DELIĆEVA ODBRANA ZA NEPROCESUIRANJE RATNIH ZLOČINA KRIVI VOJNE SUDOVE
No, zvaničnik suda pobija te tvrdnje i kaže da su on i njegove kolege dobro radili svoj posao.
DELIĆEVA ODBRANA ZA NEPROCESUIRANJE RATNIH ZLOČINA KRIVI VOJNE SUDOVE
No, zvaničnik suda pobija te tvrdnje i kaže da su on i njegove kolege dobro radili svoj posao.
Advokati bosanskog generala – koji je optužen zbog toga što nije istražio ubistva hrvatskih i srpskih civila i ratnih zarobljenika – nastojali su ove sedmice da pokažu kako je vojska prijavila zločine i kako se njemu ne može pripisivati krivica zbog toga što nije usledila nikakva istraga.
U vreme na koje se optužnica odnosi (1993-95.), general Rasim Delić bio je glavnokomandujući bosanske vojske, pa samim tim – prema navodima tužilaca – odgovoran i za odred El Mudžahid, koji su uglavnom činili muslimanski dobrovoljci iz inostranstva, takozvani mudžahedini.
U optužnici se navodi da su mudžahedini u Srednjoj Bosni ubili izvestan broj hrvatskih i srpskih zarobljenika. Neki od tih zločina počinjeni su u selima Bikoši i Maline. U optužnici se potom navodi i da Delić, iako je bio upoznat sa tim ubistvima, nije sproveo adekvatnu istragu, niti je počinioce priveo pravdi.
Muris Hadžiselimović, koji je 1995. bio zamenik okružnog vojnog tužioca u Zenici (Srednja Bosna), izjavio je pred Haškim tribunalom da nijedan takav zločin nije bio prijavljen tužiocu.
Svedok je podržao zaključak jednog izveštaja koji se čuva u arhivi kancelarije vojnog tužioca u Zenici. Prema tom dokumentu, nije bio prijavljen nikakav zločin koji je nad Hrvatima ili Srbima počinjen u selima Bikoši i Maline, ili bilo gde drugde u Srednjoj Bosni.
Više stotina stranih boraca, od kojih su mnogi boravili i u Avganistanu, borili su se tokom rata – u periodu kada su bosanske vojne snage bile u sukobu i sa Hrvatima i sa Srbima – kao dobrovoljci na strani bosanske vlade. Delovali su u okviru nekoliko jedinica, od kojih su neke bile umnogome autonomne, a optuženi su za mučenje zarobljenika i civila.
U optužnici se navodi da je njihov streljački vod u Bikošima ubio preko 40 bosanskih Hrvata, te da su mudžahedini držali i logor Kamenica, u kojem su zarobljenici bili mučeni i ubijani. Navodna su zlostavljanja uključivala organizovana premlaćivanja, elektro-šokove i odrubljivanje glava.
Svedok je rekao kako mu nije poznato zbog čega u dokumentaciji ne postoje nikakvi izveštaji o zločinima počinjenim širom Srednje Bosne, te da je on pronašao samo jedan, koji su sačinili međunarodni istražitelji ratnih zločina.
Tokom unakrsnog ispitivanja svedoka, braniteljka okrivljenog, Vasvija Vidović, rekla je da u tužiočevom izveštaju nisu pomenuti svi krivični slučajevi. Insistirala je na tome da su neki slučajevi stranih muslimanskih dobrovoljaca zapravo ipak dospeli pred sud.
Svedok je rekao da to nije tačno i da su svi izveštaji koje je kancelarija vojnog tužioca primila bili pažljivo evidentirani.
„Sve što je ikada dospelo u tužiočevu kacelariju – evidentirano je“, kazao je on.
Nakon toga je Vidovićeva ukazala na kutiju sa 22 slučaja koja je u arhivama pronađena, a da nije registrovana.
Priznajući postojanje ta 22 nezabeležena slučaja, Hadžiselimović je ostao pri tvrdnji da su „. . . registri pouzdani. Sve što je ikad dospelo do tužiočeve kancelarije evidentirano je, uz izuzetak te kutije.“
Na šta je usledilo pitanje Vidovićeve: „Pa kako nam onda možete tvrditi da raspolažemo tačnim registrima?“
Ona je potom konstatovala kako je Hadžiselimović primio i izveštaj o sahranjivanju leševa Hrvata koji su u junu 1993. pobijeni u Malinama, ali da taj izveštaj nikada nije zaveden.
