KARADŽIĆEV PREDMET SPREMAN ZA SUĐENJE
Sudsko veće će postupak protiv bivšeg predsednika bosanskih Srba početi „veoma brzo“.
KARADŽIĆEV PREDMET SPREMAN ZA SUĐENJE
Sudsko veće će postupak protiv bivšeg predsednika bosanskih Srba početi „veoma brzo“.
Suđenje za genocid bivšem lideru bosanskih Srba, Radovanu Karadžiću, spremno je za početak – rekao je ove sedmice sudija koji predsedava pred-procesnim postupkom.
„Ovaj slučaj je, po mom mišljanju, sada spreman za suđenje, što ću reći i u izveštaju koji ću podneti predsedniku“, kazao je na saslušanju sudija Ian Bonomi (Iain Bonomy), misleći pri tom na predsednika Tribunala Patrika Robinsona (Patrick Robinson).
Sada je na novom sudskom veću – koje će po rečima portparola Tribunala biti sazvano „vrlo brzo“ – da odredi datum početka suđenja. Portparol suda je kazao i da će pre no što suđenje počne biti održano i barem još jedno pred-procesno zasedanje.
Karadžića je Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) 1995. optužio za genocid zbog zločina koji su u periodu od 1992. do 1995. počinjeni u Bosni, kao i zbog napada koji je u julu 1995. izveden na srebreničku enklavu.
On se tereti i za zločine koji su protiv civila počinjeni u Sarajevu, tokom opsade bosanske prestonice koja je trajala od 1992. do 1995. godine, te za uzimanje uposlenika Ujedinjenih nacija kao talaca tokom 1995.
Uhapšen je u Beogradu, u julu 2008., da bi ubrzo potom bio prebačen u Hag.
Sudija Bonomi je, u svom poslednjem izjašnjavanju o slučaju, ove sedmice rekao da će suđenje morati da počne uprkos ogromnoj zabrinutosti koja postoji u vezi sa obimom dokaza koje treba razmotriti.
„Dođe trenutak kada se mora doneti odluka da su pripreme za suđenje naprosto okončane i da će suđenje početi na temelju, uopšteno govoreći, onoga što je podneto kao indikacija samog slučaja“, kazao je on.
Portparol suda je rekao kako je upoznat sa time da se sudija Bonomi povlači iz ličnih razloga.
Sudija Bonomi, koji je prethodno već izjavio kako će optužnica možda morati da bude skraćena kako bi se izbeglo predugo suđenje, osvrnuo se i na poslednjem saslušanju na potrebu da tužilaštvo smanji obim dokaza koji treba da budu izneti.
Govoreći o planovima tužilaštva da podrobno istraži ono što se dešavalo tokom rata u Hrvatskoj, sudija Bonomi je rekao: „Ostaćemo zauvek ovde ukoliko budemo detaljno istraživali ono što se dešavalo u Hrvatskoj.“
Tužioci traže da se u dokaze u Karadžićevom slučaju uvrste i iskazi koje je na ranijim suđenjima dao Milan Babić – nekadašnji lider srpske paradržave u Hrvatskoj, koji je u haškom pritvoru počinio samoubistvo.
No, sudija Bonomi je kazao da će tužilaštvo morati da pokaže na koji su način ti dokazi konkretno povezani sa suđenjem Karadžiću.
Tužilac Alan Tiger (Alan Tieger) je rekao da će njegovom timu do početka suđenja biti potrebne najmanje četiri sedmice, kako bi se izvršile neophodne pripreme – poput organizovanja dolaska svedoka.
Sudija Bonomi je Karadžića pitao da li postoji još nešto što je, po njegovom mišljenju, potrebno raspraviti pre početka suđenja. Okrivljeni se požalio na probleme sa opremom koju mu je sud obezbedio, uključujući i kompjuter.
