Karadžićeve sudije utvrdile trajanje dokaznog postupka odbrane
Branilac zahteva 600 sati, ali će dobiti polovinu od toga, kao i tužilaštvo.
Karadžićeve sudije utvrdile trajanje dokaznog postupka odbrane
Branilac zahteva 600 sati, ali će dobiti polovinu od toga, kao i tužilaštvo.
Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 757, 21. septembar 2012.)
Sudije Haškog tribunala odobrile su ove sedmice ratnom predsedniku bosanskih Srba, Radovanu Karadžiću, 300 sati za predstojeće iznošenje dokaza odbrane – što je polovina od vremena koje je on tražio.
I tužilaštvo je za vlastiti dokazni postupak – koji je, nakon nešto više od dve godine trajanja samih svedočenja, okončan u maju ove godine – na raspolaganju imalo 300 sati. Optužba je na kraju iskoristila 299 sati i 27 minuta od vremena koje joj je bilo dodeljeno – konstatovalo je tužilaštvo.
Sudije su odbile Karadžićev zahtev da izvođenje dokaza odbrane traje 600 sati. One su u svojoj odluci od 19. septembra napomenule da je okrivljeni iskoristio dvostruko više vremena nego tužilaštvo za unakrsno ispitivanje svedoka, te da se povremeno nije držao teme.
Takođe, sudsko veće je dovelo u pitanje „značaj i repetitivni karakter očekivanih svedočenja“ onih lica koja se nalaze na njegovom dugom spisku svedoka odbrane, te zaključilo da 300 sati stoga predstavlja „odgovarajuću količinu vremena“.
Osim toga, ove sedmice su objavljena imena prvih Karadžićevih svedoka odbrane.
Najpre će svedočiti ruski pukovnik Andrej Demurenko, koji je tokom 1995. godine bio načelnik štaba mirovnih trupa Ujedinjenih nacija za Sarajevo.
Demurenko se kao svedok odbrane već pojavio na suđenju generalu vojske bosanskih Srba, Dragomiru Miloševiću, koji je potom osuđen na 29 godina zatvora zbog učešća u snajperskim i artiljerijskim napadima na Sarajevo.
Dokazni postupak odbrane započeće 16. oktobra uvodnom reči samog Karadžića, koji će se u sudnici braniti samostalno.
Tužioci navode da je Karadžić odgovoran za zločine genocida, progona, istrebljenja, ubijanja i prisilnog raseljavanja, koji su „doprineli ostvarivanju cilja – trajnog raseljavanja bosanskih Muslimana i bosanskih Hrvata sa teritorije na koju su pravo polagali bosanski Srbi“.
Karadžić se tereti i za planiranje i nadziranje opsade Sarajeva, koja je trajala 44 meseca i u kojoj je poginulo skoro 12,000 ljudi, kao i za masakr koji je nad preko 7,000 muškaraca i dečaka u julu 1995. počinjen u Srebrenici.
Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.
