Bosna: Pozivi Za Okoncanje Vladavine Konzula?

Po prvi put od kraja balkanskih ratova, Bosna kipi od zelje da stane na sopstvene noge bez nadzora medjunarodne zajednice. Razlog za novi pristup je, izmedju ostalog, niz skandala koji pokazuju da ni predstavnici Zapada u Bosni koji su donosili odluke o svemu, nisu bezgresni, a ponekad im manjka kompetentnost.

"Neophodna nam je ekspertska pomoc od medjunarodne zajednice, ali nam vise nisu potrebni ljudi koji ce donositi odluke umesto nas", izjavio je Zlatko Lagumdzija, bosanski premijer, tokom posete Briselu prosle sedmice. Ovo ukazuje na novi pristup bosanskih vlasti, a Lagumdzija dodaje: "Uloga medjunarodne zajednice jeste da nam pomogne, ali ne i da radi, misli i odlucuje umesto nas."

Ova izjava podjednako je iznenadila bosanske i medjunarodne zvanicnike. Cesto se cinilo da zapadni lideri iskazuju vise zabrinutosti za dobrobit zemlje nego bosanski lideri. To je bilo posebno upadljivo tokom i neposredno nakon rata kada se cinilo da je nacionalisticki nastrojenim, korumpiranim i nesposobnim vlastima vise stalo do novca i politickog statusa nego do unapredjivanja drzavnih interesa.

Cinjenica je da je upravo zbog toga Zapad upravljao svakodnevnim poslovima, ukljucujuci donosenje zakona i imenovanja (i povremeno razresenja) lokalnih zvanicnika. Medjunarodna uprava je imala sustinski vaznu ulogu u prevladavanju sitnicavih i uskogrudih politickih sporova, kako u uvodjenju zajednicke valute, tablica za vozila, tako i sprovodjenju brojnih drugih prakticnih koraka kojima je obezbedjeno funkcionisanje zemlje. Medjutim, ova situacija je pocela da se menja nakon novembarskih izbora 2000. godine, kada su umerene stranke preuzele vlast u BH Federaciji i ostvarile znacajan uticaj u drugom bosanskom entitetu, Republici Srpskoj.

Medjunarodne organizacije koje rade u Bosni suocavaju se od tada sa pritiskom javnosti da svoje aktivnosti ucine efikasnijim. Tome je doprineo i javni tender za dobijanje licence za treceg operatera mobilne telefonije u Bosni. Neki su optuzili zapadne zvanicnike da su licencu ustupili budzasto.

Ispostavilo se da je Regulatorna agencija za komunikacije, telo koje je osnovao ured Visokog predstavnika u Bosni 1998. godine radi izdavanja licenci, odredila cenu od dva miliona nemackih maraka. Kriticari tvrde da je to tek desetina stvarne vrednosti ove licence.

Lokalni mediji su to nazvali pljackom. Sugerisali su da su neki strani zvanicnici u Bosni zeleli da odrede cenu na tenderu na nacin kojim bi se favorizovala jedna zapadna kompanija. "Nacionalni resursi ne mogu se prodati za dva miliona maraka," izjavio je Lagumdzija. On insistira na tome da se tender ponovi, a da se cena za licencu poveca.

Bivsi americki ambasador u Bosni, Tomas Miler, takodje je zatrazio od Regulatorne agencije da ponovi tender. Objasnio je da je jedna americka kompanija zelela da se prijavi za licencu, ali da nije imala dovoljno vremena da to i ucini.

Nedeljama je Regulatorno telo za komunikacije odbijalo da prihvati takve zahteve uprkos pritisku vlade. Agenciji je i dalje podrsku pruzao kljucni zapadni zvanicnik u Bosni, Visoki predstavnik Volfgang Petric. Ova afera je dovela do toga da je Lagumdzija odbio da se susretne sa Petricem i predsednikom Regulatorne agencije, Jergerom Torngrenom, navodeci da ima "druge vazne obaveze".

