Borba kosovskih politicara za vlast

Politicki lideri Kosova bore se za pozicije uoci lokalnih izbora najavljenih krajem ove godine.

Dva visoka funkcionera, Ramush Hajradinaj i Naim Maloku, napustila su Thacijevu Partiju demokratskog progresa Kosova (PPDK). Ovi bivsi OVK komandanti nameravaju da osnuju svoje partije.

Hajradinaj je osnovao Savez za buducnost Kosova (AAK), radikalniju alternativu PPDK.

Njegov savez okuplja nekoliko manjih radikalnih partija ukljucujuci Narodni pokret Kosova (LPK), Partiju ujedinjenih albanskih nacija (UNIKOMB), Parlamentarnu partiju Kosova (PPK) i Nacionalni oslobodilacki pokret.

Malokujeva nova partija, Partija liberalnog centra Kosova (PQLK), nudi umerenu alternativu programu koji zastupa AAK. Maloku, nekadasnji clan Rugovine Demokratske lige Kosova, ocekuje da ce mu se pridruziti clanstvo njegove nekadasnje partije koje je nezadovoljno Rugovinom politikom.

Fadil Hysaj, jedan od osnivaca LDK i Milazim Krasniqi, nekadasnji potparol LDK, poslednjih meseci javno kritikuju Rugovinu taktiku i ocekuje se da ce preci na stranu Malokua. Ovo bi predstavljalo prvu znacajnu pukotinu unutar LDK od njenog osnivanja pre deset godina.

U toku rata, Maloku je bio usko povezan sa naporima da se ujedini OVK sa borcima lojalnim nekadasnjem lideru LDK i kosovskom premijeru u izgnanstvu, Bujaru Bukoshiju. On je nedavno osnovao jednu dobrotvornu fondaciju ciji je cilj stvaranje drustvenih institucija pokrajine.

Dok je bio u izgnanstvu Bukoshi je bio odgovoran za prikupljanje novca od kosovsko - albanske dijaspore da bi se finansirale paralelne politicke strukture pokrajine.

Sa intenziviranjem borbenih dejstava na Kosovu, novac dijaspore je polako odlazi u fond OVK, "Otadzbina zove". OVK se tada zalila da je Bukoshi koristio ovaj fond da bi finansirao suparnicku vojsku.

Tacna suma novca koja je ostala u Bukoshijevom fondu, za koju se procenjuje da iznosi od 30 do 300 miliona dolara, kao i mesto gde se taj novac trenutno nalazi predstavljaju izvor ogorcene debate medju kosovskim politickim liderima od kraja rata.

Thacijev oslobodilacki pokret pretrpeo je osipanje clanstva posle potpisivanja sporazuma u Rambullietu 1999. godine, nakon dogovora sa UN o razoruzanju OVK i njegove odluke da raspusti privremenu vladu.

Hajradinaj je do sada najznacajniji clan koji ga je napustio, premda bi Thaci mogao dobro da iskoristi njegov odlazak.

"Ukoliko Thaci bude pametan on bi mogao da kanalise negativan publicitet koji okruzuje OVK ka Hajradinaju, koga medjunarodni faktori smatraju za radikala", kaze dobro obavesteni izbor u Misiji Ujedinjenih Nacija na Kosovu, UNMIK.

Thaci je vec preduzeo korake kako bi program svoje partije sa pitanja nezavisnosti Kosova usmerio ka izgradnji lokalnih institucija. Takva pragmaticna linija verovatno ce obezbediti podrsku americke vlade.

Za razliku od njega, Rugova i dalje koristi svoj "mitski status". Postao je najglasniji zagovornik nezavisnosti Kosova. Njegova se partija, medjutim, priprema za predstojece izbore sa solidnim ekonomskim programom.

Da bi ucestvovale u lokalnim izborima, sve politicke partije moraju biti registrovane od strane UNMIK. Deo ovog procesa zahteva minimum od 4.000 potpisa pristalica. Nekoliko manjih partija, kao sto su Socijaldemokrate i Demohriscani, bice na ovaj nacin eliminisano i tezice ka formiranju koalicija.

Izuzimajuci Rugovu, javnost ima ograniceno znanje ili kontakt sa politickim liderima Kosova. Na politickoj pozornici ima puno novih igraca. Ono sto oni nude biracima zavisice, vecim delom, od zapadne finansijske podrske Kosovu.

Fron Nazi je redovni dopisnik IWPR.