HARADINAJU ODOBREN BORAVAK NA SLOBODI
Prethodni je zahtev bio odbijen zbog bojazni da bi njegov povratak na Kosovo doprineo atmosferi straha.
HARADINAJU ODOBREN BORAVAK NA SLOBODI
Prethodni je zahtev bio odbijen zbog bojazni da bi njegov povratak na Kosovo doprineo atmosferi straha.
Sudije Haškog tribunala odobrile su ove sedmice bivšem premijeru Kosova – kome se sudi za ratne zločine – odlazak kući i prisustvo na jednoj sahrani, i to pod strogim bezbednosnim uslovima.
Bivšem zapovedniku Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) za operativnu zonu Dukađin, Ramušu Haradinaju (Ramush Haradinaj), dozvoljeno je da ode na sahranu svom jedanaestogodišnjem nećaku, koji je 2. oktobra poginuo u saobraćajnoj nesreći.
Sudije su saopštile da će, u skladu sa odredbama o boravku na slobodi po humanitarnom osnovu Haradinaj – u periodu od 3. do 7. oktobra – morati da boravi kod kuće, te da će biti pod dvadesetčetvoročasovnim nadzorom.
Haradinaju je dozvoljeno da se vrati na Kosovo kako bi prisustvovao tradicionalnom albanskom običaju trodnevne žalosti zbog smrti u porodici.
Prethodni njegov zahtev za privremeno oslobađanje tokom letnje pauze odbijen zbog bojazni da bi to bio doprinos atmosferi straha, odnosno odvraćanje svedoka od svedočenja protiv njega.
Barem desetorica svedoka odbila su da se pojave na suđenju Haradinaju zbog pretnji koje su upućivane njima i njihovim porodicama – saopštila je ove sedmice Olga Kavran, predstavnica za štampu tužilaštva.
„Tužilaštvo se nije protivilo oslobađanju iz saosećanja, jer se radi . . . o specifičnim razlozima; oslobađanje je veoma kratko i podrazumeva veoma stroge uslove koje je utvrdilo sudsko veće“, rekla je Kavranova.
Sudsko veće kojim je predsedavao sudija Alfons Ori (Alphons Orie) odobrilo je Haradinaju privremeni boravak na slobodi tek pošto je dobilo potvrdu Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK) da će obezbediti dvadesetčetvoročasovni nadzor i bezbednost za Haradinaja, uključujući i jednog nealbanskog stražara koji se nijednog trenutka neće odvajati od okrivljenog.
Sudija Ori je Haradinaju naredio i da tokom boravka na slobodi ostane u kućnom pritvoru, odobrivši mu da ode jedino na sahranu.
Ostali uslovi tiču se zabrane bilo kakvih kontakata s medijima, političke aktivnosti i bilo kakvih javnih komentara, uz izuzetak jednog „kraćeg obraćanja isključivo privatne i lične prirode“ onima koji će prisustvovati sahrani.
Portparol UNMIK-a, Aleksander Ivanko (Alexander Ivanko), rekao je da ne očekuje nikakve teškoće u vezi sa osiguravanjem Haradinajevog izvršenja Tribunalovog naloga, s obzirom da su slični uslovi bili obezbeđivani i prilikom ranijih boravaka na slobodi. „Ovim pitanjima smo se već bavili [u prošlosti]“, rekao je on.
Haradinaj se tokom kosovskog rata (1998-99.) pokazao kao jedan od najsposobnijih zapovednika OVK-a, da bi u martu 2005. – nakon što je saznao za optužnicu koja je protiv njega podignuta – odstupio sa funkcije premijera i potom se dobrovoljno predao Haškom tribunalu.
Sada mu se sudi zajedno sa Idrizom Baljajem (Idriz Balaj) i Lahimom Brahimajem, a zbog navodnog dopuštenja jedinicama OVK-a koje su bile pod njegovom komandom da kidnapuju, ubijaju, pritvaraju i muče srpske, albanske i romske civile, koji su na području Dukađin kolaborirali ili navodno kolaborirali sa srpskim snagama.
Haradinajevo suđenje će se nastaviti i za vreme njegovog kratkog odsustva.
Visoki obaveštajni analitičar srbijanske Službe državne bezbednosti iz vremena kosovskog sukoba svedočio je ove sedmice o saznanjima te službe o aktivnostima OVK-a i samog Haradinaja.
Kao četvrta ili peta osoba po važnosti u Analitičkom odeljenju, Zoran Stijović je imao pristup doslovce svim informacijama kojima je raspolagala Služba državne bezbednosti. On je rekao da je potonja veoma dobro upoznata sa Haradinajevim aktivnostima u OVK-u.
Dodao je i da je gotovo svaki izveštaj o aktivnostima OVK-a na području Dukađin podrazumevao i pominjanje Haradinaja ili nekog iz njegove porodice.
