Karadžićev svedok saslušan u vezi sa vlastitom ulogom u Srebrenici
Saslušanje se uglavnom ticalo onoga što je visoki policijski zvaničnik video, znao i činio u vreme kada je počelo masovno ubijanje.
Karadžićev svedok saslušan u vezi sa vlastitom ulogom u Srebrenici
Saslušanje se uglavnom ticalo onoga što je visoki policijski zvaničnik video, znao i činio u vreme kada je počelo masovno ubijanje.
Osuđeni visoki zvaničnik ratne policije bosanskih Srba bio je protekle sedmice izložen intenzivnom ispitivanju tužilaca zbog toga što tokom srebreničkog masakra, koji se odigrao 1995. godine, nije zaštitio Bošnjake.
Ljubomir Borovčanin se pred sudom pojavio kao svedok odbrane na suđenju ratnom predsedniku bosanskih Srba, Radovanu Karadžiću.
Borovčanin je 2010. proglašen krivim za pomaganje i podsticanje istrebljenja, ubijanja, progona i nehumanog postupanja. Dodatno je proglašen krivim i za komandnu odgovornost za ubijanje. (Više o tome vidi u tekstu "Osuđujuće presude protiv srebreničke sedmorke".)
Borovčanin se trenutno nalazi na odsluženju zatvorske kazne u Danskoj, tako da je u Haški tribunal došao isključivo da bi svedočio u Karadžićevu korist.
Karadžić se pred sudom brani samostalno, ali svedoku nije postavljao nikakva pitanja, već se ograničio na čitanje kratkog sažetka pismene izjave.
"Gospodin Borovčanin nije imao nikakvih saznanja ni o kakvom planu da se pogube zarobljenici iz Srebrenice", rekao je Karadžić. "Na osnovu svega što je znao o stavovima i karakteru Radovana Karadžića, on je zaključio kako je veoma teško poverovati u to da bi se predsednik Karadžić saglasio sa ubijanjem bilo kojih zarobljenika."
Karadžić se tereti za genocid zbog masakra koji je u julu 1995. počinjen u Srebrenici, gde su snage bosanskih Srba ubile preko 7,000 bošnjačkih (bosansko-muslimanskih) muškaraca i dečaka.
U sažetku je Karadžić spomenuo i to da je Borovčanin – koji je u to vreme bio zamenik komandanta specijalne policijske brigade, koja je bila pod pokroviteljstvom ministarstva unutrašnjih poslova bosanskih Srba – bio prisutan kada je 13. jula, na livadi kod Sandića, vojni komandant Ratko Mladić velikoj grupi tamošnjih zarobljenika rekao da će biti "odvezeni svojim porodicama u Kladanj i Tuzlu".
"Borovčanin je smatrao da je Mladić iskren, i da će se to i dogoditi", kazao je Karadžić.
On je rekao da je Borovčanin, kada je sutradan prošao tuda vozilom, video "20 ili 30 tela koja su ležala ispred zgrade skladišta u Kravici".
Videvši to, Borovčanin se – kazao je Karadžić – zaustavio. "Bilo mu je rečeno da je jedan muslimanski zarobljenik oteo pušku jednom policajcu i ubio ga, a da je drugi policajac, koji je pokušao da oduzme pušku tom zarobljeniku, dobio opekotine. Rečeno mu je da su zbog tog incidenta ubijeni neki muslimanski zarobljenici – i da su njima prpadala tela koja je video."
U presudi koju su 2010. izrekle Borovčaninu i petorici saoptuženika, haške sudije su zaključile da je u samom skladištu kasnije bilo ubijeno "najmanje" 1,000 zarobljenika.
"Borovčanin je znao da su njegove jedinice bile među onim snagama bosanskih Srba koje su toga dana čuvale i/ili kontrolisale bosansko-muslimanske zarobljenike, i da je stoga njihova dužnost bila da zaštite preostale zarobljenike u skladištu", napisale su sudije. "Prvi i jedini korak koji je Borovčanin preduzeo nakon što je video dokaze o pogubljenju zarobljenika, bio je taj da se zajedno sa svojim ljudima – što je brže mogao – povukao iz skladišta u Kravici . . . Time što nije zaštitio one bosansko-muslimanske zarobljenike koji su još uvek bili pritvoreni, Borovčanin je suštinski doprineo masovnom pogubljenju koje se kasnije odigralo u skloništu u Kravici."
