Karadžićeve sudije uvrstile Mladićeve beležnice u dokaznu građu
Tužilaštvu će biti dozvoljeno da se na suđenju bivšem lideru bosanskih Srba poziva na petnaest rukom ispisanih dnevničkih beležnica.
Karadžićeve sudije uvrstile Mladićeve beležnice u dokaznu građu
Tužilaštvu će biti dozvoljeno da se na suđenju bivšem lideru bosanskih Srba poziva na petnaest rukom ispisanih dnevničkih beležnica.
Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 655, 23. jul 2010.)
Na suđenju bivšem predsedniku bosanskih Srba, Radovanu Karadžiću, sudije su ove sedmice odlučile da u dokazni materijal tužilaštva uvrste 15 od 18 takozvanih „Mladićevih beležnica“.
Tužilaštvo na suđenju najpre mora predočiti tu građu, nakon čega će od sudija biti zatraženo da je uvrste u dokaze. Prag verodostojnosti i relevantnosti je za tu građu niži nego za dokaze.
Pomenuti dnevnici imaju preko 3,000 stranica, za koje se veruje da ih je u periodu od juna 1991. do novembra 1996. rukom ispisao bivši komandant bosanskih Srba Ratko Mladić.
Srbijanske su vlasti te beležnice zaplenile u beogradskom stanu Mladićeve supruge. Bilo je to u februaru ove godine, nakon čega su beležnice, krajem marta, predate Haškom tribunalu.
Mladić je tokom rata bio najviši autoritet u vojsci bosanskih Srba, a Tribunal već godinama traga za njim. Tužioci u procesu protiv Karadžića, kao i u još nekoliko slučajeva, nameravaju da u dokazni materijal uvrste i Mladićeve beležnice.
U svojoj odluci od 22. jula, sudija su se saglasile sa time da 15 od 18 beležnica budu uvrštene u dokaznu građu, ali su naglasili da se još uvek ne radi o dokazima.
Sudije su rekle i da više nije potrebno procenjivati njihovu „autentičnost, značaj i dokaznu vrednost na isti način kao kada je utvrđivano da li će [one] biti uvrštene [u dokaze] na suđenju“.
Takođe su saopštile da su „razočarane“ time što Karadžić do sada nije dao nikakav „suštinski odgovor“ na podnesak tužilaštva u kojem je zatraženo da se beležnice uvrste u dokaze.
Karadžić je u više navrata rekao kako nema dovoljno vremena da pregleda taj materijal, a 5. jula je konstatovao kako bi sudije, ukoliko im se „žuri“ da donesu odluku, trebalo to da učine i bez njegovog mišljenja o toj stvari.
Sudije su ove sedmice saopštile da su mu u više navrata već davale dodatno vreme i da je „u interesu svih strana da se [sudije] o podnesku izjasne što pre, kako bi pripreme za tekuće suđenje bile izvršene na prikladan način“.
Takođe su naglasile da je okrivljeni u posedu spomenutih dnevnika još od 12. aprila ove godine.
Što se pak samih beležnica tiče, sudije su saopštile da se prve tri, koje su nastajale u periodu od juna do decembra 1991., uglavnom odnose na zbivanja u Hrvatskoj i da ih nije moguće direktno povezati sa Karadžićevom optužnicom.
S druge strane, sudije su zaključile da 15 preostalih beležnica jesu relevantne za Karadžićev proces, te da će stoga odobriti tužilaštvu da ih koristi kao građu.
Četvrta se beležnica takođe odnosi na Hrvatsku, i to na period od 30. decembra 1991. do 14. februara 1992. – koji, istina, prethodi zbivanjima iz Karadžićeve optužnice, ali su sudije zaključile kako ta beležnica „sadrži podrobne informacije o periodu koji je prethodio“ sukobu u Bosni, uključujući i one o „opštinama koje su u optužnici navedene kao lokacije na kojima su se dogodili zločini“.
U petoj beležnici, koja pokriva period od 14. februara do 25. maja 1992., pominju se i „neki zločini počinjeni u Foči“ (grad u istočnoj Bosni), kao i prisustvo srpskog paravojnog lidera sa nadimkom „Arkan“ u gradu Bijeljini.
Arkan se u Karadžićevoj optužnici – zajedno sa okrivljenim, Mladićem i ostalim liderima bosanskih Srba – spominje kao učesnik zajedničkog zločinačkog poduhvata. I njega je Tribunal optužio, ali do hapšenja nije došlo zbog toga što je on ubijen u Beogradu.
