HARADINAJ; BOSANSKI SLUČAJ PRED MSP-om; FOČANSKA SILOVANJA
Piše: Ekipa izveštača IWPR-a iz Haga (TU br. 489, 19. februar 2007.)
HARADINAJ; BOSANSKI SLUČAJ PRED MSP-om; FOČANSKA SILOVANJA
Piše: Ekipa izveštača IWPR-a iz Haga (TU br. 489, 19. februar 2007.)
Sudije su 6. februara od tužilaca zatražile da, ostajući pri odabiru reprezentativnih optužbi protiv Haradinaja i njegovih saoptuženika – Idriza Baljaja (Idriz Balaj) i Lahija Brahimaja – zbog ekspeditivnosti suđenja smanje obim optužnice.
Trojica se optuženika terete za zločine koji su na Kosovu počinjeni u sklopu zajedničkog zločinačkog poduhvata u trajanju od sedam meseci i u kojem je stradalo 65 žrtava različitih nacionalnosti, za koje se smatralo da su protivnici Oslobodilačke vojske Kosova (OVK).
Tužioci su protekle sedmice izneli stav da bi bilo kakvo skraćivanje dovelo do pojednostavljivanja optužbi kojim bi se izneverio njihov slučaj.
Ukoliko tužioci izvrše te izmene, preostala bi svega četiri incidenta sa svega sedam srpskih žrtava, čime bi se otežalo dokazivanje da je OVK vršila sistematske napade na srpsku populaciju.
Optužnica u sadašnjem obliku ima 37 tačaka koje se odnose na 18 incidenata.
Viši tužilac Dejvid Re (David Re) tvrdi u svom pismenom podnesku da je Haradinajev slučaj drugačiji od svih drugih slučajeva pred Tribunalom, uključujući i one koji se vode protiv srpskog ultra-nacionaliste Vojislava Šešelja, bivšeg predsednika Srbije Milana Milutinovića, te bivšeg vojnog generala Dragomira Miloševića.
Rekao je i da su sudije koje rade na tim slučajevima mogle da se odreknu izvesnog broja optužbi, incidenata i lokacija zločina „a da se to ne odrazi u značajnijoj meri na obim optužbi, niti da ugrozi mogućnost utvrđivanja raširenosti ili obrasca zločina“.
U Haradinajevom bi slučaju, odlučno tvrdi Re, sužavanje optužnice „zadiralo u samo srce dokaznog postupka optužbe“.
On je ukazao i na to da se u Haradinajevom slučaju radi o relativno malom broju žrtava, te da neke od optužbi zavise od svedočenja svega nekoliko svedoka – od kojih neki odbijaju da svedoče zbog trenutnih bezbednosnih okolnosti.
Tužioci će možda biti prinuđeni da se „odreknu jedne ili više optužbi ukoliko svedok nije voljan ili dostupan da svedoči“ – rekao je on – a pošto ta mogućnost postaje sve verovatnija, redukovanje optužnice bi „ozbiljno ugrozilo“ sposobnost tužilaštva da iznese čitav slučaj.
***
Međunarodni sud pravde (MSP) saopštiće potkraj februara – tačno godinu dana nakon što je proces započeo – presudu u parnici koju je Bosna pokrenula protiv Srbije i Crne Gore.
Predsednica tog suda, Rozalin Higins (Rosalyn Higgins), pročitaće presudu na javnom zasedanju koje će se 26. februara održati u Velikoj sali pravde u Palati mira u Hagu.
Kao prva država u istoriji koja je podigla optužbu za genocid protiv druge države, Bosna je postupak pokrenula pre 14 godina, ali je sve do februara prošle godine morala da čeka da slučaj napokon dospe na sud. Ona se nada međunarodnom pravnom priznanju zločina koje je srpsko rukovodstvo navodno počinilo u vreme trajanja sukoba (1992. – 1995.).
