IZVESTAJ IZ REGIONA: NOVE NEDOUMICE OKO SLUCAJA STRPCI

Pise: Marina Grihovic iz Beograda (TU No. 281, 16-21 septembar, 2002)

Nakon sto je na sudjenju jednom od dvadesetorice pripadnika paravojnih

trupa - koliko ih je inace umesano u zloglasnu otmicu voza u Strpcima -

predsedavajuci sudija izjavio da nema nikakvih nagovestaja krivicnog

gonjenja optuzenikovih saizvrsilaca, na predstavnike vlasti pala je sumnja

da nastoje da zataskaju tragove tog zlocina.

Srpske i crnogorske vlasti su izgleda zabrinute zbog toga sto bi ih dalja

sudjenja osumnjicenima u ovom slucaju - i to uoci presudnih izbora u obe

republike - dodatno udaljila od nacionalistickih glasaca. Advokati kazu da

su pritisak na tuzilastvo izvrsili i predstavnici prethodne vlasti,

pribojavajuci se obelodanjivanja dokaza o vlastitoj umesanosti u zlocin.

Nove tvrdnje o zataskavanju iznesene su nakon sto je Nebojsi

Ranisavljevicu, 9. septembra, izrecena presuda zbog sudelovanja u ubistvu

19 nesrpskih putnika voza koji je - pre gotovo deset godina, u vreme kada

je besnio bosanski rat - iz Beograda krenuo put crnogorskog primorja.

Ranisavljevica je sud u Bijelom Polju (Crna Gora) osudio na 15 godina

zatvora.

Dana 27. februara 1993. godine, dvadesetak naoruzanih ljudi uslo je u

pomenuti voz, zahtevajuci od putnika da im pokazu licna dokumenta. Oni

cija prezimena nisu bila srpska - 18 Muslimana i jedan Hrvat - izvedeni su

iz voza na stanici Strpci (na samoj granici sa Republikom Srpskom, RS), da

bi potom bili opljackani, ubijeni i baceni u reku Drinu. Pripadnici

paravojnih jedinica su ocigledno prvobitno planirali razmenu putnika za

Srbe koje su prethodno zarobili Bosnjaci (tj. bosanski Muslimani).

Ondasnje vlasti su jasno pokazale da se protive istrazi ovog zlocina, sto

je samo podstaklo sumnje da i one same imaju sta da kriju. Godine 1994.

uhapsen je osumnjiceni vodja bande Milan Lukic, koji je medjutim - nakon

sto mu je saslusanje vise puta odgadjano - deportovan u RS, gde je docekan

kao heroj, i gde i danas, prema izvorima IWPR, mirno zivi u Visegradu.

Ranisavljevic je uhapsen posle tri godine, trebalo je da prodju jos cetiri

da bi doslo do sudjenja - koje je i samo trajalo cetiri godine.

Na sudjenju Ranisavljevicu u Bijelom Polju, sudu je receno da je bivsim

beogradskim liderima od strane zeleznickog obezbedjenja bilo upuceno

upozorenje da se planira takav zlocin, ali da su oni odlucili da to

ignorisu. Izrecene su i tvrdnje po kojima je sluzbenicima zeleznice cak

bilo naredjeno da izbrisu kljucne podatke - na primer, to da ce voz biti

zaustavljen u Strpcima, zatim ime strazara u vagonu iz koga su putnici

oteti, kao i ime vozaca.

Advokat Savo Popovic, koji je u ime beogradskog Centra za humanitarno

pravo pratio tok sudjenja, kaze da prakticno sve ukazuje na umesanost

bivsih nosilaca vlasti u sam zlocin. "Kako inace objasniti cinjenicu da je

Lukic uhapsen u Srbiji, a da su ga onda oslobodili? Osim toga, da su

zaista hteli, mogli su da uhapse i ostale osumnjicene, s obzirom da su u

to vreme srpske tajne sluzbe bile i te kako uticajne medju bosanskim

Srbima i da su bile u prilici da zaustave pocinioce."

Po zavrsetku sudjenja Ranisavljevicu, predsedavajuci sudija Vukoman

Golubovic izricito je nagovestio da osudjenikovi saucesnici nece biti

izvedeni pred sud: "Nemam nikakvih informacija o optuzbama protiv bilo

koga drugog." Njegove su opaske podstakle sumnju u to da se i nova vlast,

podjednako istrajno koliko i stara, odupire sprovodjenju istrage.

Prema zvanicnom obrazlozenju, nova sudjenja ne treba ocekivati zbog toga

sto su svi osumnjiceni trenutno nastanjeni u RS i sto ne postoje nikakve

naznake da su tamosnje vlasti spremne da ih isporuce. No, neki posmatraci

smatraju da je u pitanju puki izgovor za obustavu istrage, i tvrde da

stvarni razlog pociva u nedostatku politicke volje. U obe republike se

iscekuju izbori, a domaca sudjenja za ratne zlocine izrazito su

nepopularna, buduci da nacionalisti u optuzenim Srbima ne vide zlikovce,

nego heroje.

I zaista, potonju teoriju potvrdio je i funkcioner srpske vlade koji je,

govoreci za IWPR, zahtevao da ostane anoniman. "Ranisavljevic je dobio sta

je zasluzio, i to je trebalo da se dogodi i svima drugima koji su

odgovorni za zlocine. Ali ni mi, kao ni zvanicnici iz Crne Gore, ne zelimo

da razljutimo nacionalisticke grupacije uoci samih izbora".

Marina Grihovic je nezavisni novinar iz Beograda.