Da Li Ce Se Promeniti Americka Politika Prema Balkanu?

Iako su se dim i prasina razisli iznad Menhetna i Vasingtona, politicke

posledice proslonedeljnih napada na Sjedinjene Drzave i dalje prekrivaju svet. Posto ovo vazi i za Balkan, zapadni analiticari pokusavaju da predvide kakve ce biti dugorocne posledice ove tragedije na ovaj region.

Osnovno pitanje koje se postavlja jeste da li ce doci do brzog gubitka interesovanja Amerike za Balkan i smanjivanja broja trupa u

regionu. Ako se to desi, hoce li zemlje Evropske zajednice zeleti i moci da popune nastalu prazninu.

Po povratku sa sastanka Kontakt grupe u Berlinu u ponedeljak, sazvanog da bi se razmotrila situacija u Makedoniji, jedan zapadni diplomata

je rekao da je jos "rano da se zna" kakvi ce biti dugorocni efekti

teroristickih napada. Ipak, kako je izjavio za IWPR, veruje da, kratkorocno, region moze da ocekuje dva rezultata.

Prvo, da ce Amerika i druge zapadne zemlje zahtevati da se izvrsi pritisak na strane islamske fundamentaliste koji prebivaju na Balkanu. "Gadno ce namuciti bosansku vladu, kao i bilo koju drugu gde se mudzahedini setkaju okolo", rekao je on.

Albanska vlada je vec objavila da vrsi provere Arapa koji trenutno prebivaju u zemlji. Albanske vlasti su zajedno sa americkim obavestajcima 1998. sprecile plan saradnika saudijskog disidenta Osama bin Ladena da digne u vazduh americku ambasadu u Tirani. Sarajevska vlada je takodje bila osramocena tvrdnjama da je u najmracnije vreme bosanskog rata saradjivala sa Bin Ladenom i njegovom mrezom.

Drugi kratkorocni efekat bombardovanja bice taj da vrhunski zapadni

politicari nece vise imati ni vremena ni energije za putovanja na mesta kao sto je Makedonija, radi ubedjivanja lokalnih politicara da idu jednim, ili drugim putem. Cak ce i razni politicki manevri usmereni ka skupljanju politickih poena verovatnije biti ostri telefonski pozivi, nego ministarske posete. I, kao sto kaze izvor IWPR-a , "Kad nazovu bice nestrpljiviji I ocekivace od ljudi da ih slusaju".

Sto se tice dugorocnih pitanja zapadnog uplitanja u balkanske probleme,

analiticari su podeljeni u dva tabora. S jedne strane, tu su oni koji veruju da mozemo ocekivati radikalne promene u americkoj politici. S druge, tu su oni koji misle da ce tvorci americke politike zakljuciti da je u interesu Vasingtona da i dalje ostane aktivan u regionu.

Danijel Server, direktor Balkanske inicijative u americkom Institutu za mir je medju onima koji veruju da cemo uskoro videti velike promene u americkoj politici. "Bice velikih prelivanja na "kopnenu odbranu domovine", kaze on.

To znaci da ce se resursi prebaciti na odbranu Amerike od hemijskih,

bioloskih i raketnih napada, a sada, naravno, i od terorizma.

Server, koji je uvek bio pristalica aktivne americke uloge na Balkanu, kaze da je uvek bilo tesko ubediti Vasington da bude aktivan u regionu, "zato sto Ameriku ne zanima Balkan. Ako je zanima, to je samo zbog odnosa sa Evropljanima".

"U poslednje vreme Busova administracija nastojala je da zavrsi posao i to dobro. Sada ce biti dosta pritisaka da se povuku iz regije i manje

diplomatskih pritisaka".

On turobno dodaje: "Kad administracija kaze da smo u ratu, to nesto znaci. Znaci sredjivanje svega - vojske, diplomatije i ekonomskih sredstava. Argument ce biti da nam treba sve sto imamo. Sve ostalo ce biti u drugom planu, a EU ce morati da se sama snadje".