Tokom dvoipomesečnih saslušanja pred sudijama MSP-a, bosanski su advokati pokušali da dokažu da se u Bosni dogodio genocid i da je za njega odgovorna srpska država.
Na kraju postupka, sarajevski su advokati u maju zahtevali da Srbija i Crna Gora budu proglašene krivima za genocid u Bosni, ili za pomaganje i podsticanje genocida koji su počinili pojedinci, grupe i entiteti.
Međutim, u jednom članku koji je prošle sedmice objavljen u beogradskom dnevnom listu Blic, citira se izvor blizak sudu koji navodno tvrdi kako sudije MSP-a ne misle da su dokazi koje su izneli bosanski advokati dovoljni da bi se utvrdilo da je genocid bio planiran na državnom nivou.
Blic prenosi da će MSP potvrditi to da je zločine nad Bošnjacima i Hrvatima počinila srpska strana, ali da će parnica biti odbijena usled nedostatka dokaza kojima bi se uspostavila direktna veza između samih zločina i srpskog državnog rukovodstva.
***
U Hagu će se ove sedmice održati saslušanje na kojem će biti izrečena presuda u postupku protiv bosanskog Srbina koji je priznao da je silovao i mučio bošnjačke žene i devojke.
Bivši vojnik bosanskih Srba i faktički vojni policajac u istočnobosanskom gradu Foči priznao je prošlog meseca krivicu po sedam tačaka optužnice za torturu i silovanje, koji su 1992. i 1993. počinjeni u sklopu širokog i sistematskog napada na Bošnjake u istočnoj Bosni.
U zamenu za priznanje, tužioci Tribunala su pristali da povuku sedam tačaka optužnice protiv Zelenovića, koji je pak obećao da će svedočiti na svakom suđenju ukoliko to od njega bude tražila kancelarija tužilaštva.
Zelenović je uhapšen 2005. godine u Rusiji, gde je živeo pod lažnim imenom, da bi u junu prošle godine preko Bosne bio prebačen u Hag.
Njegova je odbrana predložila da mu se izrekne kazna zatvora u trajanju od 7-10, dok se tužilaštvo založilo za 10-15 godina.
Međutim, za sudije Tribunala ovi predlozi nisu obavezujući; one mogu izreći i težu kaznu, uključujući i doživotnu robiju. Sudije će svoju odluku saopštiti 23. februara.
Trojica se optuženika terete za zločine koji su na Kosovu počinjeni u sklopu zajedničkog zločinačkog poduhvata u trajanju od sedam meseci i u kojem je stradalo 65 žrtava različitih nacionalnosti, za koje se smatralo da su protivnici Oslobodilačke vojske Kosova (OVK).
Tužioci su protekle sedmice izneli stav da bi bilo kakvo skraćivanje dovelo do pojednostavljivanja optužbi kojim bi se izneverio njihov slučaj.
Ukoliko tužioci izvrše te izmene, preostala bi svega četiri incidenta sa svega sedam srpskih žrtava, čime bi se otežalo dokazivanje da je OVK vršila sistematske napade na srpsku populaciju.
Optužnica u sadašnjem obliku ima 37 tačaka koje se odnose na 18 incidenata.
Viši tužilac Dejvid Re (David Re) tvrdi u svom pismenom podnesku da je Haradinajev slučaj drugačiji od svih drugih slučajeva pred Tribunalom, uključujući i one koji se vode protiv srpskog ultra-nacionaliste Vojislava Šešelja, bivšeg predsednika Srbije Milana Milutinovića, te bivšeg vojnog generala Dragomira Miloševića.
Rekao je i da su sudije koje rade na tim slučajevima mogle da se odreknu izvesnog broja optužbi, incidenata i lokacija zločina „a da se to ne odrazi u značajnijoj meri na obim optužbi, niti da ugrozi mogućnost utvrđivanja raširenosti ili obrasca zločina“.
