ISHOD SRBIJANSKIH KOALICIONIH DOGOVORA „BEZNAČAJAN“ ZA BOSNU
Bez obzira na to ko će doći na vlast, malo je verovatno da će se odnosi između Beograda i Sarajeva popraviti.
ISHOD SRBIJANSKIH KOALICIONIH DOGOVORA „BEZNAČAJAN“ ZA BOSNU
Bez obzira na to ko će doći na vlast, malo je verovatno da će se odnosi između Beograda i Sarajeva popraviti.
Skoro tri sedmice je proteklo od srbijanskih izbora, a još uvek se ne zna ko će formirati novu vladu i kako će se to odraziti na odnose između Beograda i susednih zemalja.
Ključni akter bilo koje koalicije biće Socijalistička partija Srbije (SPS), koju je osnovao Slobodan Milošević – nekadašnji jugoslovenski predsednik i donedavni zatočenik pritvorskog centra Haškog tribunala.
No, nije jasno hoće li se SPS prikloniti proevropskoj koaliciji koju predvodi predsednik Demokratske stranke (DS), Boris Tadić, ili će stupiti u savez sa izrazito nacionalističkom koalicijom, okupljenom oko Srpske radikalne stranke (SRS), čijem se lideru Vojislavu Šešelju trenutno sudi u Hagu.
Druga mogućnost potkopava optimizam koji su mnogi na Balkanu, a i šire, osetili nakon što je blok oko DS-a postigao iznenađujuće dobar rezultat na izborima.
Brojni posmatrači postavljaju pitanje kako će buduća beogradska vlada uticati na stanje u još uvek nestabilnom regionu.
Da li bi koalicija između nacionalističkih sledbenika Šešelja, Miloševića i Vojislava Košunice značila i to da na Balkanu sledi povratak starih loših vremena? I da li bi vlada koju bi predvodio SRS izazvala haos na Kosovu, nakon čega bi pažnju preusmerila na Bosnu – u kojoj postoji velika i nekooperativna srpska zajednica, i koja je tradicionalna meta srpske nacionalisitčke retorike?
Pa ipak, postizborni komentari nekolicine bosanskih političara i analitičara nagoveštavaju da situacija nije toliko dramatična. Iako vlada radikala u Beogradu ne bi bila dobra vest, nema – kažu oni – razloga da se očekuje katastrofa. Štaviše, ni proevropska vlada koju bi vodio Tadić ne bi nužno – uprkos pretpostavkama mnogih, pogotovo onih na Zapadu – doprinela stabilnosti u Bosni.
„Srbija danas, u poređenju sa devedesetima, raspolaže znatno manjom vojnom i ekonomskom snagom, zbog čega je, čak i ukoliko se ispostavi da je na opštim izborima pobedio SRS, malo verovatno da bi se Balkan vratio u košmar Miloševićevog doba“, izjavila je Tanja Topić, politička analitičarka iz Banja Luke, prestonice pretežno srpskog bosanskog entiteta (Republika Srpska, RS).
„Bez obzira na to koje će stranke na kraju formirati novu vladu u Beogradu, izvesno je da će takva vlada umnogome biti zasnovana na političkim kompromisima, te stoga slaba i nestabilna.
„Partije nove vlade boriće se za sopstveni politički opstanak, i neće imati dovoljno snage da i drugde, uključujući i Bosnu, izazovu previše nevolja.“
Međutim, Topićeva upozorava i na to kako je malo verovatno da će se nova vlada, sa socijalističkom strankom u svom sastavu, zalagati za jačanje veza sa Bosnom.
„Nova vlada moraće da uključi i Miloševićeve socijaliste i to je najznačajniji rezultat izbora. Takva vlada, u kojoj bi bio i SPS, ne bi bila sposobna za relaksiranje i poboljšanje odnosa sa Bosnom, pogotovo na državnom nivou“, dodala je ona.
Bosanski političari imaju različita mišljenja o budućoj vladi Srbije.