„Zaključak je da je očigledno bilo događaja koje tužiočeva kancelarija nije evidentirala“, rekla je ona.
Simon Jennings je izveštač IWPR-a iz Haga.
U vreme na koje se optužnica odnosi (1993-95.), general Rasim Delić bio je glavnokomandujući bosanske vojske, pa samim tim – prema navodima tužilaca – odgovoran i za odred El Mudžahid, koji su uglavnom činili muslimanski dobrovoljci iz inostranstva, takozvani mudžahedini.
U optužnici se navodi da su mudžahedini u Srednjoj Bosni ubili izvestan broj hrvatskih i srpskih zarobljenika. Neki od tih zločina počinjeni su u selima Bikoši i Maline. U optužnici se potom navodi i da Delić, iako je bio upoznat sa tim ubistvima, nije sproveo adekvatnu istragu, niti je počinioce priveo pravdi.
Muris Hadžiselimović, koji je 1995. bio zamenik okružnog vojnog tužioca u Zenici (Srednja Bosna), izjavio je pred Haškim tribunalom da nijedan takav zločin nije bio prijavljen tužiocu.
Svedok je podržao zaključak jednog izveštaja koji se čuva u arhivi kancelarije vojnog tužioca u Zenici. Prema tom dokumentu, nije bio prijavljen nikakav zločin koji je nad Hrvatima ili Srbima počinjen u selima Bikoši i Maline, ili bilo gde drugde u Srednjoj Bosni.
Više stotina stranih boraca, od kojih su mnogi boravili i u Avganistanu, borili su se tokom rata – u periodu kada su bosanske vojne snage bile u sukobu i sa Hrvatima i sa Srbima – kao dobrovoljci na strani bosanske vlade. Delovali su u okviru nekoliko jedinica, od kojih su neke bile umnogome autonomne, a optuženi su za mučenje zarobljenika i civila.
U optužnici se navodi da je njihov streljački vod u Bikošima ubio preko 40 bosanskih Hrvata, te da su mudžahedini držali i logor Kamenica, u kojem su zarobljenici bili mučeni i ubijani. Navodna su zlostavljanja uključivala organizovana premlaćivanja, elektro-šokove i odrubljivanje glava.
Svedok je rekao kako mu nije poznato zbog čega u dokumentaciji ne postoje nikakvi izveštaji o zločinima počinjenim širom Srednje Bosne, te da je on pronašao samo jedan, koji su sačinili međunarodni istražitelji ratnih zločina.
Tokom unakrsnog ispitivanja svedoka, braniteljka okrivljenog, Vasvija Vidović, rekla je da u tužiočevom izveštaju nisu pomenuti svi krivični slučajevi. Insistirala je na tome da su neki slučajevi stranih muslimanskih dobrovoljaca zapravo ipak dospeli pred sud.
Svedok je rekao da to nije tačno i da su svi izveštaji koje je kancelarija vojnog tužioca primila bili pažljivo evidentirani.
„Sve što je ikada dospelo u tužiočevu kacelariju – evidentirano je“, kazao je on.
Nakon toga je Vidovićeva ukazala na kutiju sa 22 slučaja koja je u arhivama pronađena, a da nije registrovana.
Priznajući postojanje ta 22 nezabeležena slučaja, Hadžiselimović je ostao pri tvrdnji da su „. . . registri pouzdani. Sve što je ikad dospelo do tužiočeve kancelarije evidentirano je, uz izuzetak te kutije.“
Na šta je usledilo pitanje Vidovićeve: „Pa kako nam onda možete tvrditi da raspolažemo tačnim registrima?“
Ona je potom konstatovala kako je Hadžiselimović primio i izveštaj o sahranjivanju leševa Hrvata koji su u junu 1993. pobijeni u Malinama, ali da taj izveštaj nikada nije zaveden.
„Zaključak je da je očigledno bilo događaja koje tužiočeva kancelarija nije evidentirala“, rekla je ona.
Simon Jennings je izveštač IWPR-a iz Haga.
