Djindjicevi saveznici pozivaju na bojkot izbora

Jedina nada srpskog premijera Zorana Djindjica da privremeno odlozi prevremene parlamentarne izbore i verovatan izborni poraz lezi u neuspehu drugog kruga predsednickih izbora u Srbiji u nedelju 13. oktobra. Ukoliko odziv biraca za drugi krug bude manji od cenzusa predvidjenog zakonom, predsednicki izbori ce se smatrati nevazecim.

Medjutim, ovakav ishod ce srpskom premijeru omoguciti samo kratak predah jer su sve uocljiviji nagovestaji da bi njegovi razocarani politicki saveznici mogli da predju na stranu njegovog glavnog rivala, jugoslovenskog predsednika Vojislava Kostunice. Time bi prevremeni parlamentarni izbori postali neizbezni.

U drugom krugu srpskih predsednickih izbora Kostunici se suprotstavlja reformski ekonomista Miroljub Labus koga podrzava Djindjic. U prvom krugu odrzanom 29. septembra, Kostunica je osvojio 30,9 odsto glasova, a za Labusa, koji je clan cenjene ekspertske nevladine organizacije G17, glasalo je 27,4 odsto biraca.

Drugi krug izbora zakazan za 13. oktobar mogao bi se proglasiti nevazecim ukoliko, kako se strahuje, manje od polovine ukupnog birackog tela bude glasalo na izborima.

Odziv glasaca mora biti veci od pedeset odsto da bi se izbori prema vazecem zakonu smatrali validnim. U prvom krugu na izborima je ucestvovalo 55,5 odsto svih upisanih glasaca, a smatra se da bi u drugom krugu odziv biraca mogao biti manji za citavih 15 odsto.

Ukoliko predsednik ne bude izabran, duznost predsednika republike privremeno ce vrsiti predsednik srpskog parlamenta Natasa Micic, inace Djindjicev saveznik. To, prakticno, znaci da ce premijer, koji takodje ima vecinu u parlamentu posle izbacivanja poslanika Kostunicine Demokratske stranke Srbije, kontrolisati sve republicke institucije.

Kostunica i Djindjic su vec dugo u sukobu oko raspodele moci u zemlji. Kostunica zeli prevremene parlamentarne izbore na kojima bi, kako se veruje, osvojio znatan deo poslanickih mandata sto bi mu omogucilo da utice na imenovanja novih clanova vlade. Djindjic ocajnicki pokusava da izbegne opste izbore strahujuci da ce ga oni kostati gubitka vlasti.

Razocarane clanice vladajuce Demokratske opozicije Srbije, DOS, bi se mogle prikloniti rivalskoj Kostunicinoj opciji i podrzati zahtev za odrzavanjem prevremenih izbora. Ima indicija da su mnogi u DOS-u nezadovoljni narastajucim Djindjicevim monopolom nad polugama vlasti u republici. Oni smatraju da bi imali vise uticaja u Kostunicinoj vladi jer strankama koje su trenutno u savezu sa jugoslovenskim predsednikom nedostaje politickog i ekspertskog iskustva.

Nebojsa Covic, Dragoljub Micunovic i Miodrag Isakov, lideri Demokratske alternative, Demokratskog centra i Reformista Vojvodine, vec su nacinili prvi korak i podrzali Kostunicinu kandidaturu za predsednika Srbije.

Doslo je, takodje do neocekivanog zahladjenja odnosa izmedju Labusa i Djindjica posle prvog kruga predsednickih izbora. Labus je izjavio za beogradski dnevni list "Blic" 3. oktobra da bi Kostunicinim poslanicima u republickom parlamentu trebalo vratiti mandate, kao i da bi trebalo odrzati prevremene politicke izbore - upravo ono sto Djindjic nije zeleo da cuje. "Najgora stvar za Srbiju je da ne dobije predsednika", rekao je on. "Mi zelimo da to izbegnemo, bez obzira ko ce pobediti."

Posmatraci veruju da je Labus svestan da ne moze da pobedi Kostunicu i zbog toga, mozda, razmislja o nekoj vrsti buduceg saveza sa njim. Savez bi, takodje, odgovarao Kostunici jer njegovom timu nedostaju reformisticki ekonomski eksperti. Ima nagovestaja da bi se Labusu moglo ponuditi ministarsko mesto u buducoj vladi koja bi bila lojalna Kostunici.

Sa svoje strane, jugoslovenski predsednik je upadljivo ublazio retoriku u pogledu njegovog suparnika na predsednickim izborima. Dva dana posle prvog kruga, on je rekao da su Srbiji "potrebni" ljudi kao Labus. Kao sto je to politicki analiticar, Ognjen Pribicevic, primetio: "Ovo priblizavanje je jasan znak da se nesto menja. Ne moze se iskljuciti mogucnost da Labus postane srpski premijer."

Umesto medjusobnih napada, kao sto su to cinili u prvom krugu, Kostunica i Labus se trude da ubede glasace da izadju na drugi krug izbora. Njihov pristup se veoma razlikuje od Djindjicevog koji je, iako ne zagovara otvoreno bojkot izbora, izjavio da ne "bi bilo strasno" ako bi izbori bili nevazeci.

Njegov saveznik, Vladan Batic, ministar pravde i lider Demohriscanske stranke Srbije, DHSS, bio je direktniji. U intervjuu za "Blic" proslog petka on je pozvao glasace da bojkotuju drugi krug izbora.

Mada bi neuspeh predsednickih izbora u ovom trenutku svakako odgovarao Djindjicu, tesko je zamisliti da ce mu poci za rukom da izbegne prevremene parlamentarne izbore.

Zeljko Cvijanovic je glavni urednik beogradskog magazina "Blic News".