Požalio se, takođe, i na ono što je nazvao „selektivnim pristupom“ u dostavljanju izvesnih informacija okrivljenom, poput podataka o vojnicima bosanske vojske (Armija Bosne i Hercegovine, ABiH) koji su ubijeni.
Karadžić je potom od sudije Bonomija zatražio da se založi za to da mu se dostave presretnuti razgovori bivšeg bosanskog predsednika Alije Izetbegovića i njegovih saradnika, tvrdeći da je tužilaštvo imalo pristup takvim informacijama.
Sudija je rekao da će mu, gde god bude mogao, obezbediti pomoć, ali da pitanja koja se tiču dokaza moraju biti raspravljana u saradnji s tužilaštvom.
Sudija Bonomi je priznao da bi Karadžićeva žalba – podneta zbog sporazuma koji je 1996. navodno postignut sa diplomatom UN-a Ričardom Holbrukom (Richard Holbrooke) – mogla uticati na datum početka suđenja.
Otkako se prvi put pojavio pred sudom, Karadžić tvrdi da je Holbruk, koji je sada izaslanik Sjedinjenih Država u Avganistanu i Pakistanu, pristao da mu garantuje zaštitu od krivičnog gonjenja ukoliko se bude povukao iz političkog rukovodstva bosanskih Srba.
Holbruk je negirao postojanje bilo kakvog sporazuma, a sud je rekao kako se to – čak i da je sporazuma bilo – neće odraziti na suđenje, jer dogovor nije imao međunarodnu važnost.
Isto onako kao što tvrdi da zbog navodnog sporazuma sa Holbrukom sud nema prava da mu sudi, Karadžić se priprema da ospori i opis bosanskog rata (1992-1995.) koji je ponuđen u optužnici.
On je odbacio procene o broju ljudi koji su ubijeni u srebreničkom masakru, a tvrdio je i da je granatiranja prilikom kojih su u Sarajevu ginuli civili izvela bosanska vojska.
On je nedavno zatražio i podatke od vlada nekoliko stranih zemalja, uključujući Egipat i Jordan, o navodnim isporukama naoružanja bosanskoj vojsci tokom rata, kao i o islamskim fundamentalističkim borcima koji su iz tih zemalja doputovali u Bosnu kako bi se borili na strani bosanske vlade.
Rory Gallivan je saradnik IWPR-a iz Londona.
„Ovaj slučaj je, po mom mišljanju, sada spreman za suđenje, što ću reći i u izveštaju koji ću podneti predsedniku“, kazao je na saslušanju sudija Ian Bonomi (Iain Bonomy), misleći pri tom na predsednika Tribunala Patrika Robinsona (Patrick Robinson).
Sada je na novom sudskom veću – koje će po rečima portparola Tribunala biti sazvano „vrlo brzo“ – da odredi datum početka suđenja. Portparol suda je kazao i da će pre no što suđenje počne biti održano i barem još jedno pred-procesno zasedanje.
Karadžića je Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) 1995. optužio za genocid zbog zločina koji su u periodu od 1992. do 1995. počinjeni u Bosni, kao i zbog napada koji je u julu 1995. izveden na srebreničku enklavu.
On se tereti i za zločine koji su protiv civila počinjeni u Sarajevu, tokom opsade bosanske prestonice koja je trajala od 1992. do 1995. godine, te za uzimanje uposlenika Ujedinjenih nacija kao talaca tokom 1995.
Uhapšen je u Beogradu, u julu 2008., da bi ubrzo potom bio prebačen u Hag.
Sudija Bonomi je, u svom poslednjem izjašnjavanju o slučaju, ove sedmice rekao da će suđenje morati da počne uprkos ogromnoj zabrinutosti koja postoji u vezi sa obimom dokaza koje treba razmotriti.
„Dođe trenutak kada se mora doneti odluka da su pripreme za suđenje naprosto okončane i da će suđenje početi na temelju, uopšteno govoreći, onoga što je podneto kao indikacija samog slučaja“, kazao je on.