Zbog toga što se nalazila nadomak Albanije, Haradinajeva zona odgovornosti obezbeđivala je koridor kroz koji je OVK mogla da krijumčari oružje. Stoga su se tamo odigrale i neke od najtežih borbi za čitavo vreme trajanja sukoba.
Brendan McKenna je izveštač IWPR-a iz Haga.
Bivšem zapovedniku Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) za operativnu zonu Dukađin, Ramušu Haradinaju (Ramush Haradinaj), dozvoljeno je da ode na sahranu svom jedanaestogodišnjem nećaku, koji je 2. oktobra poginuo u saobraćajnoj nesreći.
Sudije su saopštile da će, u skladu sa odredbama o boravku na slobodi po humanitarnom osnovu Haradinaj – u periodu od 3. do 7. oktobra – morati da boravi kod kuće, te da će biti pod dvadesetčetvoročasovnim nadzorom.
Haradinaju je dozvoljeno da se vrati na Kosovo kako bi prisustvovao tradicionalnom albanskom običaju trodnevne žalosti zbog smrti u porodici.
Prethodni njegov zahtev za privremeno oslobađanje tokom letnje pauze odbijen zbog bojazni da bi to bio doprinos atmosferi straha, odnosno odvraćanje svedoka od svedočenja protiv njega.
Barem desetorica svedoka odbila su da se pojave na suđenju Haradinaju zbog pretnji koje su upućivane njima i njihovim porodicama – saopštila je ove sedmice Olga Kavran, predstavnica za štampu tužilaštva.
„Tužilaštvo se nije protivilo oslobađanju iz saosećanja, jer se radi . . . o specifičnim razlozima; oslobađanje je veoma kratko i podrazumeva veoma stroge uslove koje je utvrdilo sudsko veće“, rekla je Kavranova.
Sudsko veće kojim je predsedavao sudija Alfons Ori (Alphons Orie) odobrilo je Haradinaju privremeni boravak na slobodi tek pošto je dobilo potvrdu Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK) da će obezbediti dvadesetčetvoročasovni nadzor i bezbednost za Haradinaja, uključujući i jednog nealbanskog stražara koji se nijednog trenutka neće odvajati od okrivljenog.
Sudija Ori je Haradinaju naredio i da tokom boravka na slobodi ostane u kućnom pritvoru, odobrivši mu da ode jedino na sahranu.
Ostali uslovi tiču se zabrane bilo kakvih kontakata s medijima, političke aktivnosti i bilo kakvih javnih komentara, uz izuzetak jednog „kraćeg obraćanja isključivo privatne i lične prirode“ onima koji će prisustvovati sahrani.
Portparol UNMIK-a, Aleksander Ivanko (Alexander Ivanko), rekao je da ne očekuje nikakve teškoće u vezi sa osiguravanjem Haradinajevog izvršenja Tribunalovog naloga, s obzirom da su slični uslovi bili obezbeđivani i prilikom ranijih boravaka na slobodi. „Ovim pitanjima smo se već bavili [u prošlosti]“, rekao je on.
Haradinaj se tokom kosovskog rata (1998-99.) pokazao kao jedan od najsposobnijih zapovednika OVK-a, da bi u martu 2005. – nakon što je saznao za optužnicu koja je protiv njega podignuta – odstupio sa funkcije premijera i potom se dobrovoljno predao Haškom tribunalu.
Sada mu se sudi zajedno sa Idrizom Baljajem (Idriz Balaj) i Lahimom Brahimajem, a zbog navodnog dopuštenja jedinicama OVK-a koje su bile pod njegovom komandom da kidnapuju, ubijaju, pritvaraju i muče srpske, albanske i romske civile, koji su na području Dukađin kolaborirali ili navodno kolaborirali sa srpskim snagama.
Haradinajevo suđenje će se nastaviti i za vreme njegovog kratkog odsustva.
Visoki obaveštajni analitičar srbijanske Službe državne bezbednosti iz vremena kosovskog sukoba svedočio je ove sedmice o saznanjima te službe o aktivnostima OVK-a i samog Haradinaja.
Kao četvrta ili peta osoba po važnosti u Analitičkom odeljenju, Zoran Stijović je imao pristup doslovce svim informacijama kojima je raspolagala Služba državne bezbednosti. On je rekao da je potonja veoma dobro upoznata sa Haradinajevim aktivnostima u OVK-u.
Dodao je i da je gotovo svaki izveštaj o aktivnostima OVK-a na području Dukađin podrazumevao i pominjanje Haradinaja ili nekog iz njegove porodice.
Zbog toga što se nalazila nadomak Albanije, Haradinajeva zona odgovornosti obezbeđivala je koridor kroz koji je OVK mogla da krijumčari oružje. Stoga su se tamo odigrale i neke od najtežih borbi za čitavo vreme trajanja sukoba.
Brendan McKenna je izveštač IWPR-a iz Haga.
