Iliescu jase na talasu komunisticke nostalgije

Ukoliko se ispostavi da su ankete javnog mnjenja tacne, rumunski glasaci zele da vrate sat unazad.

Usred rastucih ekonomskih i socijalnih problema u zemlji, apatije i razocarenja reformama vlade centra, mnogi se secaju bezbednosti i sigurnosti komunistickog perioda.

Nostalgija biraca za prosloscu odrazava se u sve vecoj podrsci nekadasnjim komunistickim politicarima, koji ce ucestvovati na parlamentarnim i predsednickim izborima 26. novembra.

Ion Iliescu, prvi predsednik zemlje nakon revolucije i nekadasnji komunista, trenutno ima podrsku 47 odsto glasaca u anketama javnog mnjenja. Njegov glavni rival, premijer Mugur Isarescu, ima svega 15 odsto glasova.

Na isti nacin, opoziciona partija Iliescua, Socijaldemokratska partija, PDSR, izgleda da ce dobiti 52 odsto parlamentarnih glasova. Partije vladajuce koalicije, Liberali, Demokrate i Demohriscani, zajedno imaju jedva 27 odsto.

Izbori u novembru dolaze u vreme rasprostranjenog siromastva i ekonomske nesigurnosti. Cetvorogodisnja koaliciona vladavina centra i desnice poklopila se sa katastrofalnim ekonomskim kolapsom.

Infrastruktura Rumunije se raspala, dok se istovremeno nisu ispunile nade u strana investiranja. U doba rastuce krize doslo je do svadja medju koalicionim partnerima.

Poslednji zvanicni podaci ukazuju da 40 odsto Rumuna zivi u bedi i zaradjuje manje od 30 americkih dolara mesecno.

"Cetiri godine ekonomskog opadanja i sve vece nejednakosti u raspodeli dohodaka glavni su razlozi alarmantnog porasta siromastva", kaze sociolog Alina Mungiu, predsednik nevladine organizacije Rumunskog akademskog drustva, SAR. "U ovakvim okolnostima, tesko da iznenadjuje cinjenica da se ljudi sa nostalgijom secaju komunistickog vremena".

Nedavna SAR anketa ukazala je da 80 odsto Rumuna veruje da je ekonomsko stanje u zemlji bilo bolje u vreme komunizma. Samo je 23 odsto ispitanika kazalo da se danas nalazi u boljem finansijskom polozaju.

Cak su i politicki lideri vladajuce koalicije pesimisticni u odnosu na izglede zemlje. Isarescu je 24.oktobra rekao da zemlja nece biti spremna da pristupi Evropskoj zajednici sve do 2007. godine i da je u medjuvremenu potrebno da se postigne mnogo stvari.

Ova izjava Isarescua poklapa se sa odgovorom komesara za prijem novih clanica EU, Guenthera Verheugena koji je rekao da Rumunija i Bugarska nece moci da dostignu evropske standarde pre 2005. godine, sto je u odnosu na nekadasnje komunisticke zemalje kao sto su Poljska, Ceska i Madjarska, visegodisnje zakasnjenje.

Priznanje da clanstvo u EU moze biti odlozeno godinama dodatno zabrinjava lokalne analiticare koji misle da bi se Rumunija mogla ponovo okrenuti Istoku, i svom nekadasnjem savezniku Rusiji.

Ruski ministar spoljnih poslova, Igor Ivanov, posetio je Bucharest u oktobru i vodio razgovore o diplomatskim i ekonomskim vezama, narocito u sektorima saobracaja i energetike.

Ocekuje se da ce eksperti iz obe zemlje nastaviti razgovore o bilateralnom sporazumu. Ali, dva najteza pitanja jos nisu resena. Najosetljivije pitanje predstavlja insistiranje Rumunije da se u sam tekst sporazuma ukljuci aluzija o zauzimanju rumunske teritorije, danasnje Republike Moldavije od strane Moscow, na osnovu sporazuma izmedju nacisticke Nemacke i Sovjetskog Saveza. Bucharest, takodje, tvrdi da se u Moscow jos uvek nalaze zlatne poluge i nacionalno blago koje je prevezeno u Rusiju iz bezbenosnih razloga u toku Prvog svetskog rata.

Novinar dnevnog lista "Romania Libera", Vladimir Alexe, veruje da ce novembarski izbori doprineti izmeni spoljnje politike zemlje "uzimajuci u obzir proslost Iona Iliescua i njegove partije", aluzija na navodno bliske veze koje je bivsi predsednik odrzavao sa Moscow u toku njegove vladavine.

Iliescu odbacuje glasine da je imao stalnu telefonsku vezu sa Kremljom ili tajne veze sa Moscow. On, takodje, odbacuje da je krsio naftni embargo protiv Jugoslavije koji su uvele Ujedinjene nacije 1992. godine (pogledajte BCR 156)

U toku izborne kampanje, sedamdesetogodisnji Iliescu i PDSR naglasili su da prihvataju buduce clanstvo Rumunije u EU kao i napore da zemlja udje u clanstvo NATO.

Medjutim, Iliescu se zavetovao da ce stvoriti "klimu solidarnosti i rada" u osiromasenoj zemlji i insistirao da se moraju sacuvati "pozitivni elementi" proslosti. U toku svog poslednjeg predsednickog mandata, Iliescu je kritikovan sto nije razvio demokratiju i izvrsio reformu ekonomije koja je bila pod kontrolom drzave.

Marian Chiriac je urednik novinske agencije MediaFax iz Bucharesta i urednik "Spoljne politike" cetvoromesecnog casopisa koje izdaje Rumunsko akademsko drustvo.