glasa Amerike", cija je stanica jedan od utemeljivaca Radio Televizije Kosova (RTK), za koju se pretpostavlja da ce postati javna televizijska stanica.

"Bez boljih signala, necemo izgraditi mesto na trzistu koje je preplavljeno senzacionalizmom i ekstremizmom."

Sporazum postignut sa Washingtonom u poslednjem casu je otklonio kriticnu prepreku koja je pretila da obustaviti napore da to TV mreze ipak dodje.

Medjutim, jos uvek postoje ozbiljne smetnje i ovaj proces istice poteskoce koje se javljaju pri uspostavljanju civilnih institucija na Kosovu, u ovom slucaju medija. Uslovi su obeshrabrujuci, svakodnevnica je opterecena politickim, finansijskim i institucionim zastojima i uzajamnim suparnistvima.

Elektronski mediji na Kosovu nalaze se u haoticnoj situaciji. Kada su NATO bombe pogodile dva predajnika, na Golesu kod Pristine i na Cvilenu blizu Prizrena, unisteno je jezgro infrastrukture elektronskog prenosa.

Da bi se uspostavio program kosovske televizije ove jeseni, postavljena je privremena satelitska produkcija RTK. Medjutim, program je ogranicen na dva sata dnevno i uprkos nedavno sprovedene ankete, nema pouzdanih informacija o gledanosti. Kvalitet i izbalansiranost programa izazivaju zabrinutost, narocito kada je rec o informisanju o srpskoj manjini, ali do sada ovaj program predstavlja jedinu kosovsku produkciju.

Mnogi gledaoci prate TV prenose iz Albanije: satelitsku televiziju TV Klan i TV Tiranu, kao i medjunarodne stanice Deutche Welle, BBC World i jednu stanicu iz Turske.

Situacija je haoticnija na radiju, gde se pojavljuju predajnici sa piratskim programima, na nedozvoljenim radio talasima. Radio "Rilindija", usko povezan sa bivsom Oslobodilackom vojskom Kosova, uglavnom funkcionise kao piratska radio stanica, a ima nameru da postane i televizija.

Organizacija za bezbednost i kooperaciju u Evropi, OSCE, koja je prvenstveno odgovorna za medije, mogla bi se suociti sa politickom burom ukoliko razmislja o zatvaranju ovakvih stanica.

Glavna se bitka, medjutim, vodi oko uspostavljanja domace "nacionalne" zemaljske televizije. Ovo postavlja OSCE, kao telo koje izdaje dozvole za frekvencije, pred odluke koje bi najradije ova organizacija izbegla.

Trenutno su u toku pregovori sa Medjunarodnim udruzenjem za telekomunikaciju, koje dodeljuje frekvence u celom svetu, o tome da li Kosovo moze imati dve ili tri televizijske stanice koje se emituju po celoj pokrajini.

Smatra se da RTK moze ocekivati jednu, RTV21 na cijem se celu nalazi Afrodita Kelmendi ce verovatno dobiti drugu frekvencu. Ova televizijska stanica prikupila je znatna sredstva i vec izgradjuje elegantni televizijski prostor na vrhu "medijske" zgrade u centru Pristine.

"Koha Vision", Vetona Surroia, koja je povezana sa novinama "Koha Ditore" je takodje jedan od takmaca. Ocekuje se da ce radio "Rilindija" kao i mnoge druge stanice takodje pripremiti svoje zahteve. Takmicenje je zestoko, a ideja o saradnji ne postoji, narocito medju onima koji ocekuju da ce stici do vrha.

Medjutim, citav proces stavljen je na kocku pre nekoliko nedelja zbog troskova izgradnje jednog repetitora kod Cvilena.

Na insistiranje OSCE, japanska vlada pristala je da nabavi opremu u vrednosti od oko 14,5 miliona dolara, koju sacinjavaju televizijski studiji, mobilna oprema i predajnici pomocu kojih bi sistem bio ponovo uspostavljen.

Vecina namenjene opreme je za potrebe RTK, ali predajnici, antene i drugi materijal za emitovanje signala mogli bi se deliti medju ostalim kosovskim stanicama.

Ova ponuda predstavlja napredak: ostali slicni planovi Velike Britanije i Sjedinjenih Drzava bili su sami po sebi nedovoljni. Pored ogromnih sredstava, Japanci su preduzeli komplikovani tehnicki pregled i napravili veoma detaljni predracun sa preciznim ciljevima i rokovima.