Premijer RS-a, Milorad Dodik, i njegova vladajuća partija Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), ne kriju koga bi želeli da vide na vlasti.
Predsednik RS-a i član SNSD-a, Rajko Kuzmanović, izjavio je za banjalučke Nezavisne novine da će „svaka vlada izabrana u Srbiji imati dobre odnose i sarađivati sa Republikom Srpskom, ali sam ubeđen da će to biti vlada Demokratske stranke“.
Dodik, koji je na poslednjim srbijanskim izborima – kao i na prethodnim predsedničkim, koje je dobio Tadić – otvoreno podržao Tadića i DS, sada tvrdi i da SNSD ima tesne veze s Tadićevom strankom.
„Očekujem da će nova srbijanska vlada nastaviti proces EU-integracija, te da će istovremeno štititi nacionalni suverenitet Srbije, i poništiti nezakonitu nezavisnost Kosova“, rekao je on.
Dodikova podrška je Tadića dovela u sukob sa SRS-om i zamenikom predsednika te partije, Tomislavom Nikolićem. Poslednjih su meseci njih dvojica razmenjivali teške reči.
„Nikolićeva pobeda bi bila fatalna za Srbe“, rekao je Dodik u kampanji za srbijanske predsedničke izbore.
„Dodik je kriminalac“, odgovorio je Nikolić, kako se navodi u izveštaju Radija Slobodne Evrope (RSE).
Topićeva kaže kako u politici važnu ulogu ponekad imaju i lične veze, te sugeriše da bi to što su mu odnosi s Nikolićem zahladneli, Dodika moglo i da košta.
„Ukoliko radikali uspeju da formiraju vladu u Beogradu, bio bi to udarac za Milorada Dodika, i moglo bi – na duži rok – da dovede u pitanje njegov trenutno nesporni status u Banja Luci“, kazala je ona.
Iako su glavne bošnjačke i hrvatske partije u Bosni pozdravile uspeh Tadićevog proevropskog bloka, njihova je podrška mlaka u poređenju s Dodikovom.
„Rezultati srbijanskih izbora nisu ni od kakvog značaja za Bosnu“, rekao je hrvatski član tročlanog bosanskog predsedništva, Željko Komšić.
Komšić izgleda hoće da kaže kako postoji mala razlika između Tadićeve i radikalske politike.
„Nema previše promena. Rezultati pokazuju da je nacionalistički blok – a nisam siguran ni u to da li Tadićevu partiju treba isključiti iz tog tabora – sposoban da formira novu srbijansku vladu“, kazao je on.
Sa ovim se stavom slaže i sarajevski politički komentator Ivan Lovrenović.
„Iako je prirodno da političari iz Sarajeva podržavaju svakog izuzev srbijanskih radikala, u ovom konkretnom slučaju oni nisu oduševljeni ni vladom koju bi vodio Tadić“, rekao je on.
Politička situacija se u samoj Bosni, nakon opštih izbora održanih 2006., pogoršala – uglavnom zahvaljujući Dodikovoj nacionalističkoj retorici.
Premijer RS-a je u više navrata rekao kako neće tolerisati nikakve pretnje postojanju RS-a, tvrdeći da je ukidanje tog entiteta glavni cilj bošnjačkih političara.
Dodik je raspirio vatru srpskog nacionalizma, preteći više puta da bi RS mogla da održi referendum o nezavisnosti – čime je izazvao veliku zabrinutost Bosne i međunarodne zajednice.
„Sarajevski političari su frustrirani činjenicom da Tadić, koji se doživljava kao demokrata, bezuslovno podržava Milorada Dodika i njegovu nacionalističku politiku“, izjavio je Lovrenović za IWPR.
„Bolan je paradoks to da u Bosni Boris Tadić – koga mnogi vide kao demokratskog političara proevropske orijentacije – podržava agresivnu politiku Milorada Dodika.
„Ali, to nije greška Tadića i njegove Demokratske stranke. Pre je u pitanju aksiom beogradske politike, koja se, kada je o Bosni reč, svodi na primenu strategije srpskog nacionalnog jedinstva.
