BIVŠI BOSANSKI IZASLANIK SASLUŠAN U VEZI SA NAVODNIM ISPORUKAMA ORUŽJA

Bivši bosanski ministar inostranih poslova, Muhamed Šaćirbegović, izjavio je ove sedmice na suđenju za ratne zločine bivšem generalu Vojske Jugoslavije (VJ), Momčilu Perišiću, kako ne zna ništa o tome da je Bosna tokom rata (1992-95.) isporuke oružja lažno predstavljala kao humanitarnu pomoć.



Šaćirbegović je na suđenju u Hagu – gde posredstvom video-veze svodoči iz središta Ujedinjenih nacija u Njujoku – prethodno rekao da su jugoslovenski zvaničnici, uključujući i Perišića, „bili upoznati sa masovnim ubijanjem i zločinima nad civilima“ u Bosni, te da su u svemu tome i aktivno učestvovali.



Tokom unakrsnog ispitivanja svedoka, Perišićev branilac Gregor Gaj-Smit (Gregor Guy-Smith) se pozvao na niz novinskih članaka iz zapadnih medija, kako bi pokazao da je vlada Bosne i Hercegovine – uprkos rezoluciji 713 Ujedinjenih nacija, kojom je uveden embargo na isporuke oružja zemljama bivše Jugoslavije – pod maskom humanitarne pomoći ipak dobijala naoružanje.



Pomenuti tekstovi govore o tome kako je embargo kršilo nekoliko zemalja – poput Irana, Brazila, Saudijske Arabije i Egipta – koje su bosansku vojsku snabdevale oružjem i municijom. Prema tvrdnjama Perišićeve odbrane, oružje je uvek stizalo u vidu navodne humanitarne pomoći.



Pozivajući se na novinski članak koji je u maju 1994. objavljen u Vašington Postu (Washington Post), Gaj-Smit je rekao da je tog meseca jedan iranski vazduhoplov preko Hrvatske dopremio 60 tona eksploziva u Bosnu.



„Da li Vam je poznat ovaj članak?“, pitao je advokat.



„Da, znam za taj članak, ali nemam nikakvih podataka o konkretnoj vazdušnoj isporuci“, kazao je Šaćirbegović.



Odbrana tvrdi da je jedna zračna isporuka iz Irana, koja je bila presretnuta u Hrvatskoj, sadržavala preko 4,000 pušaka i preko milion zrna municije, kao i između 20 i 40 Iranaca.



„Nemam nikakvih neposrednih saznanja o tom slučaju“, kazao je svedok. „U to vreme sam bio mnogo više zabrinut za kontrolu bosanskih granica i dopremanje roba ili ljudi“ u zemlju.



U izveštajima iz američkih novina se kaže i da je nekolicina ljudi koji su se borili u Bosni stigla iz Irana, Egipta, Sirije i Saudijske Arabije. Šaćirbegović je rekao: „Njihovi su motivi bili drugačiji od motiva bosanskog naroda.



„Oni su došli iz dva razloga, najpre zbog novca – što znači da su bili plaćenici, i drugo, bili su dobrovoljci. Njihovi borbeni ciljevi bili su drugačiji od cilja bosanskog naroda, koji je bio „multi-etnička zemlja za sve njene građane“.



Svedok je ukazao na to da je i na drugoj strani postojao veliki broj plaćenika i da su to bili ljudi iz „Grčke, Bugarske, Rusije i ostalih zemalja, koji su došli da se za novac bore na strani bosanskih Srba“.



U optužnici se navodi da je Perišić obezbeđivao finansijsku, materijalnu, logističku i kadrovsku podršku srpskim snagama koje su u periodu od 1991. do 1995. delovale na području Bosne i Hrvatske, čime je doprineo i zločinima koje su te snage počinile u Sarajevu, Srebrenici i Zagrebu.



Perišićev advokat je ukazao na još jedan članak, u kojem se govorilo o „čeku na milion dolara koji je bosanskoj vladi dala iranska vlada“. Prema tvrdnjama iz tog članka, „ček je bio namenjen za vojnu podršku vojsci Bosne i Hercegovine“.



Odbrana je potom ukazala na još jedan tekst, u kojem se tvrdilo da je bosanski predsednik Alija Izetbegović na ovaj gest reagovao sa zahvalnošću.



Šaćibegović je pak kazao kako ne može komentarisati te tvrdnje, pošto „ne zna ništa o izrazima zahvalnosti koje je predsednik Izetbegović uputio vladi Irana“.



Gaj-Smit ga je pitao da li je upoznat sa isporukom antitenkovskog naoružanja koja je presretnuta u inostranstvu, na jednom brazilskom brodu.



„Ne, to mi nije poznato“, odgovorio je svedok.



„To znači da niste znali da vaša zemlja kupuje švercovano antitenkovsko naoružanje iz Brazila?“, upitao je ponovo Gaj-Smit.



„Znam samo da nam je bilo neophodno da posedujemo anti-tenkovsko naoružanje. Sasvim je izvesno da nam je ono bilo potrebno, ali ja nemam nikakvih saznanja o tom slučaju“, kazao je svedok.



Tokom unakrsnog ispitivanja, Šaćirbegović je potvrdio da je potkraj juna 1995. izjavio kako prisustvo UNPROFOR-a (tj. Zaštitnih snaga UN-a) u Bosni nije u interesu građana i bosanske vlade, nego raznih zapadnih sila“.



„U to vreme sam bio nezadovoljan načinom na koji je UNPROFOR radio svoj posao“, kazao je on. „UNPROFOR je izgubio moć da sprovodi vlastiti mandat.“



Razlog za to je bila okolnost da su se „mirovne snage u Bosni našle na udaru pretnji, pa im je samoodbrana postala prioritet u odnosu na odbranu civila i obezbeđivanje humanitarne pomoći“.



Na samom kraju svedočenja, advokat odbrane je kazao da je Šaćirbegovića 1980. i 2000. hapsila njuorleanska policija, zbog toga što je „varao na kocki“.



Šaćiregović je rekao kako je istina da je u više navrata bio uhapšen, ali i da nikada nije bio optužen. On je insistirao na tome da nije učinio ništa protivzakonito, te da je incident bio nameštaljka, ili policije ili njegovih neprijatelja, sa ciljem da ga se diskredituje.



Suđenje Perišiću počelo je 2. oktobra 2008. On se Haškom tribunalu dobrovoljno predao u martu 2005., izjasnivši se kao nevin po optužbama za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.



Suđenje se nastavlja sledeće sedmice.



Velma Šarić je obučena novinarka IWPR-a iz Sarajeva.