Karadžić i Mladić „delovali zajedno“

Rachel Irwin

Senior Reporter

Wednesday, 16 February, 2011

The link has been copied

Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 679, 11. februar 2011.)

Bivši komandant vojnih snaga Ujedinjenih nacija u Bosni i Hercegovini rekao je tužiocima Haškog tribunala ove sedmice da su Radovan Karadžić i njegov vrhovni vojni zapovednik Ratko Mladić bili stvarni lideri, te da su „delovali zajedno“.

„I g. Karadžić i general Mladić su evidentno odlučivali o onome što su radili“, kazao je svedok optužbe general ser Rupert Smit (Rupert Smith), koji se sa pomenutom dvojicom susreo u nekoliko navrata tokom 1995.

„Oni su očito delovali zajedno [sa ostalim članovima rukovodstva bosanskih Srba]“, nastavio je Smit. „To je ono [što] su nam i oni rekli – da zajedno rade ’kao jedan’.“

„Što se tiče samih formacija, tačnije vojske bosanskih Srba, jeste li bili u prilici da uočite prirodu zapovedne strukture i odnose komandovanja i kontrole?“, pitao je advokat tužilaštva Alan Tiger (Alan Tieger).

„Govoreći na osnovu utiska koji sam tokom vremena stekao, radilo se o vojsci u kojoj su naređenja bila izvršavana“, odgovorio je Smit. „Instrukcije, davane sa vrha, sprovođene su u delo na dnu, a mogli ste da vidite i kako ide komunikacija ka vrhu.“

Tužioci tvrde da je Karadžić, koji je u periodu od 1992. do 1996. bio predsednik samoproglašene Republike Srpske (RS), planirao i nadzirao opsadu Sarajeva, koja je trajala 44 meseca i u kojoj je poginulo skoro 12,000 ljudi, dok je grad potpuno devastiran. Karadžićeva vojska se tereti da je namerno otvarala snajpersku i artiljerijsku vatru na civilno stanovništvo, a sa ciljem „širenja terora“ u gradu.

Optužnica ima ukupno 11 tačaka i u njoj se navodi da je Karadžić odgovoran za zločine genocida, progona, istrebljenja, ubijanja i prisilnog raseljavanja, koji su „doprineli ostvarivanju cilja – trajnog raseljavanja bosanskih Muslimana i bosanskih Hrvata sa teritorije na koju su polagali pravo bosanski Srbi“. Karadžić je uhapšen u Beogradu, jula 2008., nakon što je 13 godina proveo u bekstvu.

Smit je izjavio kako su, kada bi generalu Mladiću izrazio zabrinutost zbog nastavka snajperskih i artiljerijskih napada na Sarajevo, kao odgovor sledile „priče koje su se ponavljale“.

„Jedan odgovor je glasio: ’Mi to radimo jer oni (bosanska vlada) to rade’, a drugi: ’Vi ih ne zaustavljate, tako da ja moram to da radim’“, prisetio se Smit.

Međutim, svedok je rekao kako su, po njegovom mišljenju, „glavni deo“ granatiranja Sarajeva izvršile snage bosanskih Srba, koje su opkolile taj grad.

„A jeste li, tokom perioda u kojem ste obavljali svoju dužnost, bili u stanju da odredite efekat ili cilj granatiranja civilnih područja?“, pitao je Tiger.

„Cilj je, kako sam ja to shvatio, bilo uznemiravanje stanovništva u celini“, kazao je Smit. „Nije postojala nikakva konkretna meta, a događaji su se ređali nasumično. Niste ih mogli shvatiti kao povezane sa onim što se dešavalo na terenu, gde su padale granate.“

Smit je rekao da se sa Mladićem susreo i u martu 1995. godine, nakon posete istočnoj enklavi Srebrenica, u vreme kada je to još uvek bila zaštićena zona UN-a. U julu iste godine, snage bosanskih Srba su zauzele tu enklavu i ubile oko 8,000 bošnjačkih muškaraca i dečaka. Karadžić i Mladić su optuženi za planiranje i nadziranje ovog zločina.

