Creation of Serb Crisis Staff Recounted
Bivši gradonačelnik Ilidže svedoči na suđenju Karadžiću o tome kako su bosanski Srbi 1992. uspostavili kontrolu.
Creation of Serb Crisis Staff Recounted
Bivši gradonačelnik Ilidže svedoči na suđenju Karadžiću o tome kako su bosanski Srbi 1992. uspostavili kontrolu.
Piše: Velma Šarić iz Sarajeva (TU br. 683, 11. mart 2011.)
Na suđenju bivšem lideru bosanskih Srba, Radovanu Karadžiću, pred Haškim je tribunalom ove sedmice bilo reči o tome kako su tokom rata u Ilidži (srednja Bosna) bili formirani krizni štab i opština.
Bivši gradonačelnik Ilidže, Nedjeljko Prstojević – koji je ujedno bio i predsednik lokalnog odbora Srpske demokratske stranke (SDS) – pojavio se pred Tribunalom kao svedok optužbe već u decembru 2005., na suđenju Momčilu Krajišniku.
Prstojevića je na suđenju Karadžiću ove sedmice ispitao isti tužilac – Alan Tiger (Alan Tieger).
Kao bivši predsednik Republike Srpske (RS) i SDS-a, Karadžić je optužen za proterivanje nesrpskog stanovništva i brojne druge zločine počinjene u 20 bosanskih opština, uključujući i Ilidžu i Hadžiće – dva sarajevska predgrađa koja su tokom rata, u periodu od 1992. do 1995. godine, bila pod kontrolom snaga bosanskih Srba.
Kao vrhovni komandant oružanih snaga RS-a, Karadžić se u 11 tačaka tereti za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, uključujući masakr nad gotovo 8,000 bošnjačkih muškaraca i dečaka, koji je u julu 1995. počinjen u Srebrenici.
„Sazvali smo skupštnu srpskog naroda u Ilidži, na kojoj su sudelovali svi odbornici iz SDS-a, reformisti i socijaldemokrati“, kazao je Prstojević. „Svi smo bili prisutni na osnivanju te skupštine 3. januara 1992.
„To znači da su skupštinu formalno osnovali svi srpski odbornici. Bio je to javni čin, činjenica sa kojom je u roku od nekoliko dana upoznata javnost.“
„Jeste li o tome obavestili i srpsko rukovodstvo u Bosni?“, pitao je tužilac.
„Mislim da jesmo, mislim da je naša administracija – sekratar skupštine Momčilo Čekić – trebalo da pošalje taj dokument institucijama srpskog naroda u Bosni, pogotovo predsedavajućem skupštine srpskog naroda u Bosni i Hercegovini“, odgovorio je svedok.
Tiger je svedoku postavio i pitanje u vezi sa sastavom kriznog štaba koji su u dotičnoj opštini osnovali funkcioneri SDS-a.
„Njega su činili opštinski zvaničnici koji su radili u Ilidži, jedan član skupštine, komandant Teritorijalne odbrane (TO) i predstavnici lokalnih kriznih štabova sa pojedinih opštinskih područja“, odgovorio je svedok, dodajući da je on sam – kao gradonačelnik – bio imenovan za komandanta.
Na pitanje tužioca o tome da li je krizni štab bio potčinjen nekom nacionalnom ili političkom organu, Prstojević je odgovorio: „Vodili smo računa o formalnom aspektu. Do početka rata, nismo radili ništa i nikome nismo bili odgovorni. Nema rada, nema odgovornosti.“
Na molbu da pojasni svoj odgovor, svedok je rekao da je „postojala samo formalna hijerarhija institucija“ i dodao da je „skupština srpskog naroda u Bosni i Hercegovini bila iznad nas. Ali, ništa što bismo uradili – a ne postoji niti jedan dokaz koji bi govorio suprotno – nije podrazumevalo da bilo kome moramo da se obratimo . . . Premda jeste postojala nekakva hijerarhija, kao u svakoj drugoj zemlji.“
U nastavku svedočenja, Prstojević je potvrdio da je u nekom trenutku nakon 10. aprila 1992. bio održan sastanak na kojem su bili prisutni viši predstavnici lokalne vlasti i vlasti RS-a, uključujući i Karadžića, a gde se raspravljalo o bezbednosnoj i političkoj situaciji u opštini.
„Diskutovalo se o tome gde će biti sedište vlade RS-a, i nismo mogli da se složimo oko toga“, prisetio se on. „Mi smo izneli svoju želju da sedište vlade bude u srpskoj opštini Ilidža, dok su neki tvrdili da je bezbednosna situacija loša. Nismo uspeli da postignemo dogovor.“
Tužilac je potom postavio pitanje koje se ticalo atmosfere na tom sastanku.
„O tome sam čuo od dvojice naših ljudi koji su bili tamo. Izrečene su neke pretnje, u slučaju da bilo ko bude agresivan prema Srbima. Kažu da je neko rekao: „Ukoliko se ne složimo oko podele Bosne i budemo napadnuti, jebaćemo im majku“ – objasnio je Prstojević.
Tužilac je potom pitao za sastanak koji je održan u julu 1992. i pročitao Prstojevićevu izjavu o tom događaju, onako kako je ona navedena u zapisniku.
„Kada su se Srbi u Sarajevu pobunili i zauzeli središnji deo teritorije, nije postojala nikakva vlada, i mi nismo znali da li je Karadžić uopšte živ; ali kada smo saznali da jeste, proterali smo Muslimane sa onih područja gde su oni bili većina“, pročitao je tužilac.
U tom trenutku se svedok usprotivio i gnevno rekao kako „nije upotrebio reč ’proterati’, nego vojni pojam ’potisnuti’“.
„Nismo čuli ništa ni o kome oko dve nedelje“, dodao je svedok, objašnjavajući da su oni radili „nezavisno i u izolaciji tokom ključnog i odlučnog perioda rata na Ilidži.
„Tek oko 20. aprila smo saznali da je predsednik Karadžić živ, videli da su neki članovi vlade i predsednik živi. Ali nismo znali da li je i gde formirano rukovodstvo – tada to naprosto nismo razumeli.
Ratne okolnosti su nam nalagale da radimo neke važnije stvari, činili smo ono što je trebalo učiniti da bismo svoj narod zaštitili od patnje.“
Karadžić je uhapšen u Beogradu, jula 2008., nakon što je 13 godina proveo u bekstvu. Sudski proces protiv njega počeo je u oktobru 2009.
Velma Šarić je obučena novinarka IWPR-a iz Sarajeva.