Tokom ovosedmičnog unakrsnog ispitivanja, tužilac Piter Mekloski (Peter McCloskey) se usredsredio na događaje koje je Karadžić spomenuo pozivajući se na sažetak.
"Upravo smo čuli kako nas je [okrivljeni] podsetio na danas čuveni Mladićev govor u kojem je zarobljenicima [sa livade kod Sandića] rekao da im se ništa neće desiti. Pošto ste danas prisutni, možete li nam priznati da ste znali da general Mladić laže?“, pitao je Mekloski.
"Želeo bih da dodam jednu ispravku", kazao je Borovčanin. "Ne mislim da sam ikada rekao . . . da sam bio obavešten da im se ništa nije dogodilo . . . [Mladić] mi je rekao da će oni biti prevezeni na teritoriju pod kontrolom [bosansko-hercegovačke] vojske. Ukoliko danas treba da kažem da li je on lagao ili nije – pa, moj odgovor je: ne mogu to da kažem. Nema nikakvog razloga da menjam mišljenje."
Mekloski je potom pitao svedoka da li je znao da su "svi ti ljudi sa livade bili odvedeni i zajedno pogubljeni".
"Verujem da su bili odvedeni i da je verovatno izvestan, a možda čak i značajan broj njih bio pogubljen", kazao je Borovčanin.
"U svojoj izjavi ne priznajete da ste Vi ili Vaši ljudi počinili bilo kakve zločine dok ste bili na dužnosti u Srebrenici od 11. do 16. jula. Ostajete li pri tome?", pitao je Mekloski.
"To sam rekao kada ste me prvi put intervjuisali. Bio sam siguran da je tako. Međutim, znam da su barem dvojica pripadnika moje jedinice sudelovala u incidentu u Kravici", kazao je Borovčanin.
"Vi tvrdite da u vezi sa Srebrenicom niste počinili nikakve zločine? ", pitao je Mekloski.
Svedok je odgovorio odrečno.
"Ispričajte nam koje ste zločine počinili. Koliko ste ljudi ubili?", upitao je Mekloski.
"Ja lično?", uzvratio je Borovčanin pitanjem.
"Koliko ljudi ste ubili? Jeste li sudelovali u ubistvima? Koliko ubistava se desilo uz nekakav Vaš doprinos?", pitao je Mekloski.
"Najbolji odgovor na Vaše pitanje može se pronaći u presudi. To je ono što mi je bilo pročitano u ovoj sudnici . . . Tokom suđenja je ustanovljeno da je izvestan broj ljudi, koji su bili pod mojom komandom, sudelovao u nekim akcijama, uključujući i ubijanje. Ne mogu da govorim o brojevima", kazao je svedok.
"Dakle, Vi priznajete da je presuda koja Vam je izrečena bila pravedna, i priznajete zaključke iz te presude?", pitao je Mekloski.
"Činjenica da se, kao ni Vi, nisam žalio na presudu, obavezuje me da prihvatim činjenice iz nje", odgovorio je Borovčanin.
Mekloski je potom ukazao na to da je svedok jednim delom osuđen i zbog toga što nije kaznio počinitelje ubistava u kravičkom skladištu. On je citirao presudu, u kojoj stoji da je "najmanje 1,000 muškaraca i dečaka bilo ubijeno" tamo.
"Priznajete li Vi da je to istina?", pitao je tužilac.
"Ne mogu da potvrdim da je to istina. Mogu da govorim o onom delu koji se spominje u mojoj izjavi, odnosno o onome što sam video. Sve drugo se tiče činjenica i dokazivanja činjenica, a sa vremenom su se te brojke menjale", kazao je Borovčanin.
"Dakle, Vi poričete tu rečenicu?", pitao je Mekloski.
"Ne, ja je ne poričem, ali ne mislim da se ona odnosi isključivo na mene", odgovorio je Borovčanin.
Potom je Mekloski od svedoka zatražio da potvrdi navod iz presude po kojem je 13. juna "znao da su stotine zarobljenika bile uhvaćene na livadi kod Sandića".
Borovčanin je potvrdio da je znao.
Mekloski je nastavio da čita presudu. "’Stoga je skladište u Kravici te večeri bilo prepuno bosansko-muslimanskih zarobljenika.’ Priznajete li to?"
"Ja prihvatam ono što sam video; to je sve što znam", kazao je svedok.
Mekloski je nastavio da insistira na ovoj temi i upitao: "Slažete li se sa zaključkom da je skladište bilo prepuno zarobljenika?"
„Ne mogu da kažem da je bilo prepuno, ali se u njemu nalazio izvestan broj zarobljenika“, kazao je Borovčanin.