„Tako je barem bilo u poslednjem veku. Otuda, ko god da u Srbiji naposletku bude formirao vladu – radikali ili demokrate – to se neće previše odraziti na Bosnu.“
Nedim Sarač je novinar iz Sarajeva.
Ključni akter bilo koje koalicije biće Socijalistička partija Srbije (SPS), koju je osnovao Slobodan Milošević – nekadašnji jugoslovenski predsednik i donedavni zatočenik pritvorskog centra Haškog tribunala.
No, nije jasno hoće li se SPS prikloniti proevropskoj koaliciji koju predvodi predsednik Demokratske stranke (DS), Boris Tadić, ili će stupiti u savez sa izrazito nacionalističkom koalicijom, okupljenom oko Srpske radikalne stranke (SRS), čijem se lideru Vojislavu Šešelju trenutno sudi u Hagu.
Druga mogućnost potkopava optimizam koji su mnogi na Balkanu, a i šire, osetili nakon što je blok oko DS-a postigao iznenađujuće dobar rezultat na izborima.
Brojni posmatrači postavljaju pitanje kako će buduća beogradska vlada uticati na stanje u još uvek nestabilnom regionu.
Da li bi koalicija između nacionalističkih sledbenika Šešelja, Miloševića i Vojislava Košunice značila i to da na Balkanu sledi povratak starih loših vremena? I da li bi vlada koju bi predvodio SRS izazvala haos na Kosovu, nakon čega bi pažnju preusmerila na Bosnu – u kojoj postoji velika i nekooperativna srpska zajednica, i koja je tradicionalna meta srpske nacionalisitčke retorike?
Pa ipak, postizborni komentari nekolicine bosanskih političara i analitičara nagoveštavaju da situacija nije toliko dramatična. Iako vlada radikala u Beogradu ne bi bila dobra vest, nema – kažu oni – razloga da se očekuje katastrofa. Štaviše, ni proevropska vlada koju bi vodio Tadić ne bi nužno – uprkos pretpostavkama mnogih, pogotovo onih na Zapadu – doprinela stabilnosti u Bosni.
„Srbija danas, u poređenju sa devedesetima, raspolaže znatno manjom vojnom i ekonomskom snagom, zbog čega je, čak i ukoliko se ispostavi da je na opštim izborima pobedio SRS, malo verovatno da bi se Balkan vratio u košmar Miloševićevog doba“, izjavila je Tanja Topić, politička analitičarka iz Banja Luke, prestonice pretežno srpskog bosanskog entiteta (Republika Srpska, RS).
„Bez obzira na to koje će stranke na kraju formirati novu vladu u Beogradu, izvesno je da će takva vlada umnogome biti zasnovana na političkim kompromisima, te stoga slaba i nestabilna.
„Partije nove vlade boriće se za sopstveni politički opstanak, i neće imati dovoljno snage da i drugde, uključujući i Bosnu, izazovu previše nevolja.“
Međutim, Topićeva upozorava i na to kako je malo verovatno da će se nova vlada, sa socijalističkom strankom u svom sastavu, zalagati za jačanje veza sa Bosnom.
„Nova vlada moraće da uključi i Miloševićeve socijaliste i to je najznačajniji rezultat izbora. Takva vlada, u kojoj bi bio i SPS, ne bi bila sposobna za relaksiranje i poboljšanje odnosa sa Bosnom, pogotovo na državnom nivou“, dodala je ona.
Bosanski političari imaju različita mišljenja o budućoj vladi Srbije.
Premijer RS-a, Milorad Dodik, i njegova vladajuća partija Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), ne kriju koga bi želeli da vide na vlasti.
Predsednik RS-a i član SNSD-a, Rajko Kuzmanović, izjavio je za banjalučke Nezavisne novine da će „svaka vlada izabrana u Srbiji imati dobre odnose i sarađivati sa Republikom Srpskom, ali sam ubeđen da će to biti vlada Demokratske stranke“.
