Bivši policijski zvaničnik negira da je znao za policijske izveštaje
Svedok odbrane odbija da odgovori zbog čega njegov resor nije istražio tvrdnje o masakru.
Bivši policijski zvaničnik negira da je znao za policijske izveštaje
Svedok odbrane odbija da odgovori zbog čega njegov resor nije istražio tvrdnje o masakru.
Bivši visoki zvaničnik policije bosansko-hercegovačkih Srba negirao je ove sedmice da ima bilo kakvih saznanja o hapšenju jednog američkog novinara koji je 1995. godine bio zatečen kako fotografiše gubilišta u okolini Srebrenice.
Za vreme rata, svedok odbrane Milenko Karišik bio je načelnik resora javne bezbednosti ministarstva unutrašnjih poslova bosansko-hercegovačkih Srba. Pred Haškim tribunalom je svedočio u prilog ratnom predsedniku bosansko-hercegovačkih Srba, Radovanu Karadžiću.
Kao neko ko je u periodu od 1992. do 1996. bio predsednik samoproglašene Republike Srpske (RS), Karadžić se tereti za planiranje i nadziranje masakra koji je nad preko 7,000 bosansko-muslimanskih muškaraca i dečaka bio počinjen u Srebrenici, nakon što su je u julu 1995. zauzele njegove snage.
Optužnica ima ukupno 11 tačaka, a Karadžiću se u njoj pripisuje odgovornost za zločine genocida, progona, istrebljenja, ubijanja i prisilnog raseljavanja, kojima je "doprineo ostvarenju cilja – trajnog uklanjanja bosansko-hercegovačkih Muslimana i bosansko-hercegovačkih Hrvata sa teritorije na koju su pravo polagali bosansko-hercegovački Srbi".
U izjavi priloženoj umesto svedočenja, Karišik tvrdi da ga "niko nije obavestio o tome da su počinjeni bilo kakvi zločini nad Muslimanima u Srebrenici. Nisu postojali nikakvi planovi da se iz Srebrenice nasilno proteraju civili, niti da se zarobe i likvidiraju pripadnici Dvadeset i osme muslimanske divizije" vojske bosansko-hercegovačke vlade.
Štaviše, Karišik – kako je rekao – "nikada nije dobio nikakvo direktno naređenje od Radovana Karadžića".
Tokom unakrsnog ispitivanja, tužilac Džulijan Nikols (Julian Nicholls) je Karišiku postavio pitanje koje se ticalo novinara Dejvida Rodea (David Rohde). Potonji je 18. avgusta 1995. u dnevnom listu Krščan sajns monitor (Christian Science Monitor) objavio članak pod naslovom "Dokazi ukazuju na masakr u Bosni: izveštaji očevidaca potvrđuju navode SAD-a o ubijanjima".
"Vi niste čuli, niti znali za taj članak, pošto sve do kraja rata niste čuli ni za kakav zločin koji je počinjen nad zarobljenim bosansko-hercegovačkim Muslimanima – zar ne?", upitao je Nikols.
"Tako je", odgovorio je svedok.
Prema navodima samog Rodea, iznetim u njegovoj knjizi Kraj partije (Endgame), on je na teritoriju bosansko-hercegovačkih Srba stupio uz zvaničnu dozvolu 16. avgusta, noseći faksiranu satelitsku fotografiju navodnih masovnih grobnica. Napisao je i da je u selu Nova Kasaba, između ostalog, naposletku pronašao dve prazne kutije sa municijom i jednu raspadnutu ljudsku nogu.
Ponovo je na teritoriju bosansko-hercegovačkih Srba stupio u oktobru 1995., ali bez dozvole; tada je pronašao još dve lokacije za koje je posumnjao da su se na njima desila pogubljenja. Na prvoj od njih su se nalazile "tri palice i hrpa civilne odeće", a nedaleko odatle i "sveže iskopane" masovne grobnice. Na drugoj lokaciji su "ljudske kosti ležale pokraj zemljane brane".
Rode piše i kako je bio uhapšen pre no što je stigao da fotografiše pomenute kosti. Potom je u zatvoru proveo deset dana.
Tužilac Nikols predočio je policijski izveštaj bosansko-hercegovačkih Srba od 31. oktobra 1995. i pročitao odlomak u kojem stoji da je Rode bio uhapšen dva dana ranije, da je posedovao "vojne mape" i da se "uputio ka lokacijama gde su se, prema podacima kojima je raspolagao, nalazile masovne grobnice ubijenih".
