Karadžićevi tužioci osporavaju odluku o optužbi za genocid
Oni kažu da su sudije pogrešile kada su odbacile tačku za genocid počinjen na lokacijama izvan Srebrenice.
Karadžićevi tužioci osporavaju odluku o optužbi za genocid
Oni kažu da su sudije pogrešile kada su odbacile tačku za genocid počinjen na lokacijama izvan Srebrenice.
Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 749, 6. jul 2012.)
Haški tužioci su ove sedmice saopštili kako nameravaju da se žale na odluku da se ratni predsednik bosanskih Srba, Radovan Karadžić, oslobodi tačke za genocid koja se odnosi na sedam opština (izuzev Srebrenice).
Sudije su pomenutu optužbu odbacile 28. juna, zaključivši kako „ne postoje dokazi koji bi, čak i ukoliko se imaju u vidu oni najuverljiviji, mogli da potkrepe osudu za genocid u tim opštinama“. (O tome vidi u tekstu „Karadžić oslobođen po jednoj tački za genocid“.)
Tužilaštvo je navelo da se genocid u tih sedam opština odigrao u periodu od marta do decembra 1992. godine.
U optužnici je, pak, ostala optužba za genocid koja se odnosi na masakr počinjen 1995. godine u Srebrenici, gde je ubijeno 7,000 bošnjačkih muškaraca i dečaka.
Zadržane su i optužbe za progon, istrebljenje, ubijanje, deportaciju, nehumano postupanje, teror, nezakonite napade, te uzimanje pripadnika mirovnih snaga Ujedinjenih nacija kao talaca. Dokazni postupak odbrane očekuje se u oktobru.
U svom sudskom podnesku od 3. jula, tužilaštvo je navelo da su, odlučivši da odustanu od druge tačke za genocid, sudije „načinile pogrešku u zakonu i/ili činjenici“.
Tužioci tvrde da sudsko veće nije primenilo merilo za ocenjivanje dokaza koje je prikladno u ovoj fazi postupka. U skladu sa pravilima o radu Tribunala, sudije su tu odluku donele pre početka dokaznog postupka odbrane.
Tužilaštvo je reklo i da postoji mogućnost, ukoliko mu sada ne bude odobreno da se žali na odluku, da na samom kraju suđenja žalbeno veće utvrdi da je sudsko veće pogrešilo, što bi dovelo do „skupog i dugotrajnog ponovnog suđenja“.
Okrivljeni je takođe zatražio da mu se odobri žalba na dotičnu odluku sudskog veća, i to u vezi sa tačkom optužnice koja se tiče uzimanja pripadnika mirovnih snaga Ujedinjenih nacija i vojnih posmatrača kao talaca tokom maja i juna 1995.
Sudije su, naime, procenile kako postoji dovoljno dokaza da tačka bude zadržana, i to uprkos Karadžićevom argumentu po kojem su pripadnici mirovnih snaga i vojni posmatrači „aktivno sudelovali u neprijateljstvima i stoga nisu zaštićene osobe“, obuhvaćene Članom br. 3 Ženevske konvencije. Karadžić tvrdi i da, ukoliko su taoci zaista uživali zaštićen status, on nije bio upoznat sa time.
Sudije su odbacile njegove argumente, zaključivši kako pripadnici mirovnih snaga – čak i ukoliko se smatraju borcima – nakon hapšenja bivaju „hors de combat” (izvan bitke), usled čega uživaju zaštitu.
U svom podnesku od 5. jula, Karadžić osporava sudijsku logiku po kojoj pravnu zaštitu uživaju i zarobljeni borci. „[N]ema smisla to da počinitelj ima pravo da puca na borca i ubije ga, a da čini zločin onda kada mu preti smrću ili pritvorom“, napisao je on.
O tom pitanju je neophodna rasprava, pošto ono ima šire pravne implikacije, koje se tiču mirovnih operacija uopšte – piše Karadžić.
„Konačna odluka o statusu UN-ovog osoblja predstavljaće važno uputstvo za izvođenje sadašnjih i budućih mirovnih operacija, poput one u Siriji“, napisao je on.
Karadžić je uhapšen u Beogradu, jula 2008., nakon što je 13 godina proveo u bekstvu.
Rachel Irwin je novinarka IWPR-a u Hagu.