„Kao policajcu, dužnost Vam je bila da zaštitite svakog od tih zarobljenika – zar ne?", pitao je Mekloski povišenim glasom.
Borovčanin je duboko uzdahnuo pre no što je odgovorio.
"Kada sam stigao [u skladište], ja jesam video izvestan broj ubijenih ljudi, ali se u tom trenutku ništa nije dešavalo, nije bilo nikakvih drugih aktivnosti, nije bilo pucnjave, ubijanja se nisu odvijala kontinuirano", kazao je on.
„Da li, kao policajac i borac, shvatate da je Vaša dužnost bila da zaštitite zarobljenike?“, pitao je Mekloski.
"Načelno, da", kazao je Borovčanin.
"Ali ne baš ove zarobljenike?", uzvratio je Mekloski pitanjem.
"Nisam tako mislio. Moja načelna dužnost, dužnost bilo koga ko čuva zarobljenike, bez obzira na njihov status, jeste da ih tako i tretira. Verujem i procenjujem da dotični zarobljenici nisu bili samo moji, nije ih držala samo moja jedinica“, kazao je Borovčanin.
"Tvrdite nam da i druge treba kriviti. Da li i VRS [Vojsku Republike Srpske, tj. bosanskih Srba]?", pitao je tužilac.
"Mislim da treba kriviti sve koji su krivi . . . Ja sam jedan od njih i osuđen sam. Skladište u Kravici, koje ima nekoliko zgrada, predstavlja samostalan objekat [i] okruženo je bodljikavom žicom. Tamo je bilo radnika kojima su bile poverene radne obaveze", kazao je Borovčanin, dodajući da su neki od tih radnika sve vreme bili na dužnosti.
"Vi sad krivite berače voća u zadruzi Kravica?", upitao je Mekloski.
"Nikog ja ne krivim. Međutim, mislim da treba istražiti sve aspekte", odgovorio je Borovčanin.
Mekloski je potom pitao svedoka da li "odgovornima smatra berače voća ili ljude koji su odgovorni za taj košmar".
"Ja ne krivim nijednog berača voća, jer ih nije ni bilo. Niko ne nosi oružje kad ide da bere voće. S obzirom na okolnosti i situaciju u kojoj je bila zgrada gde su boravili zarobljenici, ovde u najmanju ruku imamo slučaj podeljene odgovornosti“, kazao je Borovčanin.
Mekloski je potom svedoka pitao da li prihvata onaj deo presude u kojem je zaključeno da je on pomagao i podsticao istrebljenje, pošto je "znao da će propusti u zaštiti dovesti do ubijanja velikih razmera".
Borovčanin je odgovorio da prihvata.
„Moja poenta je – da li to priznajete? Je li to ispravan i istinit zaključak?", pitao je Mekloski.
"Po mom mišljenju, to je veoma složena pravna formulacija, za koju ja nisam kompetentan", odgovorio je Borovčanin.
"Jeste li bili dužni da nekoga ko je u pritvoru zaštite od koljača? To nije veoma složeno", kazao je Mekloski.
„To jeste moja dužnost i obaveza – svi propisi tako kažu. Međutim, ja tvrdim da nakon prvog incidenta ljudi u skladištu više nisu bili u mojoj nadležnosti", uporan je bio svedok.
Mekloski je potom prešao na Karadžićevu ulogu u tim događajima.
"Kada se dogodi masovni zločin, nije li predsednik Karadžić neko koga je potrebno obavestiti o tome? On nije samo biljka u saksiji [tj. komandi bosanskih Srba] na Palama, zar ne?", pitao je tužilac.
"Ako je to njegova dužnost, trebalo je da bude obavešten", odgovorio je Borovčanin.
"Da li je njegova dužnost bila da poštuje Ženevsku konvenciju?", pitao je tužilac.
"Nije samo to bila njegova dužnost – on upozorava sve svoje potčinjene i podseća ih na tu obavezu", kazao je Borovčanin.
"Pa zašto onda kažete ’ako’? Postoji li neka sumnja u pogledu toga da je njegova dužnost bila da zaštiti stotine i stotine ljudi?", pitao je Mekloski.
"Nikada nisam bio predsednik republike, tako da nisam upoznat sa njegovim ovlašćenjima. Tokom rata je bilo različitih dešavanja i ne verujem da predsednik može da reaguje na sve. Ne kažem da se ovde nije moglo raditi o jednom takvom događaju", kazao je svedok.
Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.