Međutim, Smit je rekao da je Mladić u martu imao „drugačije razumevanje toga šta je bezbedna zona“.

Po Smitovim rečima, Mladić je uzeo mapu i nacrtao mali „romb“ oko same Srebrenice.

„Da je napao, poštovao bi taj romb i ništa drugo“, kazao je Smit, dodajući kako se nije složio sa Mladićevim suženim shvatanjem bezbedne zone.

Nekoliko meseci kasnije, u maju 1995., Smit je – kako je rekao – uputio upozorenje i vojsci bosanskih Srba i armiji bosanske vlade da vrate teško naoružanje na ono što je nazvano „mestom za prikupljanje oružja“.

„Ja sam naglasio da je odluka o tome hoće li doći do upotrebe sile potpuno u rukama generala Mladića – ukoliko on vrati oružje, ono neće biti upotrebljeno“, kazao je Smit.

No, oružje nije bilo vraćeno do isteka datog roka – nastavio je Smit – pa su 26. maja otpočela vazdušna dejstva NATO-a po vojnim ciljevima bosanskih Srba. Bosanski su Srbi zauzvrat navodno kao taoce uzeli 200 vojnih posmatrača i pripadnika mirovnih trupa UN-a, pri čemu su mnogi od njih bili iskorišteni kao živi štit.

Smit je rekao kako veruje da je uzimanje talaca bilo „kontrolisano iz centra“, odnosno da se radi o akciji kojom je rukovodio Mladić.

„Ne mislim da je iko od nas sumnjao u to da je on bio nadležan za pitanje talaca“, rekao je Smit.

A kada je Karadžić trebalo da počne sa unakrsnim ispitivanjem, on je pozdravio Smita i osvrnuo se na njegovo „dobro zdravlje“.

„Vidim da ne starite i da Vam je pamćenje veoma sveže“, primetio je uz smešak Karadžić.

Međutim, u nastavku ispitivanja, njihov je razgovor povremeno postajao prilično napet.

„Vi ste došli sa namerom da okončate rat, a da bi on bio okončan, bilo je neophodno bombardovati Srbe, pri čemu je trebalo i da UN izmeni [vlastiti] mandat kako bi se omogućila upotreba sile – slažete li se sa time?“, pitao je Karadžić.

„Ja nisam došao sa namerom da okončam rat“, odgovorio je Smit.

„Je li Vaš stav bio taj da Ujedinjene nacije treba da pribegnu upotrebi sile?“, pitao je Karadžić.

„Ne, to nije bio moj stav, pogotovo ne na početku mog mandata“, kazao je Smit.

Karadžić je kasnije predočio niz dokumentata koji su se odnosili na NATO-bombardovanje i potonju talačku krizu, te rekao kako se „stiče utisak da Vi vodite nekakav lični rat protiv Mladića“.

„Jeste li za vreme rata pokušali da savladate Mladića . . . da ga ponizite, i jeste li time doprineli našoj patnji?“, pitao je Karadžić.

„Ne, nisam želeo da ga ponizim i nisam bio zainteresovan za to da bilo ko što više pati“, odgovorio je Smit. „Suština onoga što se od mene zahtevalo da uradim . . . bila je promena namera komandanta (Mladića) i onih koji su ga, poput Vas, okruživali. U tom smislu – naravno da je u pitanju lična stvar.“

Karadžić mu je uzvratio tvrdnjom da je time „smišljeno postao ratni saveznik našeg neprijatelja“.

„Nije jasno da li . . . ste pokušali da izmenite situaciju na terenu kako biste Muslimanima i Hrvatima omogućili što bolju pregovaračku poziciju?“, pitao je Karadžić.

„Nisam činio ništa da bih popravio situaciju druge strane“, kazao je Smit. „Bilo je neizbežno da ono što smo radili napadajući vojsku bosanskih Srba [bombardovanjem od strane NATO-a] promeni taj odnos snaga. Moj cilj je bio da ponovo nametnem zone isključenja i preuzmem oružje koje je iz njih povučeno.“

Suđenje se nastavlja iduće sedmice.

Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.