Karadžiću rečeno da neće biti ponovnog suđenja i da se priprema za odbranu
Odbijen je predlog okrivljenog da se obustavi tekući sudski postupak.
Karadžiću rečeno da neće biti ponovnog suđenja i da se priprema za odbranu
Odbijen je predlog okrivljenog da se obustavi tekući sudski postupak.
Piše: Velma Šarić iz Sarajeva (TU br. 755, 7. septembar 2012.)
Sudije Haškog tribunala odbacile su ove sedmice zahtev za ponovnim suđenjem koji je podneo ratni predsednik bosanskih Srba, Radovan Karadžić, i naložili mu da do 14. septembra preda izmenjeni spisak svedoka odbrane.
Karadžić je novo suđenje zatražio 13. avgusta, tvrdeći da je tužilaštvo „brojnim“ kršenjima pravila o obelodanjivanju dokaza tekući sudski proces učinilo nepravičnim. (O tome vidi tekst „Karadžić zahteva novo suđenje“.) Međutim, ove sedmice je sudsko veće, kojim je predsedavao sudija O-Gon Kvon (O-Gon Kwon), donelo odluku po kojoj problemi sa obelodanjivanjem dokaza ne ugrožavaju dokazni postupak odbrane u toj meri da bi ponovno suđenje bilo neophodno.
„Iako se usled nepoštovanja obaveze da dokaze deli sa odbranom tužilaštvo prikazalo u lošem svetlu, sudsko veće nije zaključilo da je okrivljeni pretrpeo štetu zbog tog nepoštovanja“, rekao je sudija Kvon na ovosedmičnoj statusnoj konferenciji.
Dodao je još da je veće zauzelo stav po kojem Karadžićev zahtev za ponovnim suđenjem nije „pravno zasnovan“, te da je suđenje od samog početka bilo pravično.
Jedno od pitanja o kojima se ove sedmice raspravljalo na statusnoj konferenciji odnosilo se i na zahtev okrivljenog da mu se omogući da izvede 600 svedoka odbrane, te da mu se odobri 300 sati za njihove iskaze.
Sudsko veće je od Karadžića, koji se brani samostalno, zatražilo da značajno smanji broj svedoka koje namerava da pozove, te da se usredsredi samo na one koji će moći da podrže njegov dokazni postupak odbrane.
Sudije su Karadžiću saopštile kako nije neophodno pozivati svedoke čiji se iskazi odnose na dešavanja u opštinama koje se ne pominju u optužnici protiv njega – kao što su Bosanski Brod, Bosanska Gradiška, Ljubinje, Kupres, Vakuf i druge.
Karadžić je odgovorio da se sa time ne slaže, kao i da je „očigledno pogrešno razumeo delove ili čak čitavu optužnicu“.
„Vi mi kažete kako za [moju odbranu] nije neophodno da se ustanovi istorijski kontekst [i to] ko je kriv za rat?“, upitao je on. „Pošto tužilaštvo insistira na tome da je zajednički zločinački poduhvat postojao još od jeseni 1991., ako ne i od 1990., veoma je važno pokazati šta se zaista dešavalo [u to vreme], bez obzira na to da li su se zločini dogodili u tim opštinama ili nisu.“
Sudija Kvon je Karadžiću preporučio da se posavetuje sa svojim pravnim savetnicima kako bi mogao da „shvati šta optužnica zapravo znači“.
Karadžić je ove sedmice obavestio sudije i o tome da će i on sam verovatno svedočiti u odbranu samog sebe, te da će mu samo za to svedočenje biti neophodno 30 sati.
Sudija Kvon je odgovorio da bi iskaz okrivljenog imao „veću težinu ukoliko bi se odigrao na početku dokaznog postupka odbrane“, nego u njegovom središnjem delu.
Karadžić je odgovorio da njegova uvodna reč, za koju će mu biti dato 90 minuta, „ni na koji način neće biti povezana sa samim svedočenjem“.
Sudije su Karadžića obavestile o tome da izmenjeni spisak svedoka mora da preda do 14. septembra. Početak dokaznog postupka njegove odbrane zakazan je za 16. oktobar.
Tužilaštvo navodi da je Karadžić, kao neko ko je u periodu od 1992. do 1996. u Bosni bio predsednik samoproglašene Republike Srpske (RS), odgovoran za zločine genocida, progona, istrebljenja, ubijanja i prisilnog raseljavanja, koji su „doprineli ostvarivanju cilja – trajnog raseljavanja bosanskih Muslimana i bosanskih Hrvata sa teritorije na koju su pravo polagali bosanski Srbi“, uključujući i planiranje i nadziranje najvećih zločina, poput srebreničkog masakra, u kojem je 1995. bilo ubijeno preko 7,000 bosansko-muslimanskih muškaraca i dečaka.
Velma Šarić je obučena novinarka IWPR-a iz Sarajeva.
