Jugoslovenski Istocni Front

Proslog vikenda vecina stampe u Sofiji sokirala je svoje citaoce podjednako ostrim naslovima koji nisu dali razloga za opustenost. Vest sa naslovnih strana bila je da je zamenik premijera Jugoslavije Vojislav Seselj zapretio da ce objaviti rat susednim zemljama koje su pruzile svoje vojne baze i teritoriju NATO-u u slucaju ofanzive na Kosovu. Bugarska se nalazi na spisku.

Naravno, takve pretnja od strane lidera srpskih ekstremnih nacionalista vise govori o samoj Srbiji nego o nekakvoj realnoj vojnoj strategiji. Ona nije mogla biti shvacena ni kao sluzbena izjava ni kao neka vrsta ultimatuma od strane Beograda. Takvi histericni izlivi nisu nepoznati u balkanskoj politici.

Ipak, Seseljeve reci neprijatno podsecaju na potencijalne tenzije koje bi mogle da se stvore izmedju nacionalisticke Srbije i njenih suseda, pogotovo u kontekstu kontinuirane krize na Kosovu.

Jugoslavija, naravno, ostaje najveca pretnja regionalnoj stabilnosti, dok sredjivanje te krize zahteva sve vece ucesce atlantskih i evropskih organizacija i drzava. U tom kontekstu, Bugarska je, kao regionalni igrac, radije nastojala da krene u aktivnu diplomatsku akciju u vezi sa Kosovom, nego da ostane pasivna i da odmah izabere stranu.

Dan pre Seseljevih pretnji, ministarka spoljnih poslova Bugarske Nadezda Mihailova obavila je telefonski razgovor sa svojim francuskim kolegom Huberom Vedrinom. Prema izvestajima, Vedrin, koji je bio ko-predsedavajuci konferencije o Kosovu u Rambujeu, zatrazio je od Mihailove da osigura da Bugarska posreduje kao "aktivni sused" na ubedjivanju Srba i Albanaca o potrebi za resenjem za problematicnu pokrajinu.

Takva uloga ne bi predstavljala nista novo za Bugarsku. Pre nekoliko sedmica, samo par sati pre nego sto je srpski parlament odobrio ucestvovanje Beograda na razgovorima u Rambujeu, Mihailova je doputovala u Beograd na razgovore sa ministrom spoljnih poslova Jugoslavije Zivadinom Jovanovicem. Ona ga je podsetila da Sofija podrzava mirovno resenje za kosovsku krizu. Medjutim, jasno je dala do znanja da ce ako diplomatski napori budu neuspeli, Bugarska podrzati sve druge akcije koje preduzme medjunarodna zajednica da bi ozbedila resenje. Eufemizam jedva da je bio suptilan.

Pozadina za takvu izjavu je nacrt okvira ugovora izmedju Bugarske i NATO-a. Na osnovu tog dokumenta, NATO snage bi mogle, ako to bude neophodno, da prodju preko bugarske teritorije u obavljanju svoje misije na Kosovu. Medjutim, Bugarska vec duze vreme jasno izrazava svoju politiku, na primer, svoj stav je objavila na sastanku balkanskih zemalja u Antaliji, Turska, prosle jeseni. Ipak, diplomatski odnosi sa Beogradom su ostali konstruktivni: na sastanku u Antaliji, na primer, premijer Bugarske Ivan Kostov igrao je znacajnu ulogu u ubedjivanju tadasnjeg premijera Jugoslavije Momira Bulatovica da potpise zajednicku deklaraciju.

Najveci rizik od Seseljevih neobuzdanih ratnih poklica je da bi njih mogla iskoristiti bugarska opozicija, Socijalisti, kao argument protiv okvirnog dogovora NATO-a kada se nadje u parlamentu, sto se ocekuje sledece sedmince. Medjutim, pozicija Socijalista je po pitanju balkanske politike bila prilicno nedosledna. Na primer, najpre je prvi vodja stranke Giorgi Purvanov izjavio da je nedavni bugarsko-makedonski dogovor kojim se resava jezikci spor "tezak politicki kompromis" za Bugarsku koji bi mogao da bude riskantan. Nekoliko dana kasnije, medjutim, izgledalo je kao da je stranka potpuno zaboravila stav svog vodje i izdala saopstenje kojim je podrzala dogovor sa Makedonijom. Takve oprecnosti u stvari podrivaju bilo kakve proteste koje bi stranka mogla da ulozi po pitanju dozvole NATO trupama na bugarskom tlu.

Medjutim, pitanje NATO trupa za Kosovo nije omedjeno samo na Bugarsku. Ono je svorilo poteskoce i za Rumuniju. Nedavno su predsednici Bugarske i Rumunije, Petar Stojanov i Emil Konstantinesku, potpisali zajednicko pismo predsedniku Jugoslavije Slobodanu Milosevicu. U njemu su apelovali na Beograd da prihvati trupe NATO-a kao cuvare mira na Kosovu ukoliko bi posle Rambujea usledio dogovor. Makedoniji, koja je utvrdila svoju ulogu kao vrsta baze za trupe NATO-a na Kosovu, je nedavni bugarsko-makedonski dogovor o jeziku uneo dodatno samouzdanje. Medjutim, Skoplje je suoceno sa neprijatnim dilemama. (Vidi, Iso Rusi, "Makedonija pred tackom kljucanja", Izvesta o krizi na Balkanu, br. 1) Za sada, svi susedi Srbije se nadaju da ce dogovor za Kosovo, ukljucujuci i trupe NATO-a u pokrajini, biti potpisan bez obzira na vruce pretnje zamenika premijera Seselja.

Giorgi Koritarov je izvestac Radija Slobodna Evropa u Sofiji.