Bivšem holandskom vojniku naloženo da preda beleške
Radovan Karadžić je te beleške zatražio nakon iskaza koji je svedok dao u novembru.
Bivšem holandskom vojniku naloženo da preda beleške
Radovan Karadžić je te beleške zatražio nakon iskaza koji je svedok dao u novembru.
Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 731, 2. mart 2012.)
Sudije Haškog tribunala zatražile su ove sedmice da holandski pukovnik, koji je svedočio na suđenju Radovanu Karadžiću, preda ratne beleške koje je vodio kao pripadnik mirovnih trupa Ujedinjenih nacija, ili će se u protivnom suočiti sa obavezujućim pozivom i mogućom zatvorskom kaznom.
Reč je o pukovniku Johanesu Rutenu (Johannes Rutten), koji je bio pripadnik Holandskog bataljona UN-a, poznatijeg kao Dačbat, i koji se zatekao na terenu kada su istočnobosansku enklavu Srebrenicu 11. jula 1995. zauzele snage bosanskih Srba. Narednih je dana oko 8,000 bošnjačkih (bosansko-muslimanskih) muškaraca i dečaka ubijeno u zločinu koji su i Tribunal i Međunarodni sud pravde (MSP) proglasili genocidom.
Ruten je potkraj novembra 2011. posvedočio da je video kako su bošnjački pritvorenici bili izloženi oružanim pretnjama i kako su im spaljivana dokumenta. (Više o tome vidi u tekstu „Vojnik Dačbata seća se mučenja srebreničkih zatočenika“)
Prilikom tog svedočenja, Ruten je nagovestio da je u vreme pomenutih dešavanja u Srebrenici načinio lične beleške – koje je, međutim, odbio da preda Karadžiću. Okrivljeni je potom priliožio podnesak u kojem je od sudija zatražio da Holanđaninu upute obavezujući poziv. Sudsko veće je 10. januara „pozvalo“ Rutena da dobrovoljno preda svoje beleške, što je on ponovo odbio.
U pismu koje je Rutenu uputio 27. februara, predsedavajući sudija O-Gon Kvon (O-Gon Kwon) „pozvao“ ga je da preispita svoj stav po kojem sporne beleške predstavljaju „lične i privatne stvari i zaključke“, koji „ne bi trebalo da budu podvrgnuti sudskom ispitivanju“.
Sudija Kvon je napisao da je Ruten upoznat sa time da bi mogao biti „prinuđen da se povinuje“, te primetio da je svedokov stav takav da „čak i ukoliko bude prinuđen“ ipak „nikada neće dostaviti beleške okrivljenome“.
Sudija je konstatovao kako u slučajevima u kojima svedok „koristi beleške da bi osvežio pamćenje“, kao što je to činio i Ruten, okrivljeni ima pravo da „na diskrecioni zahtev veća“ dobije materijal koji je „bio predočen na saslušanju, da ga pregleda, da unakrsno ispita svedoka o njemu, i da uvede u dokaze bilo koji segment koji se odnosi na iskaz svedoka“.
U konkretnoj situaciji, po rečima sudije Kvona, „veće smatra da predočavanje beleški služi u legitimne sudske svrhe, pošto te beleške mogu biti mataerijalna pomoć okrivljenome pri ocenjivanju tačnosti Vašeg svedočenja i Vašeg kredibiliteta kao svedoka“.
Sudija Kvon je napisao i da će veće Rutenu, ukoliko ne bude dostavio beleške, uputiti obavezujući poziv. A ako Ruten ni tada ne bude sarađivao, mogao bi biti osuđen za nepoštovanje suda, što se kažnjava novčanim iznosom do 100,000 eura ili maksimalnom zatvorskom kaznom u trajanju od sedam godina.
„Da biste izbegli ozbiljne posledice obavezujućeg poziva, veće želi da Vam pruži još jednu priliku da sarađujete na dobrovoljnoj osnovi“, napisao je sudija.
Nakon što primi ovo pismo, Ruten ima rok od 14 dana da odgovori na njega.
Karadžić je predsednik bosanskih Srba bio od 1992. do 1996. godine, a pripisuje mu se individualna i komandna odgovornost za srebrenički masakr, kao i za opsadu Sarajeva – koja je trajala 44 meseca, i u kojoj je poginulo gotovo 12,000 ljudi.
U optužnici protiv njega se – u ukupno 11 tačaka – navodi da je on odgovoran za zločine genocida, progona, istrebljenja, ubijanja i prisilnog razmeštanja stanovništva, čime je „doprineo ostvarenju cilja – trajnog uklanjanja bosanskih Muslimana i bosanskih Hrvata sa teritorije na koju su pravo polagali bosanski Srbi“.
Karadžić je uhapšen u Beogradu, jula 2008., nakon što je 13 godina proveo u bekstvu. Iskazi svedoka na njegovom suđenju traju od aprila 2010.
Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.