U šestoj je beležnici, po rečima sudija, „sadržan opis optuženikovog nastupa prema vojnim starešinama bosanskih Srba povodom međunarodnih pregovora i sporazuma postignutog u Lisabonu, stavovi koje je zastupao u vezi sa političkom i vojnom situacijom, te njegova zabrinutost zbog zločina počinjenih u brojnim opštinama“ u Bosni. Beležnica se odnosi na period od 27. maja do 30. juna 1992.
U sedmoj beležnici, koja pokriva period od 16. jula do 9. septembra 1992., raspravlja se o mnogim temama, uključujući i „izazove koji se tiču paravojnih jedinica, razmene zarobljenika i raseljavanje izbeglica“, kažu sudije.
O nekima od tih tema govori se i u osmoj beležnici, koja se odnosi na period od 10. do 30. septembra 1992. Po rečima sudija, i ona sadrži „materijale sa sastanaka održavanih sa liderima bosanskih Srba, uključujući i okrivljenog, na kojima se raspravljalo o podeli [Bosne] i međunarodnim pregovorima o okončanju sukoba“.
U devetoj beležnici spominju se „navodi o ’etničkom čišćenju’ i međunarodnoj reakciji na sukob“, kao i sastanci sa komandantima Ujedinjenih nacija i međunarodnim pregovaračima. Ona pokriva period od 5. oktobra do 27. decembra 1992.
Deseta beležnica, koja se odnosi na januar 1993., „detaljno izveštava o onome što će biti sadržaj mirovnih pregovora u Ženevi, na kojima je sudelovao i general Mladić, uključujući i razgovore koji su vođeni između rukovodstva bosanskh Srba i srbijanskih zvaničnika prilikom utvrđivanja zajedničke strategije za međunarodne pregovore“, kažu sudije.
Među pitanjima na koja se odnose jedanaesta i dvanaesta beležnica, koje pokrivaju period od 2. aprila 1993. do januara 1994., su i „vojni poredak i disciplina, kretanje formacija“, kao i „dostavljanje humanitarne pomoći i implikacije delovanja paravojnih jedinica“ u Bosni.
U trinaestoj i četrnaestoj beležnici govori se o brojnim sastancima sa zvaničnicima bosanskih Srba i Ujedinjenih nacija, a raspravlja se i o vojnoj strategiji.
Petnaesta beležnica se takođe dotiče brojnih sastanaka, dok šesnaesta sadrži svega tri beleške – koje se redom odnose na 14. jul, 15. jul i 18. septembar 1995. Po rečima sudija, prva dva izvoda sadrže „pojedinosti o dva sastanka koja su se odigrala između [bivšeg srbijanskog predsednika] Slobodana Miloševića, generala Mladića i izvesnih međunarodnih zvaničnika na temu zbivanja u Srebrenici i Žepi“.
Treći izvod iz ove beležnice „izveštava o raspravi koja se ticala nabavke i snabdevanja oružjem, te podrške pojedinaca iz Ruske Federacije“, kažu sudije.
Sudije su saopštile kako je „u svetlu činjenice da je okrivljeni navodno sudelovao u zajedničkom zločinačkom poduhvatu (ZZP) sa ciljem uništenja bosanskih Muslimana u Srebrenici, te da je i Mladić naveden kao učesnik ZZP-a – a da beležnice sadrže izvesne izvode koji se odnose na ono što se dešavalo u Srebrenici i Žepi tokom perioda na koji se odnosi optužnica – raspravno veće zauzelo stav da je ova beležnica od prvorazrednog značaja za sudske procese koji su u toku“.
Sedamnaesta beležnica pokriva period od 28. avgusta 1995. do 15. januara 1996. i u njoj se govori o „napretku pregovora koji će dovesti do okončanja sukoba“. Ona sadrži i podatke o „aktima nasilja i ’nedisciplinovanom ponašanju’ brojnih pojedinaca i formacija, uključujući i paravojne, u vreme trajanja sukoba“, navode sudije.
Poslednja beležnica se tiče perioda od 16. januara do 28. novembra 1996., i u njoj se govori o sastancima između visokih vojnih i političkih zvaničnika bosanskih Srba, uključujući i okrivljenog (s jedne) i lidera iz Srbije (s druge strane).
Suđenje Karadžiću biće nastavljeo 17. avgusta, odnosno po okončanju letnje pauze u radu Tribunala.
Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.
