KOMENTAR: KOSOVSKA KOALICIJA MORA ICI NAPRED BEZ HARADINAJA

Posle obelodanjivanja optuznice protiv premijera Ramusa Haradinaja i njegove ostavke, bilo je zahteva za formiranjem nove siroke koalicione vlade Kosova.

Time bi se izmenio aktuelni aranzman izmedju Haradinajevog Saveza za buducnost Kosova, AAK, Demokratskog saveza Kosova, LDK, i nekih manjih stranaka, ukljucujuci jedan srpski politicki pokret.

Uprkos pocetnim kritikama na samom Kosovu i od medjunarodne zajednice, Haradinajeva vlada se pokazala efikasnom u resavanju pitanja koja su pod nadleznoscu Privremenih institucija samouprave, PISG, pogotovo u pogledu implementacije veoma vaznih standarda.

Mada su pohvale s pravom upucivane samom Haradinaju za to sto je – kako su neki rekli – postigao vise za tri meseca nego njegovi prethodnici tokom proteklih godina, za uspeh kosovske vlade nije zasluzno samo Haradinajevo fokusirano harizmaticno vodjstvo.

Kljucni faktor je cinjenica da je ova vlada stvorena samo na osnovu politicke volje stranaka koje su ucestvovale u citavom procesu.

To je bila prva vlada Kosova koja je pocivala na konsenzusu izmedju koalicionih stranaka, a bez mesanja medjunarodne zajednice.

Od kada je Haradinaj dao ostavku, bilo je energicnih zahteva za povratkom sirokih koalicionih vlada.

Ovu ideju su najsnaznije podrzavale – prirodno – opozicione stranke, pogotovo Demokratska partija Kosova, PDK, koju predvodi Hasim Taci.

Podrsku toj ideji takodje pruza, mada nesto manje energicno, cetvrta kosovska politicka stranka na celu sa Vetonom Suroijem.

Postoje spekulacije da tu ideju dodatno podrzavaju vazni elementi unutar medjunarodne zajednice.

Glavni argument u prilog takvom predlogu je da bi Kosovo bilo mirnije ako bi sve stranke usle u vladu.

Drugim recima, postoji zabrinutost zbog ponasanja opozicije ukoliko ona ostane izvan vlade u ovom kriticnom trenutku.

To sto je medjunarodna zajednica zabrinuta je razumljivo. Medjutim, ako opozicija pothranjuje zebnju i uznemirenost, onda ne morate da budete doktor nauka da biste to videli kao pretnju.

Samo je jedan pravi argument koji ide u prilog stvaranju nove sire koalicije, ali je mnogo jakih argumenata za ocuvanje postojeceg aranzmana.

Najpre, vladajuca koalicija je uvek jasno stavljala do znanja da nema nameru da marginalizuje opozicione stranke kada se bude razgovaralo o konacnom statusu Kosova.

Dalje, s obzirom na to da je ostalo malo vremena za proces ispunjavanja standarda, pocetak pregovora o formiranju nove vlade potrosio bi veliki deo dragocenog vremena.

U slucaju takvog scenarija, novi ministri bi imali veoma malo vremena na raspolaganju da se snadju u novim okolnostima i angazuju se na zadacima u okviru kompleksnog procesa implementacije standarda. Nova vlada mozda ne bi bila oformljena ni do sredine juna, sto znaci da pre toga nece biti moguce ostvariti napredak.

Jos jedan niz argumenata protiv formiranja nove siroke koalicije odnosi se na sumnje oko toga da li ce takva vlada imati unutrasnju koheziju i da li ce uopste biti odrziva.

Nova vlada do cijeg bi formiranja doslo kao posledice unutrasnjih ili spoljnih pritisaka, umesto kao izraza politicke volje samih koalicionih partnera, nece raditi dobro.

Odrzati na okupu takvu vladu moglo bi se pokazati znatno tezim (ako ne i nemogucim) nego da opozicija ostane tu gde jeste – u opoziciji.

Pristalice takvog novog aranzmana na politickoj sceni tvrde da aktuelna koaliciona vlada ne moze ici napred bez Haradinajevog licnog prisustva.

Ono sto oni zaboravljaju jeste da sadasnja vladajuca koalicija – cak i bez Haradinaja – ima ministre koji su pokazali da su spremni da rade kao tim i da idu napred.

Ti ministri su stekli znacajno iskustvo i znanje o tome koliko je proces implementacije standarda odmakao i poletu koji je generisao Haradinaj.

Nova vlada ne bi imala nista od toga. Cak i pre nego sto bi uopste pocela s radom, moglo bi joj ponestati vremena da ucini ono sto je neophodno na implementaciji standarda.

Svako ko je svestan ovih cinjenica mogao bi legitimno zakljuciti da je medjunarodna zajednica postigla neki sporazum koga niko od nas nije svestan.

Bez obzira da li je to istina ili ne, sada nije vreme za tajne sporazume. Medjunarodna zajednica je puno ulozila u Kosovo – a posebno u uspostavljanje demokratskog politickog procesa, koji je danas vitalan i postaje sve snazniji svakoga dana.

Vreme je da se ukaze podrska i postovanje tom istom procesu. Konacno, to je jedan od najvaznijih standarda koji treba primeniti.

Ardian Gjini je bivsi visi politicki savetnik premijera i visoki zvanicnik AAK.