Karadžiću naloženo da podmiri troškove odbrane
Sekretarijat Tribunala je sumu utvrdio nakon što je istražio finansije okrivljenog.
Karadžiću naloženo da podmiri troškove odbrane
Sekretarijat Tribunala je sumu utvrdio nakon što je istražio finansije okrivljenog.
Piše: Rachel Irwin iz Haga (TU br. 760, 12. oktobar 2012.)
Sekretarijat Haškog tribunala naložio je ove sedmice ratnom predsedniku bosanskih Srba, Radovanu Karadžiću, da uplati preko 14,000 eura na ime troškova svoje odbrane.
Prema odluci od 10. oktobra, iznos od 146,501 eura biće izmiren tako što će Karadžić platiti pravne savetnike, dok će ostatak troškova snositi Tribunal.
Sekretarijat Tribunala istražuje Karadžićeve finansije još od septembra 2008., kada je okrivljeni podneo „izjavu o imovinskom stanju“, tvrdeći kako nema dovoljno novca da pokriva troškove svoje odbrane.
Iako se Karadžić u sudnici brani samostalno, on plaća svoje pravne savetnike i istražitelje koji mu pomažu.
Kada je zamoljen za komentar, Karadžićev pravni savetnik Piter Robinson (Peter Robinson) ponovio je kako njegov klijent „nema dovoljno novca da bi plaćao svoju odbranu“.
„Žalićemo se na odluku sekretarijata, pa ćemo videti šta će se desiti“, rekao je on za IWPR.
Budući da ta odluka sadrži i tajne anekse, nejasno je kako je sekretarijat utvrdio tačan iznos, iako se u njoj iznosi i nekoliko komplikovanih matematičkih formula.
Sekretarijat je saopštio da je najpre izračunao optuženikova „raspoloživa sredstva“ – koja uključuju penziju supruge i kapital u akcijama ili obveznicama – te da je od tog iznosa oduzeo troškove života okrivljenikove supruge i članova porodice.
U ovom slučaju, kako je rečeno, sekretarijat u raspoloživi dohodak nije uračunao dve Karadžićeve kuće u Bosni, „porodična vozila“, niti tantijeme od objavljenih knjiga – pri čemu su razlozi za to zadržani u tajnosti.
Tužioci navode da je Karadžić, kao neko ko je u periodu od 1992. do 1996. u Bosni bio predsednik samoproglašene Republike Srpske (RS), odgovoran za zločine genocida, progona, istrebljenja, ubijanja i prisilnog raseljavanja, koji su „doprineli ostvarivanju cilja – trajnog raseljavanja bosanskih Muslimana i bosanskih Hrvata sa teritorije na koju su pravo polagali bosanski Srbi“.
Karadžić se tereti i za planiranje i nadziranje opsade Sarajeva, koja je trajala 44 meseca i u kojoj je poginulo skoro 12,000 ljudi, kao i za masakr koji je nad preko 7,000 muškaraca i dečaka u julu 1995. počinjen u Srebrenici. Uhapšen je jula 2008. u Beogradu, nakon što je 13 godina proveo u bekstvu.
Dokazni postupak optužbe okončan je u maju ove godine, dok će odbrana izvođenje dokaza početi iduće sedmice, 16. oktobra.
Rachel Irwin izveštava za IWPR iz Haga.