Dzon Halsman, analiticar u Zaduzbini nasledja u Vasingtonu, koji je blizak Busovoj administraciji, kaze da je ironicno sto Daniel Server, koji favorizuje umesanost na Balkanu misli da ce ono prestati, dok on, koji je protiv mesanja misli da ce rezultat napada biti upravo suprotan. "Kada je Amerika izazvana, ona ne zabija glavu u pesak, ona postaje jos angazovanija nego ranije. Narod ce reci da moramo ostati angazovani".

Karin fon Hipel, Amerikanka koja je ranije bila visi clan osoblja UNMIK-a u Pristini, a sada je u Centru za studije odbrane na Kraljevskom koledzu u Londonu, kaze da sudbina Balkana, ili barem americke umesanosti u tom regionu, zavisi od rezultata debate oko americke spoljne politike posle teroristickih napada. Ovo ce zavisiti od toga da li predsednik Bus na kraju odluci da se prikloni tvdokornim argumentima sekretara za odbranu Donalda Ramsfilda ili onim drzavnog sekretara Kolina Pauela.

"Ramsfild je zainteresovaniji za povlacenje dok ce Pauel verovatno zeleti da se jos vise angazuje", kaze ona. "On kaze 'svet zanemarujemo na licnu stetu' i nastojace da odrzi snazne veze sa saveznicima bez da ih antagonizuje. U stvari, ovo su mu bila dva glavna pristupa od kako je administracija pocela da radi".

"Ko god da dobije ovu debatu, pobedice i u svemu ostalom - utvrdjivanje

naseg angazmana u mirotvorstvu i da li prihvatamo aktivnu ili smanjenu

spoljnu politiku. U svakom slucaju, mirotvorstvo nece biti prioritet jos neko vreme".

Nikolas Wajt, poznati balkanski analiticar, sada zaposlen u Centru za evropska politicka istrazivanja u Briselu, kaze da veruje da su napadi imali ograniceni uticaj na americku politiku, jer je Vasington vec poceo da smanjuje svoje prisustvo na Balkanu.

"Ovo potvrdjuje argumente u korist evropskih mirotvornih mogucnosti", kaze on. "Sada imamo situaciju da Amerika ima druge prioritete... a Balkan je u Evropi, a ne u Americi".

"U Bosni vec ima sve manje americkih trupa. Americko prisustvo na Kosovu ce se postepeno smanjivati. Broj americkih trupa na Balkanu ce biti daleko manji za pet godina nego sada".

Vajt se brine da ce se Amerika povuci sa Balkana "pre nego sto Evropljani budu spremni", mada sumnja da ce se to stvarno i dogoditi.

Mirotvorstvo Evropske zajednice i mogucnost za hitre reakcije danas na

terenu ostaje vise na papiru nego u realnosti, ali ako se prevazidju politicke I finansijske prepreke, nema razloga da ne postanu ozbiljna vojna sila.

Ipak, postavlja se pitanje da li ce EU ikada imati politicku snagu za "batinu" kojom je Amerika vitlala iznad Balkana poslednjih godina.

Vajt veruje da se ovaj problem moze prevazici cal I uz smanjenu americku podrsku I skrece paznju da postojece NATO snage u Makedoniji trenutno imaju samo logisticku podrsku americke vojske.

Sada samo mozemo da cekamo i vidimo kako ce se razvijati americka, a samim tim i evropska politika prema Balkanu, dok vecina analiticara veruje da u narednim nedeljama i mesecima nece biti nikakvih problema od strane glavnih igraca na Balkanu, a posebno u Makedoniji.

Eksperti zapadnih obavestajnih sluzbi veruju da posle sukoba na Kosovu, u juznoj Srbiji i Makedoniji, sada ima oko 10.000 muskaraca albanske

nacionalnosti sa znacajnim borbenim iskustvom. Sa mnogo zapadnih trupa i jos mnogo mogucnosti za sukobe, sta god da Amerika odluci bice presudno, ne samo za Balkan vec i za razgovore o buducnosti i obliku odbrambenih sila same Evrope.

Tim Judah je autor knjiga "Kosovo: Rat i osveta" i " Srbi: Istorija, mit I razaranje Jugoslavije", u izdanju Yale University Press-a.