Holandske trupe UN-a pred istragom o Srebrenici
Tužitelji će istražiti ponašanje jedinice u vreme kada su Srebrenicu, kao „bezbednu zonu“, zauzeli bosanski Srbi.
Holandske trupe UN-a pred istragom o Srebrenici
Tužitelji će istražiti ponašanje jedinice u vreme kada su Srebrenicu, kao „bezbednu zonu“, zauzeli bosanski Srbi.
Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 658, 27. avgust 2010.)
Holandski javni tužilac odlučio je da otvori istragu o postupcima holandskih vojnika koji su se u sklopu mirovnih trupa Ujedinjenih nacija zatekli u srebreničkoj enklavi u vreme kada je ona – 11. jula 1995. godine – pala u ruke bosanskih Srba.
Iako je Srebrenica tada bila zvanično proglašena „bezbednom zonom“, holandski bataljon koji je tamo bio stacioniran – poznatiji kao Dačbat – pokazao se nesposobnim da spreči snage bosanskih Srba da zauzmu to područje.
Ukoliko istraga rezultira krivičnim tužbama, biće to prvi put da su vojnici UN-a i formalno proglašeni odgovornima za srebrenički masakr u kojem je ubijeno oko 8,000 bošnjačkih muškaraca i dečaka.
Srebrenica se smatra najtežim pojedinačnim zločinom na evropskom tlu nakon Drugog Svetskog rata.
Kancelarija tužioca je saopštila javnosti kako je odlučila da pokrene istragu nakon što je u julu dobila formalnu krivičnu prijavu koju su podneli advokati Hasana Nuhanovića i porodice Rize Mustafića.
U toj prijavi, u kojoj se zahteva da protiv komandanata Dačbata bude pokrenut postupak po optužbama za genocid, navodi se da je Nuhanović, u vreme zauzimanja Srebrenice, bio zaposlen kao prevodilac pri UN-u. Zajedno sa svojim roditeljima i bratom potražio je utočište u obližnjim Potočarima, ali su holandski komandanti članove njegove porodice 13. jula primorali da odu. Nuhanovićev otac je u masovnoj grobnici pronađen 2007., a brat 2010. godine.
Mustafić je, pak, bio zaposlen kao električar pri Dačbatu. Prisiljen je da napusti posed koji je kontrolisao UN, i od tada mu se – kako stoji u prijavi – gubi svaki trag.
Porodice Nuhanović i Mustafić su prethodno pokrenule građansku parnicu protiv holandske države, ali se taj slučaj trenutno nalazi pred žalbenim sudom.
Pravna zastupnica dveju porodica, Lizbet Zegveld (Liesbeth Zegveld), izjavila je za IWPR kako se na krivičnu prijavu odlučila nakon što je čula iskaze svedoka iz građanske parnice.
„Krivična prijava se tiče genocida i saučesništva u genocidu, i ja sam sa svoje strane morala da budem ubeđena u to da je opravdana“, kazala je ona. „To uverenje je vremenom postajalo sve snažnije. Takođe, bili smo zauzeti građanskim postupkom i mogli smo da učinimo samo jednu stvar u nekom trenutku, tako da smo se na taj pravi korak odlučili baš sada.“
Ona je rekla i da „prepuštanje neprijatelju po holandskom zakonu predstavlja ratni zločin“.
„Taj zločin je uvršten u krivični zakon nakon Drugog Svetskog rata, kada se saznalo da su građani Holandije obaveštavali Nemce da su njihovi susedi Jevreji“, nastavila je ona.
Zegveldova kaže kako istraga predstavlja „veoma mali, prvi korak“ i da će biti potrebno više meseci da se dođe do bilo kakvog zaključka.
Ranije ove godine, holandski žalbeni sud je odlučio da Ujedinjene nacije ne mogu biti smatrane odgovornima zbog toga što nisu sprečile masakr, a potvrđen je i imunitet te organizacije od krivičnog gonjenja. Ta odluka je bila rezultat građanske parnice koju je pokrenula organizacija pod nazivom Majke Srebrenice, koja zastupa 6,000 rođaka žrtava.
Zaključci jedne istrage u vezi sa ponašanjem Dačbata u Srebrenici – koju je 2002. godine pokrenula holandska vlada, a sproveo holandski Institut za ratnu dokumentaciju – izazvali su gnev u zemlji i doveli do ostavke tadašnjeg premijera, Vima Koka (Wim Kok). Dotični izveštaj je nastao nakon sedmogodišnjeg istraživanja i sadržavao je oštre kritike ponašanja holandskih političkih i vojnih lidera tokom 1995.
Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.