Dodik, koji je na poslednjim srbijanskim izborima – kao i na prethodnim predsedničkim, koje je dobio Tadić – otvoreno podržao Tadića i DS, sada tvrdi i da SNSD ima tesne veze s Tadićevom strankom.
„Očekujem da će nova srbijanska vlada nastaviti proces EU-integracija, te da će istovremeno štititi nacionalni suverenitet Srbije, i poništiti nezakonitu nezavisnost Kosova“, rekao je on.
Dodikova podrška je Tadića dovela u sukob sa SRS-om i zamenikom predsednika te partije, Tomislavom Nikolićem. Poslednjih su meseci njih dvojica razmenjivali teške reči.
„Nikolićeva pobeda bi bila fatalna za Srbe“, rekao je Dodik u kampanji za srbijanske predsedničke izbore.
„Dodik je kriminalac“, odgovorio je Nikolić, kako se navodi u izveštaju Radija Slobodne Evrope (RSE).
Topićeva kaže kako u politici važnu ulogu ponekad imaju i lične veze, te sugeriše da bi to što su mu odnosi s Nikolićem zahladneli, Dodika moglo i da košta.
„Ukoliko radikali uspeju da formiraju vladu u Beogradu, bio bi to udarac za Milorada Dodika, i moglo bi – na duži rok – da dovede u pitanje njegov trenutno nesporni status u Banja Luci“, kazala je ona.
Iako su glavne bošnjačke i hrvatske partije u Bosni pozdravile uspeh Tadićevog proevropskog bloka, njihova je podrška mlaka u poređenju s Dodikovom.
„Rezultati srbijanskih izbora nisu ni od kakvog značaja za Bosnu“, rekao je hrvatski član tročlanog bosanskog predsedništva, Željko Komšić.
Komšić izgleda hoće da kaže kako postoji mala razlika između Tadićeve i radikalske politike.
„Nema previše promena. Rezultati pokazuju da je nacionalistički blok – a nisam siguran ni u to da li Tadićevu partiju treba isključiti iz tog tabora – sposoban da formira novu srbijansku vladu“, kazao je on.
Sa ovim se stavom slaže i sarajevski politički komentator Ivan Lovrenović.
„Iako je prirodno da političari iz Sarajeva podržavaju svakog izuzev srbijanskih radikala, u ovom konkretnom slučaju oni nisu oduševljeni ni vladom koju bi vodio Tadić“, rekao je on.
Politička situacija se u samoj Bosni, nakon opštih izbora održanih 2006., pogoršala – uglavnom zahvaljujući Dodikovoj nacionalističkoj retorici.
Premijer RS-a je u više navrata rekao kako neće tolerisati nikakve pretnje postojanju RS-a, tvrdeći da je ukidanje tog entiteta glavni cilj bošnjačkih političara.
Dodik je raspirio vatru srpskog nacionalizma, preteći više puta da bi RS mogla da održi referendum o nezavisnosti – čime je izazvao veliku zabrinutost Bosne i međunarodne zajednice.
„Sarajevski političari su frustrirani činjenicom da Tadić, koji se doživljava kao demokrata, bezuslovno podržava Milorada Dodika i njegovu nacionalističku politiku“, izjavio je Lovrenović za IWPR.
„Bolan je paradoks to da u Bosni Boris Tadić – koga mnogi vide kao demokratskog političara proevropske orijentacije – podržava agresivnu politiku Milorada Dodika.
„Ali, to nije greška Tadića i njegove Demokratske stranke. Pre je u pitanju aksiom beogradske politike, koja se, kada je o Bosni reč, svodi na primenu strategije srpskog nacionalnog jedinstva.
„Tako je barem bilo u poslednjem veku. Otuda, ko god da u Srbiji naposletku bude formirao vladu – radikali ili demokrate – to se neće previše odraziti na Bosnu.“
Nedim Sarač je novinar iz Sarajeva.
