GENERAL OSUĐEN NA 33 GODINE ZA OPSADU SARAJEVA
Generalu bosanskih Srba, čije su formacije izvršile opsadu tog grada, izrečena je jedna od najtežih kazni pred Tribunalom.
GENERAL OSUĐEN NA 33 GODINE ZA OPSADU SARAJEVA
Generalu bosanskih Srba, čije su formacije izvršile opsadu tog grada, izrečena je jedna od najtežih kazni pred Tribunalom.
Haški tribunal je ove sedmice izrekao jednu od najtežih presuda u svojoj dosadašnjoj praksi, odlučivši da bivši general vojske bosanskih Srba – zbog petnaestomesečnog učešća u trogodišnjoj opsadi Sarajeva (1992-95.) – treba da provede 33 godine u zatvoru.
Dragan Milošević je proglašen krivim za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja. Osuđen je po četiri tačke optužnice za teror, ubistvo i nehumano postupanje tokom snajperske i artiljerijske kampanje koja je rezultirala ranjavanjem i smrću velikog broja civila u bosanskoj prestonici pod opsadom.
Dve su tačke optužnice – koje se tiču nezakonitih napada na civile – odbačene.
U vreme na koje se optužnica odnosi, Milošević je bio komandant Sarajevsko-romanijskog korpusa (SRK) vojske bosanskih Srba, koji je sudelovao u opsadi Sarajeva tokom 15 poslednjih meseci trajanja sukoba, okončanog u novembru 1995.
Milošević (65) je na pomenuti položaj imenovan u avgustu 1994. Njegov prethodnik –bivši general vojske bosanskih Srba, Stanislav Galić – nalazi se na odsluženju doživotne kazne koja mu je izrečena za učešće u opsadi bosanske prestonice od 1992. do 1995. godine.
Tokom opsade je preko 10,000 ljudi stradalo u borbama i snajperskim napadima u bošnjačkom delu Sarajeva. Hiljade ljudi živelo je u nepodnošljivim uslovima, bez struje i uz krajnje oskudno snabdevanje hranom i vodom. Neki su svedoci opsadu Sarajeva uporedili sa opsadom Lenjingrada u Drugom svetskom ratu.
„Dokazi otkrivaju stravičnu priču o opkoljavanju i porobljavanju jednog grada“, rekao je sudija Patrik Robinson (Patrick Robinson) u sažetku presude pročitanom 11. decembra.
„U Sarajevu nije bilo sigurnog mesta, mogli ste biti ubijeni ili ranjeni svuda i u bilo koje doba.“
Sudsko veće je presudilo i da je pod Miloševićevom komandom SRK koristio i modifikovane avio-bombe, istakavši kako je to bilo „neprikladno i bez vojnog opravdanja“.
„Svaki put kada je avio-bomba ispaljena, [Milošević] se poigravao životima civila u Sarajevu“, zaključile su sudije.
Prema proceni sudskog veća, učinci tih avio-bombi bili su „užasni, u smislu ranjavanja, ubijanja, uništavanja i psihičkog delovanja na stanovništvo“.
Čitajući presudu, sudija Robinson je rekao da „iako dokazi pokazuju kako su postojala zatišja u borbama između vojski i granatiranju grada, takođe pokazuju i da je sve vreme postojao određeni nivo snajperske vatre“.
Kao jedan od najstravičnijih događaja koji su se odigrali u vreme dok je Milošević komandovao SRK-om sudije su izdvojile masakr na pijaci Markale, gde je 28. avgusta 1995. ubijeno 34, a ranjeno 78 civila.
U sažetku presude, sudije su rekle i da je jedan od policajaca koji su učestvovali u istrazi taj događaj opisao kao „poslednji, najdublji krug Danteovog pakla“.
Sudsko veće je zaključilo da je taj napad izvršio SRK i odbacilo tvrdnju odbrane da se radi o masakru koji je inscenirala bosanska vojska, kako bi privukla pažnju međunarodne zajednice i isprovocirala NATO da bombarduje srpske položaje oko Sarajeva.
Kao komandant SRK-a, Milošević je, prema tvrdnji sudija, „čvrsto kontrolisao lanac komandovanja, obezbeđujući da se aktivnosti njegovih jedinica odvijaju usklađeno“. Oni su ukazali i na naredbu koju je Milošević izdao 6. aprila 1995., a u kojoj jednoj od brigada pod svojim komandom nalaže da „smesta pripremi bacač vazdušne bombe i preveze bombu za ispaljivanje. Najunosnija meta mora biti u [delovima grada] gde će se naneti najviše žrtava i najveća materijalna šteta“.
Sudsko veće je konstatovalo i da je Milošević „redovno koristio izuzetno neprikladno oružje velike eksplozivne moći: modifikovane avio-bombe“.
Sud je rekao kako se „iz dokaza jasno vidi da je SRK bio potpuno svestan da je oružje bilo neselektivno i neprikladno“, i da može biti upereno samo na čitavo područje, bez mogućnosti predviđanja gde će dejstvo biti izvršeno.
