KARADŽIĆ TRAŽI DODATNO VREME ZA ČITANJE MLADIĆEVIH BELEŠKI
No, sudije kažu kako u ovoj fazi nije neophodno, niti je u interesu pravde, da proces bude odložen.
KARADŽIĆ TRAŽI DODATNO VREME ZA ČITANJE MLADIĆEVIH BELEŠKI
No, sudije kažu kako u ovoj fazi nije neophodno, niti je u interesu pravde, da proces bude odložen.
Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 647, 1. jun 2010.)
Sudije Haškog tribunala su prošle sedmice odbile zahtev Radovana Karadžića da se njegov postupak odgodi za trideset dana, kako bi okrivljeni pregledao preko 3,000 stranica beležaka koje je tokom rata svojeručno ispisao general Ratko Mladić.
Za postojanje tih 18 beležnica – koje su u Srbiji zaplenjene prilikom pretresa stana Mladićeve supruge – zna se od pretprošle sedmice, kada su u više slučajeva tužioci počeli da dodaju novi dokazni materijal i najavljuju njegovu prezentaciju na suđenju.
Mladić je u periodu od 1992. do 1996. bio komandant glavnog štaba vojske bosanskih Srba, a Tribunal ga tereti za genocid, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti. Godinama je izbegavao hapšenje, a veruje se da se još uvek skriva u Srbiji. Protekle su sedmice brojni mediji javili kako njegova porodica pokušava da ga, u skladu sa srbijanskim zakonskim odredbama, proglasi mrtvim.
Kao i Karadžiću, Mladiću se pripisuje odgovornost za masakr koji je u Srebrenici počinjen 1995. godine; za granatiranje Sarajeva koje je trajalo 44 meseca; te za deportaciju, istrebljenje, ubijanje i progon nesrpskih civila u mnogim bosanskim opštinama.
U zahtevu za odlaganje postupka, koji je podneo 26. maja, Karadžić tvrdi kako nema dovoljno vremena ni da počne da pregleda Mladićeve beležnice, koje su njegovom timu najpre bile predočene 12. aprila, u vidu skreniranih kopija.
„Tek nakon što pažljivo bude razmotrio te zabeleške dr Karadžić će moći da zauzme stav o tome da li će tužilaštvo moći da ih pridoda spisku dokaza“, kaže se u podnesku.
Štaviše, Karadžić tvrdi da se beležnice direktno tiču dva svedoka koja bi uskoro trebalo da daju svoje iskaze na ovom suđenju – istoričara Roberta Donie (Robert Donia) i anonimnog svedoka KDZ088.
„Osim ukoliko mu se ne odobri odlaganje, ljudske moći dr Karadžiću ne dozvoljavaju da beležnice preispita pre svedočenja pomenute dvojice svedoka, koje bi odmah trebalo da počne“, smatra on.
Karadžić je rekao i da „potencijalni značaj tih svezaka daleko prevazilazi bilo šta do čega bi moglo da se dođe kasnijim prisećanjem tih svedoka pri ograničenom unakrsnom ispitivanju o beleškama“.
Sudije se sa time nisu saglasile. U usmenoj odluci saopštenoj na zasedanju održanom 28. maja, predsedavajući sudija O-Gon Kvon (O-Gon Kwon) je rekao kako „veće ne smatra da je neophodno ili u interesu pravde da suđenje u ovoj fazi bude odloženo“.
U međuvremenu, tužioci na suđenju Jadranku Prliću traže ponovno otvaranje svog slučaja, kako bi uveli šest novih stavki, od kojih su pet odlomci iz Mladićevih beležnica.
Prlić je bio visoki politički zvaničnik entiteta bosanskih Hrvata, poznatijeg kao Herceg-Bosna. Zajedno sa još petoricom saoptuženika, tereti se za činjenje ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti nad ne-Hrvatima tokom rata.
A na sastanku koji je održan 8. jula 1993. – i na kojem su sudelovali Karadžić, Mladić i bivši srbijanski predsednik Slobodan Milošević – Karadžić je, kako se navodi u beležnicama, rekao: „Pomozimo Hrvatima da prisile Muslimane da pristanu na podelu Bosne.“
U belešci načinjenoj 3. februara 1994., povodom sastanka visokih zvaničnika bosanskih Srba i bosanskih Hrvata, navode se Prlićeve reči po kojima su „Muslimani zajednički neprijatelj“.
Odluka o tome da li će Prlićev slučaj biti ponovo otvoren zbog pojave novih dokaza sada je prepuštena sudijama.
Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.