Portparol suda je rekao kako je upoznat sa time da se sudija Bonomi povlači iz ličnih razloga.
Sudija Bonomi, koji je prethodno već izjavio kako će optužnica možda morati da bude skraćena kako bi se izbeglo predugo suđenje, osvrnuo se i na poslednjem saslušanju na potrebu da tužilaštvo smanji obim dokaza koji treba da budu izneti.
Govoreći o planovima tužilaštva da podrobno istraži ono što se dešavalo tokom rata u Hrvatskoj, sudija Bonomi je rekao: „Ostaćemo zauvek ovde ukoliko budemo detaljno istraživali ono što se dešavalo u Hrvatskoj.“
Tužioci traže da se u dokaze u Karadžićevom slučaju uvrste i iskazi koje je na ranijim suđenjima dao Milan Babić – nekadašnji lider srpske paradržave u Hrvatskoj, koji je u haškom pritvoru počinio samoubistvo.
No, sudija Bonomi je kazao da će tužilaštvo morati da pokaže na koji su način ti dokazi konkretno povezani sa suđenjem Karadžiću.
Tužilac Alan Tiger (Alan Tieger) je rekao da će njegovom timu do početka suđenja biti potrebne najmanje četiri sedmice, kako bi se izvršile neophodne pripreme – poput organizovanja dolaska svedoka.
Sudija Bonomi je Karadžića pitao da li postoji još nešto što je, po njegovom mišljenju, potrebno raspraviti pre početka suđenja. Okrivljeni se požalio na probleme sa opremom koju mu je sud obezbedio, uključujući i kompjuter.
Požalio se, takođe, i na ono što je nazvao „selektivnim pristupom“ u dostavljanju izvesnih informacija okrivljenom, poput podataka o vojnicima bosanske vojske (Armija Bosne i Hercegovine, ABiH) koji su ubijeni.
Karadžić je potom od sudije Bonomija zatražio da se založi za to da mu se dostave presretnuti razgovori bivšeg bosanskog predsednika Alije Izetbegovića i njegovih saradnika, tvrdeći da je tužilaštvo imalo pristup takvim informacijama.
Sudija je rekao da će mu, gde god bude mogao, obezbediti pomoć, ali da pitanja koja se tiču dokaza moraju biti raspravljana u saradnji s tužilaštvom.
Sudija Bonomi je priznao da bi Karadžićeva žalba – podneta zbog sporazuma koji je 1996. navodno postignut sa diplomatom UN-a Ričardom Holbrukom (Richard Holbrooke) – mogla uticati na datum početka suđenja.
Otkako se prvi put pojavio pred sudom, Karadžić tvrdi da je Holbruk, koji je sada izaslanik Sjedinjenih Država u Avganistanu i Pakistanu, pristao da mu garantuje zaštitu od krivičnog gonjenja ukoliko se bude povukao iz političkog rukovodstva bosanskih Srba.
Holbruk je negirao postojanje bilo kakvog sporazuma, a sud je rekao kako se to – čak i da je sporazuma bilo – neće odraziti na suđenje, jer dogovor nije imao međunarodnu važnost.
Isto onako kao što tvrdi da zbog navodnog sporazuma sa Holbrukom sud nema prava da mu sudi, Karadžić se priprema da ospori i opis bosanskog rata (1992-1995.) koji je ponuđen u optužnici.
On je odbacio procene o broju ljudi koji su ubijeni u srebreničkom masakru, a tvrdio je i da je granatiranja prilikom kojih su u Sarajevu ginuli civili izvela bosanska vojska.
On je nedavno zatražio i podatke od vlada nekoliko stranih zemalja, uključujući Egipat i Jordan, o navodnim isporukama naoružanja bosanskoj vojsci tokom rata, kao i o islamskim fundamentalističkim borcima koji su iz tih zemalja doputovali u Bosnu kako bi se borili na strani bosanske vlade.
Rory Gallivan je saradnik IWPR-a iz Londona.