"Ono čime se bavilo i na šta je bilo usredsređeno [ministarstvo unutrašnjih poslova] nekoliko dana nakon pada Srebrenice nije bila istraga o počiniteljima zločina, [nego] istraga o novinaru koji je pokušao da otkrije šta se desilo – zar ne?", upitao je Nikols.
"Iz tog izveštaja je jasno da se radi o informaciji koja je poslata iz resora državne bezbednosti. Ne bih želeo to da komentarišem; trebalo bi da pitate svedoka iz resora državne bezbednosti", kazao je Karišik. "Ja ovo nisam video ranije i odbijam da komentarišem tuđe izveštaje."
"Znam da to nije Vaš resor, ali Vi ste visoki zvaničnik [ministarstva unutrašnjih poslova]. Zbog čega . . . je vođena istraga samo o novinaru koji je pokušao da fotografiše stratišta?", nastavio je Nikols.
"Još jednom Vam kažem, neću da komentarišem taj izveštaj, jer ga je poslao šef državne bezbednosti . . . Siguran sam da je krivični predmet sačinjen u skladu sa zakonom o stranim državljanima ili nekim drugim zakonom koji se tiče novinara", kazao je svedok. "Siguran sam da je on učinio nešto što nije u skladu sa zakonom."
"Možete li mi navesti jednu istragu [ministarstva] iz 1995., koja je bila posvećena zločinima počinjenim nakon pada Srebrenice, a sa kojom ste – kao načelnik javne bezbednosti – bili upoznati? ", upitao je Nikols.
"Ne mogu da govorim o periodu nakon rata, kada još uvek nismo imali podrobnijih informacija. Informacije kojima smo u to vreme raspolagali bile su slabe i nedovoljne. Što se tiče ratnih zločina – za njih je bilo zaduženo vojno tužilaštvo. Ministarstvu unutrašnjih poslova je bilo teško da učini išta više", kazao je Karišik.
Nikols je svedoka pitao da li je "vojska trebalo da vodi istragu protiv same sebe".
"Da im to, prosto, prepustite i ne brinete se o tome?", upitao je on.
"Kao ministarstvo unutrašnjih poslova, mi smo za te navodne zločine koje pominjete saznali dosta kasno, i delovalo je da su se neki od tih zločina zaista dogodili. To je bilo u nadležnosti vojske i vojnih sudova. Što se tiče zločina počinjenih tokom vojne operacije, ministarstvo unutrašnjih poslova nije moglo da otvori tu temu, pogotovo kada su u pitanju zakasnele informacije", kazao je Karišik.
Nikols je potom svedoku rekao da je postojala "odmah dostupna" informacija o tome da je policija, koja je potčinjena ministarstvu unutrašnjih poslova, 13. jula 1995. pogubila 1,000 zarobljenika. Upitao je zbog čega ne postoje izveštaji tog ministarstva o sopstvenoj umešanosti u zločine.
"[Ministarstvo] je tokom te operacije bilo prepotčinjeno vojsci Republike Srpske", odgovorio je svedok. "Reč ’prepotčinjenost’ znači da smo mi bili manja aktivna snaga, a da je operacijom komandovao glavni štab vojske. Mi smo bili drugorazredna snaga", kazao je Karišik. "Očigledno je da se desilo nešto što nije trebalo da se desi. Kada kažem da je to bilo u nadležnosti vojnog suda, Vi to morate razumeti; treba da bude jasno šta sam rekao", produžio je svedok.
"Reći ću Vam da razlog zbog kojeg [ministarstvo unutrašnjih poslova] nije sačinilo nikakve izveštaje o zločinima vojske ili [vlastitim zločinima] leži u tome što je [ono] sudelovalo u zločinačkoj operaciji i, kao ni vojska, nije vodilo istragu o sebi", kazao je Nikols.
"Smatram da je pitanje koje mi postavljate kao svedoku nešto što bi trebalo da pitate ministra unutrašnjih poslova, kada on bude došao da svedoči", odgovorio je Karišik.
A kada je Karadžićev pravni savetnik Piter Robinson (Peter Robinson) prigovorio zbog toga što su neki dokumenti uvedeni u dokaze, Nikols je uzvratio time da "najviši zvaničnik resora javne bebednosti tvrdi da ne zna da je jedina istraga o Srebrenici izvršena u sklopu zataškavanja".