Predsednik Federalne komisije za nestala lica, Amor Mašović, kaže da je ova presuda važna jer napokon stavlja tačku na srpske navode da je masakr na Markalama 1995. inscenirala bosanska vojska.
Merdijana Sadović je voditeljica programa za Haški tribunal IWPR-a.
Dragan Milošević je proglašen krivim za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja. Osuđen je po četiri tačke optužnice za teror, ubistvo i nehumano postupanje tokom snajperske i artiljerijske kampanje koja je rezultirala ranjavanjem i smrću velikog broja civila u bosanskoj prestonici pod opsadom.
Dve su tačke optužnice – koje se tiču nezakonitih napada na civile – odbačene.
U vreme na koje se optužnica odnosi, Milošević je bio komandant Sarajevsko-romanijskog korpusa (SRK) vojske bosanskih Srba, koji je sudelovao u opsadi Sarajeva tokom 15 poslednjih meseci trajanja sukoba, okončanog u novembru 1995.
Milošević (65) je na pomenuti položaj imenovan u avgustu 1994. Njegov prethodnik –bivši general vojske bosanskih Srba, Stanislav Galić – nalazi se na odsluženju doživotne kazne koja mu je izrečena za učešće u opsadi bosanske prestonice od 1992. do 1995. godine.
Tokom opsade je preko 10,000 ljudi stradalo u borbama i snajperskim napadima u bošnjačkom delu Sarajeva. Hiljade ljudi živelo je u nepodnošljivim uslovima, bez struje i uz krajnje oskudno snabdevanje hranom i vodom. Neki su svedoci opsadu Sarajeva uporedili sa opsadom Lenjingrada u Drugom svetskom ratu.
„Dokazi otkrivaju stravičnu priču o opkoljavanju i porobljavanju jednog grada“, rekao je sudija Patrik Robinson (Patrick Robinson) u sažetku presude pročitanom 11. decembra.
„U Sarajevu nije bilo sigurnog mesta, mogli ste biti ubijeni ili ranjeni svuda i u bilo koje doba.“
Sudsko veće je presudilo i da je pod Miloševićevom komandom SRK koristio i modifikovane avio-bombe, istakavši kako je to bilo „neprikladno i bez vojnog opravdanja“.
„Svaki put kada je avio-bomba ispaljena, [Milošević] se poigravao životima civila u Sarajevu“, zaključile su sudije.
Prema proceni sudskog veća, učinci tih avio-bombi bili su „užasni, u smislu ranjavanja, ubijanja, uništavanja i psihičkog delovanja na stanovništvo“.
Čitajući presudu, sudija Robinson je rekao da „iako dokazi pokazuju kako su postojala zatišja u borbama između vojski i granatiranju grada, takođe pokazuju i da je sve vreme postojao određeni nivo snajperske vatre“.
Kao jedan od najstravičnijih događaja koji su se odigrali u vreme dok je Milošević komandovao SRK-om sudije su izdvojile masakr na pijaci Markale, gde je 28. avgusta 1995. ubijeno 34, a ranjeno 78 civila.
U sažetku presude, sudije su rekle i da je jedan od policajaca koji su učestvovali u istrazi taj događaj opisao kao „poslednji, najdublji krug Danteovog pakla“.
Sudsko veće je zaključilo da je taj napad izvršio SRK i odbacilo tvrdnju odbrane da se radi o masakru koji je inscenirala bosanska vojska, kako bi privukla pažnju međunarodne zajednice i isprovocirala NATO da bombarduje srpske položaje oko Sarajeva.
Kao komandant SRK-a, Milošević je, prema tvrdnji sudija, „čvrsto kontrolisao lanac komandovanja, obezbeđujući da se aktivnosti njegovih jedinica odvijaju usklađeno“. Oni su ukazali i na naredbu koju je Milošević izdao 6. aprila 1995., a u kojoj jednoj od brigada pod svojim komandom nalaže da „smesta pripremi bacač vazdušne bombe i preveze bombu za ispaljivanje. Najunosnija meta mora biti u [delovima grada] gde će se naneti najviše žrtava i najveća materijalna šteta“.
Sudsko veće je konstatovalo i da je Milošević „redovno koristio izuzetno neprikladno oružje velike eksplozivne moći: modifikovane avio-bombe“.
Sud je rekao kako se „iz dokaza jasno vidi da je SRK bio potpuno svestan da je oružje bilo neselektivno i neprikladno“, i da može biti upereno samo na čitavo područje, bez mogućnosti predviđanja gde će dejstvo biti izvršeno.
Predsednik Federalne komisije za nestala lica, Amor Mašović, kaže da je ova presuda važna jer napokon stavlja tačku na srpske navode da je masakr na Markalama 1995. inscenirala bosanska vojska.
Merdijana Sadović je voditeljica programa za Haški tribunal IWPR-a.
