BOSNA: POPUSTLJIV ODNOS PREMA NASILNICIMA U PORODICI – ZA SVAKU OSUDU

Sejla – sto nije njeno pravo ime – priseca se isuvise dobro zivota s muzem. "Pretio je da ce me ubiti", kaze, nervozno krseci ruke.

"Tukao me je, vredjao, psovao", rekla je IWPR-u u sarajevskoj sigurnoj kuci za zene gde sada zivi sa svojom cetvoromesecnom bebom.

"Svaki dan sam bila u nekoj vrsti kucnog pritvora i nisam mogla da izlazim bez pratnje. Vise nisam mogla trpeti. Jednog jutra, u sest sati, sam se iskrala i prijavila sve policiji. Oni su doveli ljude iz Centra za socijalni rad i smestili me u sigurnu kucu".

"Ljudi kao sto je on moraju u zatvor. Oni se moraju krivicno goniti zbog onoga sto su uradili".

Slucajevi poput Sejlinog su sve cesci u Bosni. Medjutim, umesto ostrijeg kaznjavanja pocinilaca ovih dela, vlasti planiraju da nasilje u porodici tretiraju kao prekrsajno, a ne krivicno delo, sto je u istom rangu kao i pogresno parkiranje za koje se propisuje iskljucivo novcana kazna.

Kriticari kazu da ovakvi planovi ukazuju na cinjenicu da se nasilje u porodici jos uvek smatra "prihvatljivim" u zemlji kojom dominiraju konzervativni nacionalisti.

"Da li ce neko delo biti tretirano kao krivicno ili, pak, kao prekrsajno, pokazuje znacaj vrednosti koje drzava zeli zastiti", kaze Fedra Idzakovic iz organizacije za zastitu zena – zrtava nasilja u porodici "Global Rights".

Nasilje u porodici je sve prisutniji problem u Bosni i Hercegovini koja pokusava da izadje na kraj sa posleratnim nasledjem u vidu visoke nezaposlenosti, post-traumatskog stresa i ogranicenja postojecih socijalnih sluzbi. Medjutim, u zemlji postoji samo pet sigurnih kuca za zene – zrtve nasilja u porodici. Usluge koje nude lokalne grupe za pomoc takvim zrtvama nasilja su usled toga veoma trazene.

"Samo u prvih sest meseci smo imali 640 poziva, sto ukazuje na razmere ovog problema", kaze Selma Begic, koja radi u sarajevskoj sigurnoj kuci koja je pruzila utociste Sejli.

Ipak, ovaj ozbiljan problem se ne odrazava u zvanicnoj statistici. Prema policijskim podacima za 2002. godinu, registrovano je ukupno 147 slucajeva nasilja u porodici u Federaciji Bosne i Hercegovine.

Aktivisti veruju da nedavno istrazivanje u citavoj zemlji fondacije "Lokalna demokratija" daje pouzdanije podatke o razmerama ovog problema.

Od skoro 4.000 ispitanih zena, 65 odsto je potvrdilo da su bile zrtve nasilja u porodici. Skoro tri cetvrtine nije se nikada obracalo za pomoc nikome.

Predstavnici fondacije kazu da je to, u neku ruku, razumljivo zbog stava sudija i policajaca koji najcesce olako odbacuju prijave o nasilju nad zenama.

U nedavnom izvestaju organizacije "Global Rights" i drugih nevladinih organizacija u kome se detaljno opisuje odnos prema nasilju u porodici u bosanskim sudovima se kaze da su sudije sklonije tome da pocinioce osudjuju na manje novcane kazne, te da su zatvorske kazne izuzetak.

Prema podacima Ministarstva pravde u Republici Srpskoj, u 2002. godini je samo u dva slucaja izrecena kazna zatvora. Iste godine je samo na podrucju Banja Luke, prema podacima tamosnje policije, prijavljeno 51 slucaj nasilja u porodici.

Grupe za ljudska prava veruju da mali broj prijavljenih slucajeva nasilja u porodici predstavlja deo sireg problema. Organizacija "Global Rights" primecuje da se "iza fasade civilizacije i modernog zivota krije duboko tradicionalno i patrijarhalno drustvo u Bosni i Hercegovini. Nasilje u porodici je sastavni deo te realnosti, ali se taj problem ignorise i o njemu se ne govori u javnosti".

Aktivisti za ljudska prava takodje veruju da je ovakav stav duboko ukorenjen u lokalnoj policiji.

"Jos uvek, iako se sprovodi edukacija, puno policajaca smatra da se zena mora nekada udariti," kaze koordinatorka u sigurnoj kuci Zehrija Zajkovic. "Sta je jedan samar, reci ce mnogi od njih," dodaje ona.

Grupe za podrsku zenama – zrtvama nasilja upozoravaju da nacrt zakona koji svodi nasilje u porodici na kategoriju prekrsajnih dela nece doprineti promeni ovakvih stavova.

"Drzava mora sankcionisati nasilje u porodici, a to nije moguce blagim kaznama", kaze Idzakoviceva. "Tretirati nasilje u porodici kao prekrsajno delo nece nista promeniti".

"Global Rights" je deo sire koalicije od preko stotinu nevladinih organizacija koja zahteva od vlade da se nasilje u porodici ne svodi na prekrsajno delo.

"Taj zakon nije predocen javnosti, niti je razmatran", kaze nam Dijana Sehic, pravnica iz organizacije "Global Rights". "Primedbe koje ulazemo odnose se na neprihvatljivo utvrdjivanje i sankcionisanje nasilja u porodici kao prekrsajnog dela".

Medjutim, vladini zvanicnici insistiraju da se nacrt zakona kojim se nasilje u porodici tretira na takav nacin nece menjati. Dzemal Mutapcic, zvanicnik Ministarstva pravde, kaze za IWPR: " Ovakav zakon omogucava da se odvoje laksa dela, samar recimo, od tezih."

Dodao je da bi se drugi zakoni mogli koristiti za krivicno gonjenje "tezih" dela.

Aktivisti priznaju da se odredbe iz drugih predlozenih zakona mogu iskoristiti za suzbijanje nasilja u porodici.

Prema Zakonu o zabrani nasilja u porodici, koji trenutno razmatra Ministarstvo pravde Federacije BiH, bice moguce izreci meru izmestanja nasilnika iz porodice, ali i zabraniti pristup porodici. Ipak, ostaje otvoreno pitanje kaznene politike za takve slucajeve.

Nevladine organizacije tvrde da se ne mozemo nadati promeni u odnosu policije, sudija i samih nasilnika sve dok drzavni zakon budu tretirao nasilje u porodici kao obicno prekrsajno delo za koje se izrice simbolicna novcana kazna.

A u sarajevskoj jedinoj sigurnoj kuci, Sejla zivi u strahu od svog muza, koji je i dalje slobodan covek.

"Kada sam dosla u sigurnu kucu, bila sam potpuno ubijena", rekla je za IWPR. "Danas zivim u nadi da cu uskoro izaci, naci posao i poceti novi zivot. Ali ne razmisljam o novoj vezi. Isuvise se plasim".

Nidzara Ahmetasevic je novinarka iz Sarajeva.