Karadžić želi da bude saslušan grčki predsednik
Okrivljeni traži da se Karlosu Papuljasu uputi obavezujući poziv kako bi se obelodanili „značajni i neophodni“ podaci.
Karadžić želi da bude saslušan grčki predsednik
Okrivljeni traži da se Karlosu Papuljasu uputi obavezujući poziv kako bi se obelodanili „značajni i neophodni“ podaci.
Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 726, 27. januar 2012.)
Bivši predsednik bosanskih Srba, Radovan Karadžić, zatražio je ove sedmice od sudija da aktuelnom predsedniku Grčke pošalju obavezujući poziv kako bi predstavnici okrivljenikove odbrane obavili razgovor sa njim.
U pismenom zahtevu podnetom 26. januara, Karadžić je naveo da se sa Karlosom Papuljasom (Karolos Papoulias) – koji je od 2005. predsednik Grčke, dok je tokom najvećeg dela bosanskog rata obavljao dužnost ministra inostranih poslova – susreo deset dana nakon što je 5. februara 1994. izvršen minobacački napad na sarajevsku pijacu Markale. U tom napadu je bilo ubijeno preko 60, a ranjeno preko 100 ljudi.
Karadžić je tokom suđenja u više navrata izneo tvrdnju da je taj napad inscenirala sama bosanska vlada, te da su tela koja su na licu mesta nađena bila „lutke i stari leševi“. On osporava i ranije zaključke Tribunala da je dotična granata ispaljena sa teritorije koja je bila pod kontrolom bosanskih Srba.
U svom je zahtevu Karadžić naveo da se sa Papuljasom sreo 15. februara 1994., i da ga je tom prilikom obavestio da „bosanski Srbi nisu bili odgovorni za granatu koja je pala na pijacu Markale“.
Na istom je sastanku Karadžić grčkom ministru inostranih poslova navodno rekao da su „Srbi spremni da deo svog teškog naoružanja stave pod kontrolu UN-a“.
Okrivljeni u nastavku skicira još nekoliko razgovora koje je sa Papuljasom vodio tokom rata – između ostalog, o pripadnicima UN-a koji su 1995. bili uzeti kao taoci, kao i o Karadžićevom zalaganju za „mirovni proces“.
„Postoji dovoljno razloga da se poveruje u to da predsednik Papuljas poseduje informacije koje su odbrani dr Karadžića značajne i neophodne za pobijanje optužbi da je okrivljeni odgovoran za artiljerijski napad ’Markale-1’, izvršen u sklopu zajedničkog zločinačkog poduhvata koji je protiv Muslimana izveden 1994. i 1995.; kao i optužbe da snosi odgovornost za ’uzimanje talaca’ iz redova UN-a u maju 1995.“, navodi se u zahtevu.
„Markale-1“ je oznaka za napad koji je izvršen u februaru 1994. – nakon čega je na istoj lokaciji u avgustu 2005. usledilo i drugo granatiranje.
Prilikom ranijih kontakata između Karadžićevog tima odbrane i grčke vlade, predsednik Papuljas je nagovestio kako „ne namerava da udovolji zahtevu dr Karadžića“ za razgovorom. Okrivljeni tvrdi da je zato neophodno izdavanje obavezujućeg poziva.
Karadžić je uhapšen u julu 2008., nakon što je 13 godina proveo u bekstvu. Iskazi svedoka na njegovom suđenju traju od aprila 2010., a optuženi se u sudnici brani samostalno.
Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.