Ovaj se sporazum oslanjao na jos jednu dodatnu stavku. Japan je trebao da finansira opremu, ali su se Sjedinjene Drzave, preko svojeg Ureda za prelazne inicijative (OTI) obavezale da ce izgraditi tornjeve na Golesu i Cvilenu, na kojima bi se nova oprema postavila.

Iako su obecanja data jos prosle godine, na samom pocetku doslo je do kasnjenja. Mesta izgradnje, sudeci po jednom medjunarodnom zvanicniku koji se bavi pitanjem medija, bila su u "velikom neredu" i zadatak je bio kolosalno tezak.

"Teren je bio prepun neeksplodiranih eksploziva, sa velikom kolicinom kasetnih bombi", kaze ovaj zvanicnik, dodavsi da je jedno od tih mesta bilo okruzeno minskim poljem koje je postavila Vojska Jugoslavije. Dovodi ekektricne struje unisteni su kao i pomocne zgrade.

OSCE je organizovao ciscenje terena, ali doslo je do prekida obnove glavnih tornjeva koja se procenjuje na oko 1.2 miliona nemackih maraka samo za Goles. Kao jeftinija opcija, jednom makedonskom preduzecu poverena je izgradnja jednog tornja, ali su strucnjaci vrlo brzo shvatili da su tehnicke specifikacije ovog preduzeca ispod potrebnog nivoa i ova opcija je odbacena.

Na kraju je jedno nemacko preduzece lociralo dve vec upotrebljene strukture, koje umesto tornjeva imaju vertikalne stubove. Zakljuceno da bi se mogle prepraviti da bi dostigle visinu od 100 metara na Golesu i 50 na Cvilenu. Doslo je do provere jacine stubova, jer planine na Golesu, narocito na Cvilenu, izlazu stubove vetru i vremenskim nepogodama.

Jedan od tehnickih eksperata koji ucestvuju u ovom projektu zali se da mu nisu poznati detalji opreme koja ce se postaviti na ovim stubovima. Drugi se brinu da ce stubovi trajati jedva nekoliko godina. Medjutim, Japanci su se slozili da mogu posluziti i plan je bio odobren.

Do ponovnog zastoja doslo je pre nekoliko nedelja kada je americki OTI pretrpeo veliko smanjenje budzeta. Tada je OSCE, u ime Japanaca, zatrazila pismeno obecanje Sjedinjenih Drzava da ce zaista doci do izgradnje dva stuba Umesto toga, obecano je da ce Sjedinjene Drzave platiti samo za jedan.

Ovim potezom doveden je u pitanje citav posao. Japanci, prosavsi kroz naporno planiranje i proces odobravanja sredstava nisu bili u poziciji da menjaju svoju ponudu.

Doslo je do prepirke izmedju Evropljana, kosovskih Albanaca i Japanaca. "Promene nisu dobrodosle", rekao je jedan zvanicni predstavnik Japana na Kosovu.

Amerikanci su u medjuvremenu izrazili zabrinutost oko pitanja vlasnistva tog terena.

KFOR je uveo nisku voltazu, emitovanje je skromno, sto zabrinjava Fetahija, direktora "Radio Kosova". Bice potrebne dodatne investicije za "pojacivace": da bi se pojacali signali koji bi se mogli primiti u svim delovima brdovite teritorije Kosova.

Na kraju, kad je izgledalo da ce ceo posao propasti, Amerikanci su prilozili dodatnih 500 000 dolara. Ova sredstva, vec namenjena medijima, zastala su u Washingtonu, najvecim delom zbog animoziteta prema ideji o javnoj televizijskoj stanici.

"U Washingtonu su pomesana osecanja kada je rec o javnoj televiziji. Morali smo obecati da novac nece biti upotrebljen samo u te svrhe", objasnjava Douglas Davidson, direktor medija u OSCE.

Kriza je prosla, ukoliko ne dodje u zadnji cas do novih protesta sa Capitol Hilla.

Izgradnja stubova pocece u prolece. Ponuda iz Japana ce se realizovati i konkurentske kosovske stanice pojacace napore da se opreme televizijski studiji i na brzinu savlada televizijska produkcija, za koju samo pojedinci imaju iskustva.

Medjutim, oprema nece stici na Kosovo pre kraja ove godine, to jset bice to posle lokalnih izbora. Stoga se moraju nabaviti dodatna sredstva za privremene predajnike koji bi se postavili na stubove dok ne stigne nova oprema.

Treba se nadati da ove izmene nece dovesti do vrtloga politickih, tehnickih i finansijskih zackoljica sa kojima se suocava svaka prakticna inicijativa na Kosovu.

Anthony Borden je izvrsni direktor IWPR.