Konacno je Regulatorna agencija ponistila tender, ali je Torngren negirao da se to desilo usled pritiska vlade. Rekao je da je to toga doslo jer se jedna kompanija potpuno povukla, a druga delimicno.

Dok je spor oko novog operatora mobilne telefonije jos uvek besneo, bosansko vodjstvo se sukobilo uredom Visokog predstavnika u vezi sa jos jednim pitanjem. Rec je o izvestaju da se ovaj ured priprema da posao stampanja novih licnih karata ustupi nemackom "Simensu".

Ovaj projekat, kojim se zeli da se na odgovarajuci nacin registruju svi bosanski gradjani, navodno vredi oko 50 miliona nemackih maraka. Sarajevski lideri tvrde, medjutim, da je cena suvise visoka, te da je ugovaranje ovog posla obavijeno velom tajne.

"Ovaj posao je bio isuvise nejasan i netransparentan, mada ured Visokog predstavnika tvrdi da je postupio ispravno", kaze Svetozar Mihajlovic, bosanski ministar za civilne poslove i komunikacije. U izvestaju komisije koju je formirala vlada kaze se da je otkriven niz neregularnosti u ovom procesu, pocev od nacina na koji je Simens odabran, do cene koju je prihvatio politicki tim iz ureda Visokog predstavnika.

Ured Visokog predstavnika negirao je optuzbe i upozorio da afere, poput ove, mogu ugroziti buduce strane investicije. Kasnije je, medjutim, iz ureda Visokog predstavnika poruceno da posao sa Simensom nikada nije finaliziran, i dodato da bi bosanska vlada trebalo da ima istaknutu ulogu u ovakvim stvarima.

Ipak, skandali su se nizali jedan za drugim. Na meti se opet nasao ured Visokog predstavnika i to u vezi sa sprovedenom revizijom poslovanja jedne od najvecih kompanija u Bosni i Hercegovini, Aluminijum Mostar. Bosanski lideri i lokalni mediji osporili su nalaze revizora prema kojima je privatizacija kompanije koja se odigrala tokom rata bila legalna.

Tvrdili su da je nekoliko lidera bosanskih Hrvata, gospodara rata, sumnjivih biznismena i kriminalaca ucestvovalo u toj transakciji koju je omogucio nagli pad vrednosti firme sa predratnih 1,4 milijarde maraka na 190 miliona maraka.

Aluminijum Mostar trenutno zaposljava 30.000 radnika, uglavnom bosanskih Hrvata, i godisnje izvozi robu u vrednosti od preko 350 miliona maraka. Britanski ambasador u Bosni, Grejem Hend, izjavio je da je privatizacija ove kompanije bila nezakonita jer je sprovedena u trenutku kada je njena prava vrednost vestacki umanjena.

Dok su ova sporenja bila u najvecem jeku, nezavisna organizacija Transparency International je objavila izvestaj pod naslovom: "Cak i medjunarodna zajednica nije imuna na posast korupcije". Mada se pokazalo da izvestaj nije nista drugo do kompilacija clanaka iz stampe, on je ipak prouzrokovao uznemirenje veceg broja predstavnika medjunarodne zajednice u Bosni. Kasnije je Boris Divjak, sef predstavnistva Transparency International u zemlji, tvrdio da je Zapad pokusao da zataska aferu.

Svi ovi dogadjaji ukazuju na cinjenicu da se sada, za promenu, pritisakusmerava ka medjunarodnoj zajednici. Istovremeno, cini se da su makar neki segmenti bosanskih vlasti spremni da preuzmu odgovornost bez nadzora medjunarodne zajednice.

Ironicno je sto bi ovo trebalo da se dopadne uredu Visokog predstavnika, jer Volfgang Petric vec dosta dugo podrzava model "partnerstva i lokalnog vlasnistva". Ali, mnogi drugi zapadni zvanicnici veruju da Bosna jos uvek nije spremna da preuzme kontrolu nad sopstvenom sudbinom.

Amra Kebo je IWPR pomocnik urednika u Bosni i urednik sarajevskog dnevnika "Oslobodjenje".