IZVESTAJ: Srbin se suocava sa zahtevom za odstetu

Nekadasnjem pripadniku srpskih paravojnih snaga sudi se u odsustvu pred saveznim sudom SAD zbog navodno pocinjenih ratnih zlocina u Bosni.

Cetiri bosanska Muslimana zahtevaju odstetu od vise miliona dolara od Nikole Vukovica koji ih je, zajedno sa stotinama drugih, navodno tukao i mucio u Bosni za vreme trajanja sukoba tokom 1992. godine.

Zavrsno rociste gradjanske parnice u Atlanti (Dzordzija) odrzano je 23. oktobra. Na presudu ce se cekati vise nedelja, ako ne i meseci.

Vukovic, kome su SAD navodno dale politicki azil, ozenjen je Muslimankom i u Atlanti zivi od 1997. Veruje se da je napustio Ameriku, ali se zalioci, koji vise ne zive u Bosni, jos uvek nadaju da ce im savezni sud obezbediti nekoliko miliona dolara po osnovu zahteva za odstetu i potvrditi da je rec o ratnom zlocincu.

Poslednjih je godina mnogim licima osumnjicenim za ratne zlocine sudjeno pred sudovima SAD ili je protiv njih vodjen postupak administrativne prirode - oduzimanje zelenog kartona ili, cak, drzavljanstva. Na sudjenjima je odsteta retko isplacivana zaliocima, s obzirom na to da vecina optuzenih vise ne zivi u Americi i da je za njihovim novcem suvise tesko tragati preko okeana.

Zalioci u predmetu Atlanta - Kemal Mehinovic, Hasan Subasic, Muhamed Bisic i Safet Hadzialijagic - tvrde da su tuceni i muceni od strane Vukovica i njegove paravojne grupe "Crni Vukovi", osnovane u Bosanskom Samcu (severna Bosna) aprila 1992.

U pitanju je telohranitelj Stevana Todorovica - nekadasnjeg sefa policije u Bosanskom Samcu, koji se trenutno nalazi na odsluzenju desetogodisnje kazne, nakon sto je decembra 2000. priznao krivicu pred Medjunarodnim sudom za bivsu Jugoslaviju u Hagu, po tacki optuznice koja se odnosila na zlocine protiv covecnosti.

Cetiri zalioca optuzuju Vukovica da ih je, zajedno s ostalima, vredjao i tukao metalnim cevima, bejzbol-palicama i stolicama.

Oni tvrde da je jednog od njih, Safeta Hadzijalagica, Vukovic "zigosao" urezavsi mu nozem u celo mesec i zvezdu (islamsko znamenje), dok ga je za to vreme jahao i izvikivao uvredljive i ponizavajuce reci vezane za njegovu etnicku pripadnost. Nakon toga je zaliocevu okrvavljenu glavu zario u kontejner koji je bio koriscen kao nuznik.

Zalioci tvrde da su vise puta podvrgavani laznim pogubljenjima, ucescu u ruskom ruletu, kao i da su bili prisiljavani da posmatraju ubistva, mucenja, silovanja i ostala zlodela.

Mehinovic, glavni podnosilac zalbe, kaze da ga je Vukovic prisilio da "polize sopstvenu krv sa zida" nakon premlacivanja koje je izvrseno u Bosanskom Samcu. Tokom procesa optuzeni je od strane onih koji su bili svedoci njegove karakteristicne surovosti bio opisan kao "sadista" i kao neko ko je, kako se cini, uzivao u samim mucenjima.

Postupak je u ime cetvorice zalilaca pokrenula organizacija za zastitu ljudskih prava, Centar za pravdu i odgovornost (CJA), nakon sto je vlada SAD iz tehnickih razloga odbila da podigne optuzbu protiv Vukovica.

Buduci da je rec o gradjanskoj parnici, Vukovic ne moze biti upucen u zatvor. On moze biti primoran da plati odstetu, moze biti deportovan, a moze mu se i oduzeti status azilanta.

"Otuda ova gradjanska parnica predstavlja jedini nacin na koji Vukoviceve zrtve mogu da zahtevaju da se on kazni za ono sto su on i njegovi saucesnici ucinili njima i stotinama drugih", izjavila je Sandra Koliver, izvrsni direktor CJA.

Istraga u Atlanti poklopila se sa haskim procesom protiv osumnjicenih pocinilaca ratnih zlocina u Bosanskom Samcu, u kome je Bisic takodje svedocio.

CJA tvrdi da su dva sudska predmeta komplementarna: dok Haski tribunal goni vodeceg medju navodnim zlocincima, sud u Atlanti sudi jednom od stotina i stotina "nizih" vojnih lica koji su osumnjiceni da su ucestvovali u zlocinima.

Parnica koju je poveo CJA zasniva se na Zakonu o utvrdjivanju delikata stranih drzavljana i Zakonu o zastiti zrtava nasilja - pravnim aktima SAD kojima je data punomoc saveznim sudovima da saslusaju tvrdnje o deliktima, koje dolaze od strane americkih, ali i neamerickih drzavljana, a protiv pocinilaca necuvenih (ili izuzetnih) krsenja ljudskih prava, koji su se doselili u Ameriku.

Bivsi Vukovicev advokat Leri Penki rekao je da je optuzenik napustio zemlju kako bi obavio izvesne licne poslove. CJA je obavestila IWPR da nezavisan izvor u Bosni veruje da bi se Vukovic mogao nalaziti ili u Sjedinjenim Drzavama, ili u Slavoniji (istocna Hrvatska) gde je u ranijem periodu bio nastanjen.

"Ukoliko je Vukovic zaista pobegao iz zemlje, to vec samo po sebi predstavlja nekakvu malu pobedu", izjavila je Koliver. "Jedan od razloga za preuzimanje ovog slucaja bio je da se posalje jasna poruka pociniocima takvih zlocina, kao i toboznjim pociniocima, da SAD nece za njih predstavljati bezbedno skroviste".

"Mi cemo, osim toga, traziti presudu kojom bi zaliocima nedvosmisleno bilo dato pravo na novac koji je Vukovic zaradio ili ce tek zaraditi tokom ostatka svog zivota, izuzimajuci onu sumu koja mu je neophodna za osnovno izdrzavanje vlastite porodice".

Tanja Domi je bivsi portparol OSCE u Bosni, sada na postdiplomskim studijama na Univerzitetu Kulumbija u Njujorku.