Haški tužilac kritikuje Srbiju pred Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija
Serž Bramerc kaže da je malo toga preduzeto protiv onih koji su omogućili bekstvo osumnjičenih za ratne zločine.
Haški tužilac kritikuje Srbiju pred Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija
Serž Bramerc kaže da je malo toga preduzeto protiv onih koji su omogućili bekstvo osumnjičenih za ratne zločine.
Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 745, 8. jun 2012.)
Glavni tužilac Haškog tribunala saopštio je ove sedmice Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija da je Srbija učinila premalo kada su u pitanju istraga i krivični progon lica koja se sumnjiče za pružanje pomoći osumnjičenima za ratne zločine – Radovanu Karadžiću i Ratku Mladiću – tokom perioda koji su oni proveli u bekstvu.
Tužilac Serž Bramerc (Serge Brammertz) ima obavezu da Savetu bezbednosti – zajedno sa predsednikom Tribunala, sudijom Teodorom Meronom (Theodor Meron) – svakih šest meseci podnese izveštaj o rezultatima rada suda.
Bramerc je u Nujorku 7. juna rekao kako zahtevi da Srbija pokrene postupak protiv lica koja su pomagala rukovodiocima bosanskih Srba – ratnom predsedniku Karadžiću i njegovom vojnom komandantu Mladiću – nisu urodili gotovo nikakvim plodom.
„U proteklih nekoliko godina, mi smo to pitanje pokretali više puta, ali smo videli malo dokaza da se išta uradilo“, kazao je on. „Očekujemo odgovor na naše pitanje o tome kako su begunci poput Karadžića i Mladića toliko godina uspevali da izbegnu hapšenje i da li su im u tome pomagali državni zvaničnici“, rekao je on.
Karadžić je uhapšen u Beogradu, u julu 2008. godine, i trenutno mu se sudi pred Tribunalom. Njegov bivši potčinjeni, Mladić, uhvaćen je 26. maja 2011. u srbijanskom selu Lazarevu. U postupku protiv njega, tužilaštvo je uvodnu reč iznelo 16. i 17. maja.
Otkako su 1995. optuženi, obojica okrivljenih su se nalazila na slobodi.
Bramerc je rekao da mu je tokom njegove poslednje posete Beogradu srbijanski tužilac za ratne zločine, Vladimir Vukčević, obećao da će njegova kancelarija narednih meseci izvršiti opsežne istrage kako bi razotkrila mrežu pomagača.
„Mi pre svega očekujemo rezultate“, kazao je Bramerc.
Odgovarajući na Bramercove ocene, predstavnik Srbije u njujorškom sedištu Ujedinjenih nacija, Feodor Starčević, potvrdio je da je važno utvrditi ko je skrivao osumnjičenike. Rekao je i da su zvaničnici Srbije informacije koje o tome poseduju dostavili kancelariji haškog tužioca.
Starčević je ponovio da je Srbija privržena punoj saradnji sa Haškim tribunalom, naglašavajući da nijedan osumnjičenik više nije na slobodi.
Što se tiče Bosne i Hercegovine, Bramerc je rekao da „hiljade teških zločina još uvek treba da budu istraženi“ od strane lokalnih zvaničnika.
On je upozorio na to da nacionalna strategija koju je bosanska vlada 2008. usvojila neće dati nikakve rezultate ukoliko pitanje ratnih zločina ne postane prioritet i ukoliko u tom pravcu ne budu angažovani i dodatni resursi. Reč je o strategiji koja je zamišljena kao „mapa puta“ za bosanske sudove, a u cilju što bolje istrage i kažnjavanja ratnih zločina.
Bramerc je rekao i da uspeh lokalnih suđenja za ratne zločine zavisi od veće regionalne saradnje, pogotovo između Srbije i Bosne.
„Predloženi protokol o saradnji kancelarija tužilaštava tih dveju zemalja po pitanju ratnih zločina još uvek nije potpisan, iako je od prvobitno planiranog datuma potpisivanja proteklo skoro godinu dana“, kazao je on.
Bramerc je svoj izveštaj zaključio kritikom koju je izrekao na račun novoizabranog predsednika Srbije, Tomislava Nikolića, zbog njegovog poricanja da je masakr koji je u Srebrenici počinjen 1995. godine – kada je ubijeno preko 7,000 bosansko-muslimanskih muškaraca i dečaka – predstavljao genocid.
U intervjuu koji je 31. maja emitovan svega nekoliko sati nakon što je i zvanično položio predsedničku zakletvu, Nikolić je – kako je prenela novinska agencija AFP – rekao da su u pomenutom istočnobosanskom gradu počinjeni „teški ratni zločini“, ali ne i genocid.
Nikolićeve ocene „nisu prihvatljive“ – kazao je Bramerc. „Njegove izjave protivreče činjeničnim i pravnim zaključcima [Haškog tribunala] i Međunarodnog suda pravde (MSP)“, koji su taj masakr proglasili genocidom.
„Takva retorika predstavlja korak unazad, otežava patnje žrtava i ugrožava krhki proces pomirenja u bivšoj Jugoslaviji“, dodao je Bramerc.
Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.