U Haradinajevom bi slučaju, odlučno tvrdi Re, sužavanje optužnice „zadiralo u samo srce dokaznog postupka optužbe“.
On je ukazao i na to da se u Haradinajevom slučaju radi o relativno malom broju žrtava, te da neke od optužbi zavise od svedočenja svega nekoliko svedoka – od kojih neki odbijaju da svedoče zbog trenutnih bezbednosnih okolnosti.
Tužioci će možda biti prinuđeni da se „odreknu jedne ili više optužbi ukoliko svedok nije voljan ili dostupan da svedoči“ – rekao je on – a pošto ta mogućnost postaje sve verovatnija, redukovanje optužnice bi „ozbiljno ugrozilo“ sposobnost tužilaštva da iznese čitav slučaj.
***
Međunarodni sud pravde (MSP) saopštiće potkraj februara – tačno godinu dana nakon što je proces započeo – presudu u parnici koju je Bosna pokrenula protiv Srbije i Crne Gore.
Predsednica tog suda, Rozalin Higins (Rosalyn Higgins), pročitaće presudu na javnom zasedanju koje će se 26. februara održati u Velikoj sali pravde u Palati mira u Hagu.
Kao prva država u istoriji koja je podigla optužbu za genocid protiv druge države, Bosna je postupak pokrenula pre 14 godina, ali je sve do februara prošle godine morala da čeka da slučaj napokon dospe na sud. Ona se nada međunarodnom pravnom priznanju zločina koje je srpsko rukovodstvo navodno počinilo u vreme trajanja sukoba (1992. – 1995.).
Tokom dvoipomesečnih saslušanja pred sudijama MSP-a, bosanski su advokati pokušali da dokažu da se u Bosni dogodio genocid i da je za njega odgovorna srpska država.
Na kraju postupka, sarajevski su advokati u maju zahtevali da Srbija i Crna Gora budu proglašene krivima za genocid u Bosni, ili za pomaganje i podsticanje genocida koji su počinili pojedinci, grupe i entiteti.
Međutim, u jednom članku koji je prošle sedmice objavljen u beogradskom dnevnom listu Blic, citira se izvor blizak sudu koji navodno tvrdi kako sudije MSP-a ne misle da su dokazi koje su izneli bosanski advokati dovoljni da bi se utvrdilo da je genocid bio planiran na državnom nivou.
Blic prenosi da će MSP potvrditi to da je zločine nad Bošnjacima i Hrvatima počinila srpska strana, ali da će parnica biti odbijena usled nedostatka dokaza kojima bi se uspostavila direktna veza između samih zločina i srpskog državnog rukovodstva.
***
U Hagu će se ove sedmice održati saslušanje na kojem će biti izrečena presuda u postupku protiv bosanskog Srbina koji je priznao da je silovao i mučio bošnjačke žene i devojke.
Bivši vojnik bosanskih Srba i faktički vojni policajac u istočnobosanskom gradu Foči priznao je prošlog meseca krivicu po sedam tačaka optužnice za torturu i silovanje, koji su 1992. i 1993. počinjeni u sklopu širokog i sistematskog napada na Bošnjake u istočnoj Bosni.
U zamenu za priznanje, tužioci Tribunala su pristali da povuku sedam tačaka optužnice protiv Zelenovića, koji je pak obećao da će svedočiti na svakom suđenju ukoliko to od njega bude tražila kancelarija tužilaštva.
Zelenović je uhapšen 2005. godine u Rusiji, gde je živeo pod lažnim imenom, da bi u junu prošle godine preko Bosne bio prebačen u Hag.
Njegova je odbrana predložila da mu se izrekne kazna zatvora u trajanju od 7-10, dok se tužilaštvo založilo za 10-15 godina.
Međutim, za sudije Tribunala ovi predlozi nisu obavezujući; one mogu izreći i težu kaznu, uključujući i doživotnu robiju. Sudije će svoju odluku saopštiti 23. februara.
