Dodik na udaru zbog plana o pravnoj pomoći

Piše: Maja Bjelajac iz Sarajeva (TU br. 686, 1. april 2011.)

Predsednik Republike Srpske (RS), Milorad Dodik, našao se na meti kritike zbog toga što je predložio stvaranje privatne fondacije za pružanje pravne pomoći bosanskim Srbima koje je bosanski državni tužilac optužio za ratne zločine.

Objašnjavajući svoju odluku lokalnim medijima na konferenciji za štampu koju je 21. februara održao u Banja Luci, Dodik je rekao da je bio podstaknut tvrdnjama Organizacije ratnih veterana RS-a da optuženi Srbi „nemaju odgovarajuću pravnu zaštitu“ pred Sudom BiH, te da ta institucija „izriče presude koje su prevashodno politički motivisane“.

Dodik je kancelariju tužioca i sam sud optužio za pristrasnost, te ukazao na „disparitet između broja optužnica protiv Srba i ostalih etničkih grupa u Bosni i Hercegovini (BiH)“.

Prema podacima koje je prikupio Centar za istraživanje ratnih zločina RS-a, bosansko-hercegovački sud je do sada za zločine počinjene tokom rata koji je trajao od 1992. do 1995. osudio 49 bosanskih Srba, 13 bosanskih Hrvata i sedam bosanskih Muslimana, odnosno Bošnjaka.

Od 189 osoba, koliko ih je za ratne zločine optužila kancelarija državnog tužioca, 132 su Srbi, 26 Hrvati, a 31 Bošnjak.

Samo 17 slučajeva se odnose na ratne zločine koji su počinjeni nad bosanskim Srbima.

Međutim, kancelarija državnog tužioca negirala je Dodikove tvrdnje da predstavlja politički motivisanu instituciju koja namerno optužuje više Srba nego Bošnjaka i Hrvata.

„Ne možemo svoje optužnice zasnivati na etničkoj ravnopravnosti, te za svakog optuženog Srbina automatski optužiti jednog Bošnjaka i jednog Hrvata“, kaže portparol Boris Grubešić. „To tako ne ide. Ne možemo stvarati veštačku ravnotežu pri procesuiranju slučajeva ratnih zločina.“

Po Grubešićevim rečima, kancelarija tužioca nije razvrstavala slučajeve po etničkom principu, a jedini kriterijum za optužnice je bio taj da su za svaki od slučajeva pribavljeni dokazi. Optužnice su podizane tek ukoliko je tužilac bio zadovoljan kvalitetom dokaza i smatrao da oni predstavljaju dovoljan osnov za krivično gonjenje.

Predsednica Državnog suda BiH, Medžida Kreso, takođe se ne slaže sa Dodikovim tvrdnjama da su bosanski Srbi lišeni adekvatnog pravnog zastupanja, i kaže da „svi koje je Sud BiH optužio imaju jednaka prava, nezavisno od svoje nacionalnosti“.

Kreso je objasnila kako je – prilikom osnivanja tog suda 2002. godine – pri sekretarijatu suda bio formiran Odsjek krivične odbrane (OKO), koji je u međuvremenu integrisan u ministarstvo pravde BiH.

„Uloga ovog odseka je da obezbedi najviše standarde pravne odbrane na suđenjima za ratne zločine pred nacionalnim sudovima – da obezbedi pravnu i administrativnu podršku advokatima pred Sudom BiH, kao i da osigura to da se programi obuke za advokate redovno izvode“, kazala je Kreso.

Tokom 2010. godine, advokati koje je ovaj sud imenovao bili su za svoj rad plaćeni u iznosu ekvivalentnom sumi od 1.7 miliona američkih dolara.

Neki analitičari iz RS-a Dodikovu podršku osnivanju privatne fondacije za pravnu pomoć optuženim Srbima vide kao pokušaj vlade RS-a da minimizira rad državnih institucija, uključujući i državnog tužioca i Državni sud.

Tanja Topić – politička analitičarka pri banjalučkom ogranku Fondacije Fridrih Ebert (Friedrich Ebert) – kaže da se Dodik već godinama zalaže za povratak državnih nadležnosti na entitetski nivo, čime se slabi država i jača RS.

Početkom marta, Dodik je na sednici narodne skupštine RS-a najavio kako planira da predloži referendum na kojem će se „građani RS-a izjasniti oko toga da li su im uopšte potrebni Sud BiH i kancelarija tužioca“.

Ukoliko odgovor bude negativan, Dodik kaže da će se predstavnici RS-a povući iz tih institucija.

„Drugi problem su različite percepcije rata u BiH i zločina koji su počinjeni“, dodaje Topićeva. „Svaka strana ima svoju vlastitu verziju događaja iz nedavnog rata.“

Po Dodikovim rečima, privatna fondacija koju predlaže finansirala bi se iz dobrovoljnih priloga. Bilo je predloga iz vladajuće koalicije RS-a da svi zaposleni u javnom sektoru za tu svrhu mesečno treba da doniraju iznos u vrednosti od 70 američkih centi.

Međutim, taj plan je propao nakon optužbi opozicije za hipokriziju, pošto je vlada RS-a 2006. godine – u vreme kada je na njenom čelu bio Dodik kao premijer – odlučila da ne pomaže porodicama bosanskih Srba optuženih pred Haškim tribunalom.

Kancelarija državnog tužioca BiH smatra da je inicijativa za osnivanje privatne fondacije za pomoć srpskim optuženicima kontraproduktivna, jer se može protumačiti kao političko mešanje u postupke za ratne zločine.

„Ratne zločine su počinili pojedinci, a ako im neke političke strukture iz bilo kog entiteta pružaju podršku, to definitivno neće doprineti pravdi ili pomirenju u BiH“, kazao je Grubešić.

Bošnjačka udruženja žrtava su zauzela sličan stav i osudila Dodikovu nameru da podrži takvu fondaciju.

„Interesantno je kako je uprkos svim presudama koje je izrekao Haški tribunal i tolikom broju tela ekshumiranih iz masovnih grobnica predsednik RS-a još uvek više zaokupljen pomaganjem Srbima koji su optuženi za ratne zločine nego prihvatanjem činjenice da su u poslednjem ratu većinu zločina počinile snage bosanskih Srba“, kaže Kada Hotić, potpredsednica udruženja Pokret majki enklava Srebrenice i Žepe.

Izvršni direktor Helsinškog odbora za ljudska prava u RS-u, Branko Todorović, izjavio je kako smatra čudnim to da vlada bosanskih Srba podržava inicijativu o fondaciji, pošto „optuženi Srbi do sada nisu podneli nikakve značajnije prigovore na vlastitu odbranu“.

„Verujem da se radi tek o praznim rečima i da pričom o toj fondaciji vlada RS-a želi samo da udovolji zahtevima ratnih veterana i dobije njihovu podršku“, dodao je Todorović.

Maja Bjelajac je obučena novinarka IWPR-a iz Banja Luke.