CRNA GORA: REFORMA MEDIJA NAILAZI NA TESKOCE

Parlament Crne Gore usvojio je prosle nedelje zakon kojim se elektronski mediji u drzavnom vlasnistvu pretvaraju u nepristrasni javni medijski servis.

Ipak, cini se da ce zakon koji obavezuje vise od 400 nevladinih organizacija, NVO, da izmedju sebe odaberu telo od 11 clanova - koje je nazvano Savet za radio i televiziju Crne Gore - sa zadakom da definise uredjivacku politiku izazvati haos. S obzirom na podeljenost u drustvu, tesko je zamisliti da je moguce doci do konsenzusa o pitanju ovih imenovanja.

Odluka da se transformisu mediji doneta je 12. novembra, samo par sedmica nakon sto je koalicija crnogorskog predsednika Mila Djukanovica, koja ujedinjuje Demokratsku partiju socijalista, DPS, i Socijaldemokratsku partiju, SDP, odnela ubedljivu pobedu na prevremenim parlamentarnim izborima organizovanim u oktobru.

Prvi potezi usmereni na transformaciju drzavnih medija datiraju od pre godinu ana, kada su vlasti zapocele pripremu tri zakona o radiju i televiziji i medijima uopste. Strucnjaci za komunikacije angazovani su da daju savete, i citav proces je stavljen pod nadzor Saveta Evrope, Clana 19, Evropskog instituta za medije i domacih nevladinih organizacija.

Posle 11 meseci rada i stalnih revizija, zakoni su dobili odobrenje Saveta Evrope i predlozeni su za usvajanje. Ipak, citav proces je obustavljen kada je projugoslovenska opozicija, uz pomoc nekada provladinog Liberalnog saveza, LS, u martu preuzela kontrolu u parlamentu.

Novi zakoni o medijima su usvojeni, ali njihova implementacija je odlozena za sest meseci. U tomom periodu je nova vecina u parlamentu postavljala svoje urednike u drzavne medije, nadajuci se da ce im to obezbediti pobedu na oktobraskim izborima.

Umesto toga, Djukanovic je dobio apsolutnu vecinu i zakoni o medijima su odmah implementirani. To je znacilo hitno osnivanje Saveta za radio i televiziju Crne Gore koji elektronske medije treba da organizuje kao javni servis, da izabere upravni odbor i odobri imenovanje direktora.

Svaki od sektora u kojima deluju nevladine organizacije - sto ukljucuje obrazovanje, kulturu, novinarstvo, ljudska prava, sport, turizam, ekologiju i zastitu prava dece i etnickih manjina - treba da izabere svog predstavnika za savet.

Clanovi saveta ne mogu biti politicari na funkcijama, pripadnici lokalnih organa vlasti, drzavni zvanicnici, niti bilo ko ko bi mogao imati sukob interesa zbog posla koji vec obavlja.

Ali, malo je verovatno da ce nevladine organizacije postici konsenzus oko imenovanja. Dva od tri tela koja predstavljaju novinare, Udruzenje novinara i Udruzenje profesionalnih novinara, vec su izasla sa zahtevima da predstavnici budu birani iz njihovih redova.

Nezavisni sindikat takodje je signalizirao da nije spreman na saradnju sa sindikatom koji podrzava vladu. Vodja prvog sindikata, Vesna Pejovic, izjavila je za okruglim stolom o novim medijima koji je odrzan 4.novembra da ce clanovi njenog sindikata imati velikih problema u postizanju saglasnosti o zajednickom predstavniku.

U situacijama kada se ne moze postici konsenzus, parlament ima ovlascenje da izabere kandidata koji ima najvecu podrsku.

Posto zakon daje nevladinim organizacijama rok od samo 30 dana da izaberu svoje predstavnike za savet, ostalo je malo vremena za prevladavanje svih ovih razlika.

Uocavajuci probleme u selekciji kandidata, Stevo Muk, direktor Centra za razvoj nevladinih organizacija, mogao bi pokrenti sopstvenu inicijativu za postizanje sporazuma izmedju razlicitih grupa o izboru predstavnika.

Drzavni organi potvrdjuju da se nece mesati. Abaz Dzafic, koordinator parlamentarnog komiteta za pripremu novih zakona i pomocnik sekretara za informisanje, izjavio je da je to sada posao nevladinog sektora.

"Sada civilni sektor mora postici sporazum", kaze on. "Ako su u stanju to da urade, mogu samo da im pozelim srecu. Savet ce poceti da funkcionise cim budu izabrane dve trecine clanova."

Boris Darmanovic je urednik IWPR-a u Podgorici.