BUGARI JOS UVEK GAJE PODELJENA OSECANJA PREMA EVROPI

Nekoliko hiljada ucesnika "Euro BG ulicne parade" okupilo se 25. aprila ispred nacionalnog hrama u Sofiji kako bi proslavili potpisivanje sporazuma o prikljucivanju EU.

Obuceni u tradicionalne nosnje iz gradova u oblasti Sofije, oni su se pridruzili ulicnim orkestrima, narodnim ansamblima, zonglerima i u krzno obucenim "kukerima" (maskiranim igracima) koji teraju zle duhove klepetanjem zvona.

Organizovana od strane omladinskog ogranka vladajuceg Narodnog pokreta za Simeona II, manifestacija je imala ociglednu svrhu – da odagna strahove da ulazak u EU moze znaciti gubitak nacionalnog identiteta.

U trenutku kada su Rumunija i Bugarska, 25. aprila, potpisale ugovor o prikljucenju, peta runda prosirenja EU je time nepovratno okoncana.

Dve najsiromasnije drzave nekadasnjeg istocnog bloka postace clanovi EU 1. januara 2007, osim ako Brisel proceni da su "nespremne da ispune zahteve koje postavlja clanstvo u EU".

U tom slucaju, clanstvo moze biti odlozeno najvise za godinu dana. U svakom slucaju, 1. januar 2008. predstavlja najkasniji moguci datum za ulazak u punopravno clanstvo.

Cetiri razvijenije bivse clanice istocnog bloka, poznate kao "Visegrad 4", tj. Poljska, Madjarska, Ceska Republika i Slovacka, pridruzile su se EU u cetvrtoj rundi prosirenja koja je sprovedena 1. maja 2004.

Ovim zemljama je, pored relativne ekonomske snage, bilo zajednicko i osecanje da clanstvo u EU oznacava njihov dugo ocekivani "povratak" u centralnu Evropu i na mesto koje su zauzimale pre nego ih sto je Crvena armija odvojila od Zapada na kraju Drugog svetskog rata.

Za njih, clanstvo u EU je predstavljalo i kraj vestacke podele koju je stvorio Staljin.

Medjutim, za Bugarsku i Rumuniju, prikljucenje EU donosi drugacije izazove. Na primer, bugarska istorija je imala znatno drugaciji tok od istorije zemalja Visegradske cetvorke.

Bugarska je bila turska provincija 500 godina i stekla je formalnu nezavisnost od Otomanskog carstva tek 1908. Smestena na siromasnom jugoistoku, Bugarska nikada u modernoj eri nije bila politicki ili ekonomski cvrsto povezana sa Evropom.

Ipak, uprkos vekovnoj potcinjenosti Otomanskom i sovjetskom carstvu, Bugari su ponosni na svoju demokratsku i evropsku tradiciju.

Bugarski ustav iz 1879. bio je liberalniji od vecine evropskih ustava iz tog vremena. Tokom ranog dvadesetog veka, Bugarska je primila hiljade jermenskih izbeglica iz Turske, dok je u Drugom svetskom ratu spasila svih 50.000 bugarskih Jevreja od deportacije u nacisticke logore smrti.

Ivajlo Dicev, profesor kulturne antropologije na Univerzitetu u Sofiji, kaze: "Bugarska ulazi u Evropsku uniju zbog toga sto veruje u zajednicku ideju o tome kako treba da izgleda evropska drzava."

Medjutim, mnogi od onih koji su posmatrali veselu povorku koja je ove nedelje prosla kroz centar Sofije gaje podeljena osecanja prema svojoj evropskoj sudbini – i to u vecoj meri nego sto sugerisu profesorove reci.

Ivan Georgijev (32), kompjuterski programer, kaze: "Nadam se da cemo mi promeniti kulturu EU, a da ona nece promeniti nas. Nadam se da necemo slepo prihvatiti sve sto nam oni nude."

Marija Papazova (25) je podjednako nesigurna u pogledu onoga sto ce doneti susret Evrope i Bugarske. "Sigurna sam da ce EU uciniti pozitivne stvari za Bugarsku, ali i negativne", kaze ona.

Televizijske emisije su uocile i prikazale ova podeljena osecanja u pogledu evropske buducnosti. Humoristicka TV debata pod nazivom "Sblusuk" (sudar) na satirican nacin prikazuje strahove u pogledu zivota u EU.

Jedna od epizoda prikazuje socan bugarski paradajz, domacu rakiju i piratski softver kako se protive ulasku u EU zbog straha za sopstvenu egzistenciju.

Policajac se zali kako ce posle porasta cena u 2007. njegovo uobicajeno mito od 10 leva (5 evra) skociti na 20 evra. "Niko nece moci da me podmiti. Kako cu ziveti?", zali se on.

Humoristicki skecevi poput ovog odrazavaju nelagodnost koju mnogi Bugari osecaju u vezi sa svojim balkanskim i evropskim identitetom.

Ambivalentnost u pogledu Zapada vuce korene jos od ranog XIX veka, kada su bogati Bugari slali svoje sinove u evropske skole, a oni se vracali zadojeni zapadnim idejama, frustrirani sto njihove napore za modernizaciju zemlje koci orijentalna inertnost i mentalitet.

Bugarska kultura deli mnoge karakteristike i obicaje sa drugim bivsim provincijama otomanskog carstva, ukljucujuci hranu, pica, muziku, izraze, drustvene obicaje i mnoge druge tradicije.

Bugarska nelagodnost zbog sopstvenog balkanskog nasledja ima raspon od prostog ismevanja do nasilnog odricanja, kao sto se moglo videti tokom osamdesetih, kada je komunisticki rezim prisilio brojnu tursku manjinu da prihvati imena sa hriscanskim prizvukom.

Pomesana osecanja u vezi pripadnosti Balkanu i danas su veoma jaka, narocito kada se radi o pitanjima kao sto je popularna folk muzika, koja je pod turskim uticajem i mnogi je smatraju istocnjackom i vulgarnom.

"Bugarska elita je duboko posramljena onim sto se naziva pop-folk muzika, koju ona smatra degradirajucom i necivilizovanom", kaze Dicev.

Medjutim, kada dodju turisti, oni najpre kupuju pop-folk muziku jer smatraju da je to deo naseg folklora – da je to muzika uz koju nasi ljudi zive."

Kada se proevropska procesija u Sofiji zaustavila pored Narodnog kulturnog centra, na koncertu koji su organizovale bugarske zvezde, Cvetana Rangelova, stara 83 godine, posmatrala je sa obliznje tezge.

"Moj zivot je zavrsen", kaze ona otvoreno. "Sta EU moze znaciti za mene?", pita se, pokazujuci ka svojoj trosnoj tezgi sa suncokretom i bundevinim semenjem.

"Ali nadam se da to znaci bolju buducnost za mlade ljude koji zele nesto da postignu."

Metju Brunvaser je saradnik Balkanske istrazivacke mreze, BIRN – novog specijalizovanog IWPR projekta u regionu.