Ekonomska Cena Milosevica

Rat je zavrsen, Kosovo je prakticno izgubljeno a Srbije razorena, a jugoslovenski predsednik Slobodan Milosevic kaze Srbima da ce sve dok se drze zajedno biti u stanju da ponovo izgrade svoju zemlju.

U ovonedeljnoj poseti Novom Sadu, drugom po velicini gradu velicini u Srbiji, Milosevic je obecao da ce mostovi preko Dunava, koji su bili zrtve NATO bombardovanja u ranoj fazi rata, biti izgradjeni u roku od 40 dana. Sledi sira obnova, kao i ponovni ulazak Srbije u medjunarodnu zajednicu.

To je upravo ona poruka koji su Milosevicevi sunarodnici, koji pate vec duze vreme, hteli da cuju. Ali ovo on obecava otkako je dosao na vlast pre vise od deset godina.

Naveca steta naneta Srbiji NATO bombardovanjem nije njeno fizicko unistavanje - koje se procenjuje da je izmedju 20 i 100 milijardi dolara - vec cinjenica da je Milosevic ostao na vlasti.

Razlog ovome je taj sto jugoslovenski predsednik predstavlja najvecu prepreku onoj vrsti reformi koje su neophodne da bi se privreda dovela u red i da bi se omogucila strana ulaganja osam godina posle prvog uvodjenja sankcija.

U mirovnom sporazumu kojim je okoncan rat i koji je prihvatila Skupstina Srbije 3. juna kaze sa da pod odredjenim uslovima, Jugoslavija ne bi bila iskljucena iz "sveobuhvatnog pristupa ekonomskom razvoju i stabilizaciji kriznog regiona."

U rezoluciji Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija od 10. juna kojom se odobrava rasporedjivanje medjunarodnih snaga na Kosovu je konkretnija i obecava pomoc za obnovu juzne srpske pokrajine. O pomoci za obnovu ostatka zemlje nema ni reci. Obnova je malo verovatna sve dok ne dodje do temeljite politicke promene. I Vasington i London su jasno dali do znanja da je finansijska pomoc za rekonstruciju Srbije potpuno uslovljena Milosevicevim odlaskom sa vlasti.

Uzimajuci u obzir uslove mirovnog sporazuma, bilo kakva procena ekonomskog bilansa stete izazvane Milosevicevim ostajanjem na vlasti mora da ukljuci i gubitak Kosova. Rec je o gubitku oko 11 odsto jugoslovenske teritorije, oko 15 odsto ukupnog stanovnistva i nekih 5 odsto ukupnog drzavnog proizvoda.

Sluzbene procene ovogodisnjeg drustvenog proizvoda Jugoslavije ce biti prepolovljene zbog dvoipomesecnog rata koji je Slobodan Milosevic vodio protiv NATO-a.

Na osnovu sluzbenog kursa, od nesto malo vise od 11 dinara za americki dolar, to bi znacilo drustveni proizvod od 14.3 milijarde dolara, naspram proslogodisnjih 18.5 milijardi - sto je pad za blizu 30 odsto. Ali ako se o obzir uzme kurs dolara na crnom trzistu od oko 18 dinara, ovogodisnji drustveni proizvod bi mogao da padne na nivo manji od 9 milijardi.

Pre deset godina i pre raspada Jugoslavije, drustveni proizvod u Srbiji i Crnoj Gori 1989. godine iznosio je blizu 25 milijardi dolara. Bombardovanjem je proizvodna moc jugoslovenske privrede prepolovljena, a od pocetka Miloseviceve vladavine smanjena na kraju na jednu trecinu.

Mladjen Dinkic iz Grupe 17 koja okuplja nezavisne ekonomiste u Srbiji je izracunao da bi Jugoslaviji bilo neophodno 16 godina, po proslogodisnjem tempu rasta, da dosegne nivo drustvenog proizvoda pre NATO udara i jos 40 godina da bi se stiglo na nivo razvijenosti od pre deset godina.

Drugi ekonomisti nisu toliki pesimisti. Dragoslav Avramovic, nekadasnji guverner Narodne banke, smatra da unistavanje izazvano bombardovanjem treba posmatrati kao "priliku". On veruje da je najveci deo onoga sto je unisteno, a pogotovo vojna industrija, nije bilo produktivno i samo je predstavljalo teret za ostatak privrede.

Medjutim, Avramovic strahuje od zime zbog ostecenja na naftnim rafinerijama i elektranama i zbog zadrzavanja naftnog i trgovinskog embarga prema Jugoslaviji.

Obe jugoslovenske rafinerije nafte su tesko ostecene pa se bez novih ulaganja od oko stotinak miliona dolara ne mogu osposobiti ni za preradu oko 1 miliona tona nafte iz domacih izvora. Devizne rezerve SRJ su iscrpljene tako da Jugoslaviji nedostaju sredstva kojima bi platila uvoz, cak i kada bi embargo bio ukinut.

Vlada je sapostila da su elektoenergetski sistemi u Obrenovcu, Kostolcu i Drmnu unisteni kao i visokonaponski dalekovodi iz pravca Hidroelektrane Djerdap na Dunavu. Stavise, Srbija vise ne moze da racuna na struju sa Kosova, pa su proizvodni kapaciteti smanjeni za trecinu.

Od godisnje proizvodnje elektro energije od oko 30 milijardi kilovat sati - jednu trecinu je ranije trosila industrija, a dve trecine je koristilo stanovnistvo. Vakuum proizvodnje naredne zime ce ocigledno u velikoj meri morati da izdrzi stanovnistvo.

Dimitrije Boarov, novinar koji pokriva ekonomske teme iz Novog Sada, pise za beogradski nedeljnik Vreme. Kristofer Benet je visi urednik Instituta za izvestavanje o ratu i miru.