Karadžić pozvao člana bosanskog predsedništva da svedoči
Okrivljeni tvrdi da bi bošnjački političar mogao da iznese podatke o oružju koje je bilo upotrebljeno protiv srpskih civila.
Karadžić pozvao člana bosanskog predsedništva da svedoči
Okrivljeni tvrdi da bi bošnjački političar mogao da iznese podatke o oružju koje je bilo upotrebljeno protiv srpskih civila.
Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 751, 23. jul 2012.)
Bivši predsednik bosanskih Srba, Radovan Karadžić, zatražio je ove sedmice pismenim putem od člana bosanskog predsedništva, Bakira Izetbegovića, da se pojavi kao svedok odbrane na njegovom suđenju.
Bakir Izetbegović je bošnjački član tročlanog predsedništva Bosne i Hercegovine; preostala dvojica su predstavnici Srba i Hrvata, čime je ostvarena zastupljenost sve tri glavne nacionalne zajednice. Reč je o sinu pokojnog Alije Izetbegovića, koji je polovinom devedesetih godina, u vreme trajanja rata, bio predsednik Bosne.
Karadžić je u svom pismu naveo da će Izetbegović možda moći da „rasvetli“ period tokom kojeg je njegov otac obavljao funkciju predsednika, uključujući i ono o čemu okrivljeni govori kao o nabavci oružja i vojne opreme „uz kršenje embarga Ujedinjenih nacija na oružje“.
„Kao što Vam je poznato, znatan deo tog oružja završio je u rukama [pripadnika] Dvadeset i osme divizije [vojske bosanske vlade] u Srebrenici, koji su ih upotrebili za napad na srpske civile i naveli nas da stupimo u akciju protiv te ’bezbedne zone’“, saopštio je Karadžić.
Kao istočna enklava, Srebrenica je 1993. bila proglašena za demilitarizovanu „bezbednu zonu“ pod kontrolom Ujedinjenih nacija. Snage bosanskih Srba su taj grad zauzele 11. jula 1995. Karadžiću se, pak, pripisuje odgovornost za omogućavanje masakra koji je potom usledio, i u kojem je ubijeno preko 7,000 bošnjačkih muškaraca i dečaka.
Karadžić je u pismu dodao da Izetbegovića želi da pita i o „navodima po kojima je bosanska vlada za vreme rata inscenirala neke od zloglasnih artiljerijskih incidenata u Sarajevu kako bi izdejstvovala međunarodnu intervenciju u vlastitu korist“.
Okrivljeni je te tvrdnje – po kojima su snage bosanske vlade izvršile minobacačke napade na grad kako bi za to okrivile srpske jedinice u čijem se obruču grad nalazio – više puta već iznosio na svom suđenju.
Karadžić je pismo iskoristio i da bi optužio Izetbegovića zato što je pisao tužiocu Tribunala, Seržu Bramercu (Serge Brammertz), i od njega zatražio da se žali na odluku donetu u junu 2012. kojom je okrivljeni oslobođen optužbi za genocid koji je 1992. počinjen u sedam bosanskih opština. (O tome vidi opširnije u tekstu „Karadžić oslobođen po jednoj tački za genocid“.) Optužba za genocid u Srebrenici i dalje je na snazi.
„Bio sam iznenađen time što ste javno izrazili nezadovoljstvo tom odlukom. To mi ne deluje kao produktivan način da se doprinese pomirenju naših naroda“, napisao je Karadžić.
On je u zaključku od Izetbegovića zatražio da pristane na razgovor sa njegovim pravnim savetnikom, Piterom Robinsonom (Peter Robinson).
„Pošto Vi govorite bosanski, a ja govorim srpski, pišem Vam na engleskom – jer je to diplomatsko rešenje“, kaže Karadžić na kraju svog pisma upućenog bosanskoj ambasadi u Hagu. A radi se o dva jezika čiji se govornici međusobno razumeju.
Tužioci tvrde da je Karadžić, kao neko ko je u periodu od 1992. do 1996. u Bosni bio predsednik samoproglašene Republike Srpske (RS), odgovoran za zločine genocida, progona, istrebljenja, ubijanja i prisilnog raseljavanja, koji su „doprineli ostvarivanju cilja – trajnog raseljavanja bosanskih Muslimana i bosanskih Hrvata sa teritorije na koju su polagali pravo bosanski Srbi“.
Karadžić se tereti i za planiranje i nadziranje opsade Sarajeva, koja je trajala 44 meseca i u kojoj je poginulo skoro 12,000 ljudi, kao i za masakr koji je u julu 1995. počinjen u Srebrenici.
Uhapšen je jula 2008. u Beogradu, nakon što je 13 godina proveo u bekstvu.
Dokazni postupak njegove odbrane trebalo bi da počne u oktobru.
Rachel Irwin je viša izveštačica IWPR-a iz Haga.
