Karadžić osporava svedočenje patologa o posmrtnim ostacima u Srebrenici
Okrivljeni tvrdi da su pronađeni leševi nastali pre onoga što se desilo u julu 1995.
Karadžić osporava svedočenje patologa o posmrtnim ostacima u Srebrenici
Okrivljeni tvrdi da su pronađeni leševi nastali pre onoga što se desilo u julu 1995.
Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 721, 9. decembar 2011.)
Ratni predsednik bosanskih Srba, Radovan Karadžić, sugerisao je ove sedmice sudskom veštaku da su se leševi – koji su u masovnoj grobnici pronađeni nakon masakra koji se u julu 1995. odigrao u Srebrenici – na istom mestu nalazili tokom više ranijih meseci ili godina.
„Mnoga tela [su pronađena] sa dva ili tri sloja odeće“, primetio je Karadžić, koji se u sudnici brani samostalno. „Rat je na tom području trajao 44 meseca . . . Da li se slažete da je verovatnije da su te osobe ubijene tokom zime, a ne tokom leta?“
Svedok optužbe Kristofer Lorens (Christopher Lawrence) je odgovorio: „Zbog čega su na sebi imali više slojeva odeće – to ne znam.“
Lorens je ranije bio vođa sudsko-medicinskog tima Haškog tribunala, dok je danas državni sudski patolog za Tasmaniju (Australija).
U vreme kada je, 1998. godine, radio na jednoj mrtvačnici u bosanskom gradu Visokom, nadzirao je istraživanje ljudskih ostataka koji su ekshumirani iz brojnih masovnih grobnica nastalih nakon srebreničkog masakra.
Prema sažetku njegovog ranijeg svedočenja pred Tribunalom koji je sačinilo tužilaštvo, patolozi iz Lorensovog tima izvršili su obdukciju 2,239 vreća sa ostacima najmanje 883 osobe. Pomenuti tim je identifikovao preko 1,000 prostrelnih rana i 44 poveza za oči.
Nakon što su u julu 1995. zauzele srebreničku enklavu, snage bosanskih Srba ubile su oko 8,000 bošnjačkih muškaraca i dečaka. Reč je o masakru koji je presudama Tribunala i Međunarodnog suda pravde (MSP), čije je sedište takođe u Hagu, proglašen genocidom.
Karadžiću se pripisuje neposredna i zapovedna odgovornost za Srebrenicu, kao i za opsadu Sarajeva, koja je trajala 44 meseca i u kojoj je ubijeno skoro 12,000 ljudi.
U optužnici, koja ima ukupno 11 tačaka, navodi se da je on odgovoran za zločine genocida, progona, istrebljenja, ubijanja i prisilnog raseljavanja, koji su „doprineli ostvarivanju cilja – trajnog raseljavanja bosanskih Muslimana i bosanskih Hrvata sa teritorije na koju su polagali pravo bosanski Srbi“.
Karadžić je uhapšen u julu 2008. u Beogradu, nakon što je 13 godina proveo u bekstvu. Svedočenja protiv njega teku od aprila 2010.
Na početku svog iskaza, Lorens je tužiocima rekao kako se „bavio veoma oskudnim ostacima“, te da je usled toga ponekad bilo nemoguće precizno reći kako je neka osoba umrla.
„Morate razumeti da su mnoga od tih tela bila u priličnoj meri raspadnuta i da delovi tela više nisu bili povezani [sa nekim određenim telom]“, kazao je Lorens.
U izvesnim slučajevima – što je ilustrovano fotografijama ljudskog mozga sa metkom u njemu – bilo je jasno da je „uzrok smrti bila rana od metka koji je ispaljen u glavu“, kazao je svedok.
Međutim, u ostalim slučajevima, tela su bila „neprepoznatljiva“.
„Kada su tela bila neprepoznatljiva i kada nismo bili u stanju da ih spojimo, nismo mogli ni da kažemo šta je uzrok smrti“, rekao je Lorens.
Dodao je i da tada nije bio u stanju da, na osnovu sprovedenih ispitivanja, utvrdi vreme smrti.
Karadžić ga je kasnije pitao za poveze na očima koji su nađeni na nekim telima, pokazujući mu fotografiju raspadnute ljudske glave na kojoj se jasno razaznaje povez za oči.
Svedok je rekao kako misli da fotografija prikazuje prednji deo glave, ali da nije siguran.
„Zar ne mislite da bismo onda mogli da vidimo nosne šupljine?“, pitao je Karadžić.
„Moguće, ali . . . mnoge komponente lica su izgubljene. Ne mogu da tvrdim da li gledamo u lice ili potiljak“, kazao je Lorens.
Karadžić je potom emitovao video-snimak „islamskih boraca“ za koje je rekao da su nosili trake za glave nalik povezima za oči koji su pronađeni u grobovima. Svedok nije bio u stanju to da potvrdi.
Lorens je rekao da su tela iz jedne grobnice sadržavala tela na kojima je nakon rana po zglobovima – uključujući laktove, kolena i noge – usledilo „fatalno ranjavanje u glavu“.
„Kao patolog, nikada ne koristim reč ’tortura’, ali se čovek zapita nisu li te povrede namerno nanete“, konstatovao je Lorens.
Karadžić je, pak, rekao da su te rane možda nanete „raspršenom vatrom, otvorenom dok je osoba bežala, mičući ruke i noge“.
Svedok je rekao da to ne zna, ali da je samo u jednoj grobnici utvrdio nekakvu pravilnost.
Karadžić se zapitao kako to da se unutar iste grobnice mogu nalaziti tela u različitim fazama raspadanja, na šta je Lorens rekao da se radi o procesu koji „može varirati od vrha do dna“, zbog razlike u nivoima kiseonika i vlage.
Okrivljeni je još jednom pitao svedoka može li da „isključi“ to da su ljudi iz masovne grobnice ubijeni pre jula 1995.
„Rekao sam Vam da ne mogu samo na osnovu gledanja utvrditi koliko su dugo mrtvi. Na osnovu pukog gledanja, ja ne mogu odbaciti tu mogućnost – to je moguće uraditi na osnovu drugih istraživanja“, kazao je svedok.
Nakon što je Karadžić okončao unakrsno ispitivanje, tužilaštvo je pokazalo fotografiju koja se ticala optuženikove tvrdnje da su dotični ljudi morali biti ubijeni u zimu zato što su na sebi imali više slojeva odeće.
„Ovo su još uvek slike iz Potočara [pokraj Srebrenice], načinjene 12. i 13. jula 1995.“, rekao je svedoku tužilac Kristofer Mičel (Christopher Mitchell). Te fotografije prikazuju muškarce koji nose košulje dugih rukava, prsluke, pa čak i kapute.
Jedan stariji čovek na jednoj od fotografija nosio je crveni pulover i kaput. Mičel je potom pokazao i drugu fotografiju, koja po njegovim rečima prikazuje ostatke tog čoveka i na kojoj se još uvek može videti crveni džemper.
Karadžić se umešao i rekao da je govorio „ne o odeći na gornjem, nego o odeći na donjem delu tela“.
Suđenje će se nastaviti u januaru, nakon zimske pauze u radu suda.
Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.
