Bosanska vojska „granatirala sopstveno stanovništvo“ – tvrdi Karadžićev svedok
Bivši UN-ov posmatrač izjavio je da srpske jedinice nisu odgovorne za neke artiljerijske incidente koji im se pripisuju.
Bosanska vojska „granatirala sopstveno stanovništvo“ – tvrdi Karadžićev svedok
Bivši UN-ov posmatrač izjavio je da srpske jedinice nisu odgovorne za neke artiljerijske incidente koji im se pripisuju.
Piše: Velma Šarić iz Sarajeva (TU br. 764, 9. novembar 2012.)
Nekadašnji vojni posmatrač Ujedinjenih nacija posvedočio je ove sedmice da je bosanska vlada u Sarajevu gađala vlastite civile kako bi izazvala međunarodnu vojnu intervenciju.
„Verujem da je deo strategije, opšte strategije bosanske vlade, bio da se izazove međunarodna intervencija. Stoga su činili ono što je neophodno, uključujući i otvaranje vatre na vlastite civile“, izjavio je Ričard Grej (Richard Gray), penzionisani oficir novozelandske vojske, koji je svedočio u prilog ratnom predsedniku bosanskih Srba, Radovanu Karadžiću.
Grej je kao vojni posmatrač UN-a u Sarajevu boravio od aprila do septembra 1992.
On je ispričao kako je 17. jula 1992. – kada je taj grad posetio britanski sekretar za spoljne poslove, Daglas Herd (Douglas Hurd) – „zgrada predsedništva bila pogođena [iz minobacača], što je dovelo do pogibije desetak [osoba]“.
Grej je rekao kako je, budući da je minobacačka granata stigla sa udaljenosti od oko 200 metara, „ona mogla da bude ispaljena samo sa položaja koji je bio pod kontrolom bosanske vojske“.
Svedok nije objasnio na osnovu čega je zaključio da je granata ispaljena sa tako male udaljenosti.
Grej je spomenuo još jedan incident iz jula 1992., u kojem je – kako je kazao – „bosanska vojska pucala na grupu tinejdžera, i to dok su im pripadnici mirovnih trupa UN-a delili slatkiše“.
Rekao je i da je bosanska vlada neprekidno otvarala vatru na vojsku bosanskih Srba (Vojska Republike Srpske, VRS) iz okolnih civilnih zgrada i štabova UN-a, kako bi „nagnala [srpsku vojsku] da uzvrati vatrom na te objekte“.
„Bila je to opšta strategija. U stvari, mi smo čak ulagali proteste bosanskoj vladi zbog takvih aktivnosti, koje smo smatrali nezakonitima“, kazao je Grej.
Grej je dodao i da je bosanska vlada – štaviše – pucala direktno na jednu grupu UN-ovih posmatrača, koji su bili locirani u Sarajevu.
Tokom unakrsnog ispitivanja od strane tužilaštva, Grej je priznao da je „vojnim posmatračima UN-a bilo veoma teško da utvrde ko je zaista prvi otvorio vatru“.
„Naš položaj je bio težak, i očito nije bilo lako saznati sve pojedinosti“, objasnio je Grej.
Osim toga, Greju je bilo postavljeno i pitanje o tome da li izjava, koju je navodno dao jednom američkom novinaru – da su „Srbi zapravo želeli mir“ – odražava njegove stavove.
Grej je rekao da dotični navod „nije tačan“.
„Ali me to ne iznenađuje – novinari su skloni da pogrešno citiraju, i da naprosto iznose stvari koje nisu tačne“, kazao je Grej.
Kao osnivač srpskog entiteta u Bosni i Hercegovini (Republika Srpska, RS), te njegov predsednik u periodu od 1992. do 1996., Karadžić je navodno odgovoran za zločine genocida, progona, istrebljenja, ubijanja i prisilnog raseljavanja – koji su počinjeni u nizu opština širom Bosne i Hercegovine. Pripisuje mu se odgovornost i za snajpersku i artiljerijsku kampanju protiv Sarajeva, koja je trajala 44 meseca; kao i za masakr nad preko 7,000 bosansko-muslimanskih muškaraca i dečaka, koji je u julu 1995. počinjen u Srebrenici.
Sledeći Karadžićev ovosedmični svedok bio je Savo Simić, bivši načelnik artiljerije Prve sarajevske motorizovane brigade VRS-a. Simić je izjavio da je „na frontu boravio prilično dugo, najveći deo rata“, ali da ne može da se seti tačnih datuma svog angažmana.
Najpre je Karadžić – koji se pred sudom brani samostalno – pročitao sažetak Simićeve pisane izjave. U njoj se kaže da je „jedina aktivnost koju je [vojska bosanskih Srba] imala oko Sarajeva bila defanzivna, i da . . . je nekoliko incidenata sa civilima očito bilo izazvano vatrom sa muslimanske strane“.
Simićeva zona kontrole bila je „na zapadnom delu fronta“, oko područja Dobrinje i prema Lukavici.
„Nikada nije postojala nikakva namera da se vrši teror nad civilnim stanovništvom“, dodao je on.
Simić je pred sudom rekao da postoji „jednostavan razlog“ zbog kojeg je praktično bilo nemoguće da VRS gađa civile: „Vidite, mi smo bili pod stalnim nadzorom UN-a, i naši položaji su sve vreme bili nadgledani od strane mirovnih trupa.“
Simić je odbacio tvrdnje da je sa položaja koji su bili pod njegovom kontrolom poticala i vatra koja je izazvala incidente koji se spominju u optužnici.
Prilikom unakrsnog ispitivanja, tužilac Alan Tiger (Alan Tieger) je od Simića zatražio da objasni svoju izjavu po kojoj su trupe VRS-a oko Sarajeva bile „u dvostrukom okruženju, unutrašnjem i spoljašnjem“.
Simić je odgovorio da se „to baš ne može nazvati tipičnim okruženjem . . . već više poluokruženjem“. Rekao je da je time što su trupe bosanske vojske bile prisutne ne samo u Sarajevu, nego i na područjima oko tog grada, stvoren „unutrašnji obruč oko Srba“, dok je prisustvo oružanih snaga bosanskih Hrvata ili HVO-a (Hrvatskog vijeća obrane) „predstavljalo spoljašnji obruč“.
Svedok nije objasnio zbog čega je u ovim tumačenjima koristio pojam „okruženja“, pošto trupe VRS-a zapravo nikada nisu bile izolovane od ostalih srpskih jedinica.
„Svi smo bili u nekoj vrsti okruženja“, kazao je on. „Vidite, bilo bi katastrofalno po bosanske Srbe da se Sarajevski korpus vojske bosanskih Muslimana povezao sa ostalim jedinicama te vojske. Bili smo u veoma napetoj situaciji.“
Unakrsno ispitivanje će se nastaviti i sledeće sedmice.
Velma Šarić je saradnica IWPR-a iz Sarajeva.
