Bivšem šefu srbijanske policije smanjena kazna posle žalbenog postupka
Sudije su odbacile krivicu bivšeg zamenika ministra unutrašnjih poslova za niz zločina koji se tiču kosovskog konflikta.
Bivšem šefu srbijanske policije smanjena kazna posle žalbenog postupka
Sudije su odbacile krivicu bivšeg zamenika ministra unutrašnjih poslova za niz zločina koji se tiču kosovskog konflikta.
Zatvorska kazna koja je bila izrečena nekadašnjem šefu srbijanske policije, Vlastimiru Đorđeviću, skraćena je protekle sedmice u žalbenom postupku pred Haškim tribunalom sa 27 na 18 godina.
Kao zamenik ministra unutrašnjih poslova i šef javne bezbednosti, Đorđević je potkraj devedesetih godina, u vreme trajanja kosovskih sukoba, komandovao srbijanskim policijskim snagama.
U februaru 2011., haške su ga sudije proglasile odgovornim za ubistvo 724 civila albanske nacionalnosti, kao i za deportaciju i prisilno raseljavanje najmanje 200,000 ljudi tokom 1999. Đorđević je osuđen i za progon koji je bio izvršen deportacijom, prisilnim raseljavanjem i uništavanjem kulturne baštine. (Više o tome vidi u tekstu "Đorđević osuđen na 27 godina".)
Na žalbenom saslušanju održanom u maju prošle godine, Đorđević je uputio niz izvinjenja porodicama onih koje su u sukobu ubile srpske snage.
"Duboko žalim zbog svih žrtava na Kosovu i patnje njihovih porodica. Upućujem bezrezervno izvinjenje porodicama svih kosovskih Albanaca koji su izgubili živote, kao i onima koji su raseljeni. Iskreno saosećam sa njihovim bolom i nadam se da će budućnost regiona biti u znaku mira", rekao je Đorđević članovima žalbenog veća. (O tome vidi tekst "Komandant srbijanske policije izvinio se za ubijanja na Kosovu".)
Sudije su 28. januara odbacile skoro svaki od 19 osnova po kojima se žalio Đorđevićev tim odbrane. Međutim, odbacile su i osude za deportaciju – kao i za progone putem deportacije – koje se tiču "raseljavanja osoba u Crnu Goru" iz Peći (Peje) 27-28. marta 1999., te iz Kosovske Mitrovice (Mitrovice) 4. aprila 1999.
Đorđević je tvrdio da ljudi koji su sa Kosova raseljeni u Crnu Goru, pravno govoreći, nisu ni bili deportovani, jer se radilo o dva dela Savezne Republike Jugoslavije (SRJ). Žalbeno veće je zaključilo da je "sudsko veće tačno zapazilo da se zločin deportacije može zasnivati na raseljavanju preko nekakve ’de facto’ granice", ali da "nije preciziralo osnovu . . . prema kojoj u tom slučaju može biti ustanovljena ’de facto’ granica".
Đorđević je potom tvrdio da ga je sudsko veće osudilo za deportaciju, prisilno raseljavanje, ubijanje i progone "u vezi sa nekoliko incidenata koji nisu navedeni u optužnici".
Žalbeno veće se sa time saglasilo, te zaključilo da je sudsko veće "pogrešilo kada je Đorđevića proglasilo odgovornim za: zločin deportacije kada su u pitanju dva incidenta; zločin nehumanog postupanja (prisilnog raseljavanja) kada su u pitanju dva incidenta; zločin ubistva kada je u pitanju ubijanje 11 osoba na dve lokacije; te zločin progona kada su u pitanju svi ti incidenti.
Stoga su te osude odbačene.
Đorđević je na žalbenom saslušanju tvrdio da je sudsko veće pogrešilo kada ga je dva puta osudilo za iste zločine – jednom na temelju njegovog učešća u zajedničkom zločinačkom poduhvatu (ZZP), pa onda ponovo za pomaganje i podsticanje. Odbrana je tvrdila da je Đorđević bio "udaljen" od aktivnosti koje su se odigravale na terenu, te da nije dokazano da je bio "konkretno usmeren" na činjenje zločina.
Kontroverzni standard "konkretne usmerenosti" primenile su najpre sudije u žalbenom postupku koji je pokrenuo bivši komandant jugoslovenske vojske Momčilo Perišić, kome je osuđujuća presuda u potpunosti ukinuta. Drugo žalbeno veće je protekle sedmice odbacilo taj standard koji je ustanovljen u Perišićevom slučaju. (O tome vidi u tekstu "Osude za Kosovo uglavnom potvrđene žalbenim presudama".)
Žalbeno veće je ove sedmice zaključilo da je "zločinačko ponašanje gospodina Đorđevića u potpunosti odraženo u osudi koja se temelji isključivo na njegovom učešću u ZZP-u". Veće je stoga "spornim" proglasilo njegove argumente koji su se odnosili na pomaganje i podsticanje, kao i na konkretnu usmerenost.
Sudije su, međutim, prihvatile argumente koje je u svojoj žalbi iznelo tužilaštvo, te zaključile da je prvostepeno sudsko veće pogrešilo kada nije ustanovilo da su tri kosovske Albanke bile seksualno zlostavljane. Osim toga, žalbeno veće je – suprotno stavovima prvostepenog – zaključilo da je seksualno zlostavljanje te tri i još dve Albanke bilo izvršeno sa diskriminatornom namerom i da ima karakter progona.
"Žalbeno veće, uz izdvojeno mišljenje sudije Tuzmuhamedova (Tuzmukhamedov), smatra da je gospodin Đorđević mogao da predvidi da će doći do progona putem seksualnih delikata, kao i da je on svesno preuzeo taj rizik svojim učešćem u ZZP-u. Stoga ono zaključuje da je gospodin Đorđević odgovoran za zločine progona po trećoj kategoriji ZZP-a", rekao je predsedavajući sudija Karmel Agijus (Carmel Agius).
U pogledu trajanja kazne, žalbeno veće je "prikladnim" nazvalo "smanjenje" kazne sa 27 na 18 godina.
"Konkretno, žalbeno veće smatra da osude koje je izreklo sudsko veće, a koje sada nisu odbačene u žalbenom postupku, premašuju nove osude koje je izreklo žalbeno veće – ne samo u pogledu broja žrtava, nego i nivoa Đorđevićeve odgovornosti", kazao je sudija Agijus. "Međutim, žalbeno veće time ni na koji način ne želi da sugeriše da zločini za koje je Đorđević osuđen nisu teški."
Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.