Tužilac je potom predočio dokument kojim se, kako je rekao, zahteva pokretanje krivičnog postupka protiv Rodea. Tu stoji da je "na području crvene brane u Petkovcima [Rode] fotografisao širi pojas brane, iako je to bilo zabranjeno".
"Zbog čega [ministarstvo] goni novinara umesto da sledi njegovu informaciju i pokuša da otkrije šta se desilo na crvenoj brani? Zbog čega o tome niste bili obavešteni u javnoj bezbednosti i niste rekli: ’Moramo da istražimo moguće stratište na crvenoj brani u Petkovcima?’", upitao je Nikols.
Svedok je ponovio da je dotični izveštaj bio poslat od strane resora državne bezbednosti – a ne resora javne bezbednosti, na čijem je on bio čelu.
"Pitam Vas kao profesionalca: kada je [ministarstvo] dobilo informaciju o mogućem pogubljenju, zbog čega niste otišli tamo i potražili čaure, delove kostiju koji vire iz zemlje, muslimanska lična dokumenta i druge vrste informacija, umesto da gonite čoveka koji im je to rekao? ", upitao je Nikols.
Svedok je ponovo rekao da se ta stvar ticala resora državne bezbednosti i da "izgleda da je ta osoba prekršila zakon".
Potom je predsedavajući sudija O-Gon Kvon (O-Gon Kwon) svedoka upitao da li je bez komentara zbog toga što je ta stvar bila u nadležnosti druge agencije, ili zato što nije znao ništa o tome.
Svedok je rekao da nikada ranije nije video taj dokument, da nije znao za njega i da u to vreme nije čuo ni za to da je Rode uhapšen.
Nikols je potom predočio izjavu za javnost datu 8. novembra 1995., u kojoj se kaže da je Karadžić "odlučio da oslobodi novinara Dejvida Rodea krivičnog gonjenja" za zločine "fotografisanja vojnih i ostalih objekata duboko unutar državne teritorije".
"Dakle, predsednik Karadžić je pomilovao, oslobodio Dejvida Rodea optužbe za fotografisanje crvene brane. A Vi i dalje tvrdite da niste znali za to? Kao načelnik javne bezbednosti", pitao je Nikols.
"Ne, ne, ja nisam znao za tu izjavu. To je bilo u nadležnosti predsednika Republike Srpske, gospodina Karadžića. Ne bih komentarisao taj dokument. On se ponašao u skladu sa svojim ovlašćenjima i odgovornostima", kazao je Karišik.
Nikols je potom citirao izjavu sa konferencije za štampu, koju je 15. novembra 1995. održao tadašnji svedokov pretpostavljeni – zamenik ministra unutrašnjih poslova, Tomo Kovač. Jedno od postavljenih pitanja ticalo se Rodeovog hapšenja, na šta je Kovač odgovorio: "Vaš kolega je vršio najteži oblik špijunaže, za koji je u mirnodopskom periodu u Republici Srpskoj predviđena kazna od tri do 15 godina zatvora – pa sami procenite."
Tužilac je citirao i Kovačevu izjavu po kojoj "mi nećemo i ne možemo dozvoliti da ljudi rade mimo novinarske etike i otvoreno protiv mog naroda i ove države. Rode je imao sreću što su pregovori bili u toku, tako da ga je Karadžić oslobodio ukidajući mu [optužbe], kako bi izbegao pritisak na našu delegaciju i to da se Srbi krive za sve.“
Nikols je ukazao na to da je svedokov šef izgleda bio upoznat sa situacijom oko Rodea, te ga je još jednom upitao zbog čega je tokom 1995. jedina istraga ministarstva unutrašnjih poslova o Srebrenici bila u vezi sa krivičnim gonjenjem novinara.
Svedok je ponovio kako "iz principa" ne želi da komentariše nikakve intervjue.
"Novinar je prekršio zakon i zbog toga je procesuiran", dodao je on.
"Ja Vam kažem da je to samo još jedan primer kako [ministarstvo] sudeluje u zataškavanju zločina", konstatovao je tužilac.
Karišik je odgovorio: "Ne slažem se sa Vama. Moraćete da pitate ministra šta je izjavio i zašto. Ne mogu se složiti s Vama oko toga da je [ministarstvo] ikada zataškavalo bilo koje zločine. "
Suđenje se nastavlja naredne sedmice.
Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.
