Haradinaju odbijen zahtev za privremeno oslobađanje
Sudije su odlučile da bi oslobađanje bivšeg kosovskog premijera stvorilo atmosferu koja je „nepovoljna“ po svedoke.
Haradinaju odbijen zahtev za privremeno oslobađanje
Sudije su odlučile da bi oslobađanje bivšeg kosovskog premijera stvorilo atmosferu koja je „nepovoljna“ po svedoke.
Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 660, 13. septembar 2010.)
Bivšem kosovskom premijeru, Ramušu Haradinaju (Ramush Haradinaj), odbijen je zahtev za privremenim oslobađanjem. Sudije su tu odluku donele 10. septembra, uoči delimičnog ponavljanja procesa protiv okrivljenog.
Iako su zaključile kako Haradinaj „ne predstavlja ličnu opasnost po bezbednost“ žrtava i svedoka, sudije su odlučile da bi se privremeno oslobađanje – i potonje medijsko izveštavanje – „kumulativno odrazilo na atmosferu koja bi bila nepovoljna po svedoke dodatno bi ugrozila ispunjenje zadatka sudskog veća da se utvrdi istina“.
Kao bivši komandant Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), Haradinaj je 2008. oslobođen po svih 37 tačaka optužnice koja je bila podignuta protiv njega – među kojima su i one koje se tiču ubistava, torture i silovanja srpskih civila, kao i osumnjičenih albanskih i romskih kolaboracionsita tokom devedesetih godina na Kosovu.
Jedan od njegovih saoptuženika, Idriz Baljaj (Idriz Balaj), takođe je oslobođen, dok je treći optuženik, Lahi Brahimaj – zbog okrutnog postupanja i mučenja – osuđen na šest godina zatvora.
Tužilaštvo se žalilo na oslobađajuće presude, tvrdeći da je zastrašivanje svedoka „ugrozilo“ suđenje. Usled toga, po njihovim rečima, oni nisu u stanju da obezbede iskaze dvojice ključnih svedoka, od kojih jedan iščekuje da protiv njega bude pokrenut sudski spor za uvredu suda.
Krajem jula, žalbene su sudije odlučile da protiv sve trojice optuženika treba delimično ponoviti sudske procese – po šest tačaka za ubijanje, okrutno postupanje i mučenje.
U žalbenoj presudi je zaključeno kako je sudsko veće „propustilo da uvaži ozbiljnost pretnje koju zastrašivanje svedoka predstavlja po celinu procesa“, te da je isuviše naglasilo „potrebu da tužilaštvo ne dobije više vremena nego što mu je bilo dodeljeno za izvođenje dokaza . . . ne vodeći računa o mogućnosti da se obezbedi potencijalno važno svedočenje“.
Haradinajevi advokati su odmah potom zahtevali privremeno oslobađanje, pozivajući se na „neokaljan istorijat potpune saradnje“ i činjenicu da je on kao premijer Kosova podneo ostavku i predao se Haškom tribunalu 2005. godine, nakon što je saznao da je optužen. Oni su naglasili kako „ne postoje dokazi“ da bi on mogao predstavljati „konkretan rizik od štete“ po žrtve ili svedoke, niti da je ranije „bio pod uticajem i pretnjama“ svedoka.
Haradinajevi advokati su zahtevali i da sudije uvaže činjenicu da su „njegovo dvoje dece veoma mala i da mu je supruga trudna“.
Tužioci su se usprotivili bilo kakvom privremenom oslobađanju i najavili da će se žaliti na takvu odluku, ukoliko ona bude doneta.
Prva statusna konferencija u sklopu delimičnog ponavljanja sudskog postupka održaće se 23. septembra.
Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.
