Bosanska vlada pozvana u Hag
Njeni predstavnici su pozvani da pojasne zbog čega nisu obezbeđeni dokumenti koje je zatražio Karadžić.
Bosanska vlada pozvana u Hag
Njeni predstavnici su pozvani da pojasne zbog čega nisu obezbeđeni dokumenti koje je zatražio Karadžić.
Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 660, 13. septembar 2010.)
Bosanskoj je vladi naloženo da u Haški tribunal pošalje svoje predstavnike koji će objasniti zbog čega nije ostvaren napredak u pronalaženju dokumentacije koju je zatražio bivši predsednik bosanskih Srba, Radovan Karadžić.
Saopštavajući da je saradnja bosanske vlade u pogledu potražnje dokumenata do sada bila „problematična i ostvarivana sa zakašnjenjem“, sudije su izdale nalog „ovlašćenim predstavnicima Bosne i Hercegovine“ da dođu na saslušanje koje je zakazano za 15. oktobar.
Ovosedmična odluka usledila je nakon što se navršilo godinu dana otkako je Karadžić po prvi put od sudija zatražio da nalože bosanskoj vladi da mu prosledi dotična dokumenta, koja se tiču distribucije „oružja, municije i vojne opreme“ tokom bosanskog rata.
Embargo na oružje koji su Ujedinjene nacije uvele 1991. zabranjivao je da druge države dostavljaju oružje vojskama u bivšoj Jugoslaviji – ali Karadžić tvrdi da su mnoge od njih upućivale oruže vojsci bosanske vlade, koju su uglavnom činili Bošnjaci.
U svom zahtevu od 31. avgusta 2009. Karadžić je naveo da je „otkrio dokaze koji ga navode da poveruje u to da je vlada Bosne, zajedno sa nekim drugim vladama, sudelovala u tajnom snabdevanju naoružanjem – koje je značajnim delom bilo korišćeno i za ubijanje nedužnih civila“.
Karadžić je dokumenta zatražio od raznih zemalja – uključujući Nemačku, Francusku, Iran i Hrvatsku.
Ranije ovog leta, sudije su bosanskoj vladi dale rok do 15. avgusta da „ili okončaju tu potragu ili veću dostave izveštaj o njenom napretku“.
Sudije su ove sedmice primetile da je bosansko ministarstvo inostranih poslova 24. avgusta ukazalo na to „da je načinjen neznatan napredak kada su u pitanju njegove potrage za zahtevanim dokumentima“. Stoga su zaključile da bi bilo „korisno“ da se o tom pitanju održi zasebno saslušanje.
Osim toga, Karadžić je ove sedmice od sudija zatražio da izdaju obavezujući nalog Miroslavu Tuđmanu, sinu pokojnog hrvatskog predsednika Franje Tuđmana, kako bi sa njim mogao da bude obavljen razgovor o navodnom švercovanju oružja tokom rata.
Miroslav Tuđman je u periodu od 1993. do 1998. bio direktor hrvatske obaveštajne službe. U zahtevu za izdavanje „subpoene“ kaže se da će hrvatska obaveštajna služba „raspolagati podrobnim saznanjima u vezi sa dogovorima i stvarnim isporukama oružja iz Hrvatske za bosanske Muslimane, tokom 1994-95.“.
Karadžić potom navodi kako je, prema obaveštajnim izveštajima Sjedinjenih Država, tadašnji ambasador SAD-a, Piter Galbrajt (Peter Galbraith), „dao ’zeleno svetlo’ hrvatskom predsedniku Franji Tuđmanu da uvozi oružje iz Irana i prosleđuje to oružje bosansko-muslimanskoj vojsci uz kršenje embarga koji je UN izdao na oružje“.
Karadžić je naveo da je od maja 1994. do septembra 1995. Hrvatska služila kao kapija kroz koju su „Iran i ostale islamske zemlje“ švercovale na „hiljade metričkih tona pešadijskog oružja i ostalog naoružanja“ vojsci bosanske vlade.
Veliki deo tog naoružanja, nastavlja Karadžić, završio je u rukama jedinica bosanske vojske u Srebrenici i Žepi, i bio je „upotrebljen za napadanje i ubijanje srpskih civila u obližnjim selima“.
Srebrenicu i Žepu su Ujedinjene nacije proglasile „bezbednim zonama“, ali su ih u julu 1995. zauzele snage bosanskih Srba, nakon čega je usledilo masovno pogubljenje oko 8,000 bošnjačkih muškaraca i dečaka. Deo optužnice koja je podignuta protiv Karadžića odnosi se i na taj masakr.
U svom ovosedmičnom zahtevu za izdavanjem „subpoene“, Karadžić navodi da je njegov pravni zastupnik, Piter Robinson (Peter Robinson), u više navrata pokušao da stupi u kontakt s Miroslavom Tuđmanom, ali da potonji nije odgovorio.
Razgovor sa Tuđmanom bi, kako tvrdi Karadžić, mogao da bude važan iz nekoliko razloga.
„G. Tuđman je pogotovo u dobroj poziciji da otkrije koja dokumenta sadrže sporazum sa Iranom o dostavljanju oružja bosanskim Muslimanima, pristanak Ujedinjenih nacija i ostalih zemalja članica Ujedinjenih nacija, otvaranje morskih ili vazdušnih puteva koji su bili blokirani, upotrebu humanitarnih konvoja za švercovanje oružja u Bosnu, te prirodu i količinu oružja koje je u Bosnu prošvercovano u periodu 1994-1995.“, napisao je on.
Osim toga, Tuđman bi možda mogao da „ukaže hrvatskoj vladi na konkretna dokumenta koja se tiču tih događaja, a koja ona izgleda nije u stanju da locira“, saopštio je Karadžić.
Nakon što je primila zahtev za „subpoenu“, sudije su Hrvatsku „pozvale“ da odgovori na nju, s obzirom na to koliko je tesno povezana s Karadžićevim ranijim traženjem dokumenata. Ukoliko Hrvatska odluči da to učini, rok joj ističe 30. septembra.
Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.
